ЧОРТАНОВЦИ ОД ВЕЧЕРАС ОПЕТ ЦЕНТАР Театарског живота у Војводини
“Поетеса” Виде Огњеновић (Нови тврђава театар и Српско народно позориште), “Кабаре Југословенке” Ивана Леа Лема (Народно позориште/ казалиште/ непсинхаз Суботица), “Развојни пут Боре Шнајдера” Александра Поповића, у режији Егона Савина (Југословенско драмско позориште), “Што на поду спаваш“ Дарка Цвијетића, у режији Кокана Младеновића (Српско народно позориште, “Гавела” Загреб, Народно позориште Сарајево и МЕШ), “Франкаменте” Петре Б. Блашковић (Градско казалиште Пула и Заједница Талијана Пула), “Неодустајање” Марије Меденице (Савез драмских уметника Војводине и Српско народно позориште) - представе су на репертоару Новог тврђава театра, који ће бити отворен вечерас у Вили “Станковић” у Чортановцима и трајаће до 30. августа.
Фестивал чија је оснивачица и уметничка директорка Вида Огњеновић, отвориће глумица Марта Береш. Првих пет наведених представа је у такмичарском програму, а представа “Неодустајање” биће изведена у част награђених, о којима ће одлучивати глумица Емина Елор, редитељ Никола Завишић и новинар и позоришни критичар Игор Бурић. Биће ово јубиларни, десети Фестивал Нови тврђава театар.
Делом зато што је амбијентални, а делом зато што су се нагомилале расправе о климатским променама, вештачкој интелигенцији, Вида Огњеновић се одлучила да слоган Фестивала понесе назив “Човек је такође природа”. За ову истакнуту позоришну ауторку живимо у раздобљу posthumanizma, карактеристично по страховима које је човек накупио удаљавајући се од природе, односно од себе, а хрлећи у пределе електронике.
- Човек је изнуђени потрошач и једино ту се с њим озбиљно рачуна. Његова улога у процесу је механички посредна и крајње једноставна, Он пушта машину у погон и зауставља је у прописаном тренутку на прописан начин. Његова улога је роботизована. Човек нема много начина да утиче ни на процес ни на резултат. Све је мање потребан у току радње. Машине су већ увелико преузеле његову улогу, у чему предњачи човеколика машина робот чији је учинак далеко бржи и ефикаснији, али таман за толико и суровији, хладнији и удаљенији од човекове комуникационе потребе - наводи Вида Огњеновић у делу своје беседе поводом јубиларног фестивалског издања Новог тврђава театра.
Упитана у погледу буућности, где види све више бесмислене забаве, без стварне човечности, Вида Огњеновић прогнозира све више удаљавања једних од других, од самих себе, својих осећања. Осим у позоришту.
- Тај уметнички простор је активни погон за усмеравање хумане мисаоне слободе. Позориште је уметност која рачуна искључиво на људску уметничку потребу. Почива не енергији непосредне комуникације са мноштвом. Робот очигледно може вештачки да мисли и да то буде у неку руку сврховито и употребљиво као скраћивање пута до неке завршнице, али у области емоција и размене осећајности нема шта да тражи - поручује Вида Огњеновић, дајући доста шансе томе да човек постане оловни војник на електронски погон, иако јој и самој то звучи доста комично и застрашујуће.
Несумњиво све представе које ће бити изведене на 10. фестивалу Нови тврђава театар, у Вили “Станковић”; у Чортановцима, рачунају искључиво на људску компоменту. Осећајност, активност карактеристичну за човечност. Представе о песничком генију (“Поетеса”), разиграном бићу (“Кабаре Југословенке”), социјалном и политичком извитоперењу (“Развојни пут Боре Шнајдера”), ратном страдању (“Што на поду спаваш“), феминизму (“Франкаменте”) и уметничкој истрајности (“Неодустајање”), свакако ниједна машина не би могла да изнесе.
И. Б.