ČORTANOVCI OD VEČERAS OPET CENTAR Teatarskog života u Vojvodini
“Poetesa” Vide Ognjenović (Novi tvrđava teatar i Srpsko narodno pozorište), “Kabare Jugoslovenke” Ivana Lea Lema (Narodno pozorište/ kazalište/ nepsinhaz Subotica), “Razvojni put Bore Šnajdera” Aleksandra Popovića, u režiji Egona Savina (Jugoslovensko dramsko pozorište), “Što na podu spavaš“ Darka Cvijetića, u režiji Kokana Mladenovića (Srpsko narodno pozorište, “Gavela” Zagreb, Narodno pozorište Sarajevo i MEŠ), “Frankamente” Petre B. Blašković (Gradsko kazalište Pula i Zajednica Talijana Pula), “Neodustajanje” Marije Medenice (Savez dramskih umetnika Vojvodine i Srpsko narodno pozorište) - predstave su na repertoaru Novog tvrđava teatra, koji će biti otvoren večeras u Vili “Stanković” u Čortanovcima i trajaće do 30. avgusta.
Festival čija je osnivačica i umetnička direktorka Vida Ognjenović, otvoriće glumica Marta Bereš. Prvih pet navedenih predstava je u takmičarskom programu, a predstava “Neodustajanje” biće izvedena u čast nagrađenih, o kojima će odlučivati glumica Emina Elor, reditelj Nikola Zavišić i novinar i pozorišni kritičar Igor Burić. Biće ovo jubilarni, deseti Festival Novi tvrđava teatar.
Delom zato što je ambijentalni, a delom zato što su se nagomilale rasprave o klimatskim promenama, veštačkoj inteligenciji, Vida Ognjenović se odlučila da slogan Festivala ponese naziv “Čovek je takođe priroda”. Za ovu istaknutu pozorišnu autorku živimo u razdoblju posthumanizma, karakteristično po strahovima koje je čovek nakupio udaljavajući se od prirode, odnosno od sebe, a hrleći u predele elektronike.
- Čovek je iznuđeni potrošač i jedino tu se s njim ozbiljno računa. Njegova uloga u procesu je mehanički posredna i krajnje jednostavna, On pušta mašinu u pogon i zaustavlja je u propisanom trenutku na propisan način. Njegova uloga je robotizovana. Čovek nema mnogo načina da utiče ni na proces ni na rezultat. Sve je manje potreban u toku radnje. Mašine su već uveliko preuzele njegovu ulogu, u čemu prednjači čovekolika mašina robot čiji je učinak daleko brži i efikasniji, ali taman za toliko i suroviji, hladniji i udaljeniji od čovekove komunikacione potrebe - navodi Vida Ognjenović u delu svoje besede povodom jubilarnog festivalskog izdanja Novog tvrđava teatra.
Upitana u pogledu buućnosti, gde vidi sve više besmislene zabave, bez stvarne čovečnosti, Vida Ognjenović prognozira sve više udaljavanja jednih od drugih, od samih sebe, svojih osećanja. Osim u pozorištu.
- Taj umetnički prostor je aktivni pogon za usmeravanje humane misaone slobode. Pozorište je umetnost koja računa isključivo na ljudsku umetničku potrebu. Počiva ne energiji neposredne komunikacije sa mnoštvom. Robot očigledno može veštački da misli i da to bude u neku ruku svrhovito i upotrebljivo kao skraćivanje puta do neke završnice, ali u oblasti emocija i razmene osećajnosti nema šta da traži - poručuje Vida Ognjenović, dajući dosta šanse tome da čovek postane olovni vojnik na elektronski pogon, iako joj i samoj to zvuči dosta komično i zastrašujuće.
Nesumnjivo sve predstave koje će biti izvedene na 10. festivalu Novi tvrđava teatar, u Vili “Stanković”; u Čortanovcima, računaju isključivo na ljudsku kompomentu. Osećajnost, aktivnost karakterističnu za čovečnost. Predstave o pesničkom geniju (“Poetesa”), razigranom biću (“Kabare Jugoslovenke”), socijalnom i političkom izvitoperenju (“Razvojni put Bore Šnajdera”), ratnom stradanju (“Što na podu spavaš“), feminizmu (“Frankamente”) i umetničkoj istrajnosti (“Neodustajanje”), svakako nijedna mašina ne bi mogla da iznese.
I. B.