Bludni dani kuratog Džonija u Ujvideki sinhazu

“Bludni dani kuratog Džonija” je roman prvenac mladog novosadskog pisca Filipa Grujića, u kojem glavni junak ovog romana putuje, od zapada ka istoku Evrope, i na kraju dolazi u Beograd, ne mogavši da pronađe svoje mesto ni na jednom mestu na koje ode. „Džoni je avanturista, hrabar, snažan, zavodljiv, narcisoidan, duhovit, razmažen i ranjiv...obožavan od strane žena i prijatelja. U srži, željan ljubavi i pažnje jedne osobe za kojom traga na svom putovanju“, napominju u Novosadskom pozorištu o glavnom junaku.

- „Bludni dani kuratog Džonija” je, uprkos takvom naslovu, zapravo jedna priča o odrastanju. Na tom putovanju, Džoni mora da se susretne sa ocem i da se suoči sa njim, da bi mogao da kaže da je taj proces odrastanja otpočeo. Gledano kroz istoriju književnosti, filma ili celokupne umetnosti uopšte, to je veoma čest motiv i nije nikakvo fantastično otkriće. Ali pišući Džonija, želeo sam da stvorim lik koji je prepun kontradiktornosti – on je i bezobrazan i nežan (na svoj način) i drzak i uplašen (opet, na svoj način), on je i junak i antijunak i moderan i anahron, a kroz njegov jezik želeo sam da prikažem našu generaciju – naš humor je politički nekorektan, mimovi na internetu su politički nekorektni, ali sve oko nas je politički korektno, ceo medijski prostor. Zbog toga mi je bilo zanimljivo da vidim kako će takav jezik dopreti do čitaoca -  objašnjava za naš list pisac ovog romana Filip Grujić.

Uz ovaj roman objavljen 2018, Grujić, koji je završio dramaturiju na FDU u Beogradu, paralelno je objavljivao i drame, koje su postavljane na scenama naših pozorišta: „Tamo gde pevaju“, „Ovde je lepo - sečem drvo, jedem pasulj” , „Kako ja ovo sinu da objasnim?”, „Ne pre 4:30 niti posle 5:00” za koju je 2019. nagrađen na konkursu Sterijinog pozorja za najbolji originalni dramski tekst. Komad „Vilica Ebena Bajersa“ postavljen je na scenu SNP-a (predstava pod nazivom „Velika depresija“), koja je ovih dana učestvovala na Sterijinom pozorju. Među njegovim priznanjima je i nagrada za dramsko stvaralaštvo „Borislav Mihajlović Mihiz” za 2020. Grujić je napisao i roman „Podstanar“, koji ga je uvrstio u uži izbor za Evropsku nagradu za književnost 2021.

Već na prvo čitanje romana „Bludni dani kuratog Džonija”, Jovana Tomić je poželela da ga postavi na scenu, pominje ova mlada, a već vrlo plodna i cenjena pozorišna rediteljka, koja je dosad režirala u Beogradu, Zaječaru, Subotici („Kabare Nušić“, „Bosonogi u parku“, „Livada puna tame“, „Lolita“, „Natan Mudri“, „Kretanje“, „Boli kolo“, „Moj muž”).

– Postoje neki projekti, ideje koje čuvam za ’idealne uslove’, što znači da stepen kompromisa koji je neminovan tokom realizacije hoću da svedem na minimum. To su projekti koji su mi važni, intimno, i ’ Džoni’ je jedan takav slučaj. Prateći rad glumaca ovog pozorišta shvatila sam da ću biti srećna, odnosno počastvovana ako sa njima sprovedem ovu ideju – kaže Jovana Tomić, rediteljka ove predstave. - Lepota lika kuratog Džonija je što je za svakoga nešto drugo, jer ni sam ne zna ko je; to je tema predstave, odrastanje. Ako gledamo književnost, prepoznaćemo motive i, ili, atmosferu Roberta Cuka, možda Baala, mladog antiheroja svakako, kao kod Lagarsa u ’Sam kraj sveta’, Keruaka… Ako bindžujemo „Netfliks“, prepoznaćemo Džonija kao jednog od indi nadobudnih, duhovitih klinaca u ’The end of the fucking njorld’, ’Generation ’, spisak je dug. Filip Grujić kroz poetski realizam kreira ‘dete našeg doba’ – namerna je analogija sa fon Horvatom. Džoni nije toliko militantan, ali jeste predstavnik, glas jedne generacije. Za mene lično, Džoni je duhovit, hrabar, ranjiv, razmažen i pre svega, bezobrazan, a toga nam danas baš fali.

U naslovnoj ulozi je Robert Ožvar, a uz njega igraju: Bence Salai, Terezia Figura, Agota Ferenc, Ištvan Kereši, Zoltan Molnar, i Fani Dupak. Autor adaptacije je Dimitrije Kokanov, a prevoda Robert Lenard. Scenografkinja je Jasmina Holbus, kostimografkinja je Selena Orb, kompozitor je Luka Mejdžor, a za scenski pokret je zadužen Igor Koruga.

U neposrednom procesu stvaranja predstave Grujić nije učestvovao aktivno, iako je, kako napominje, bio upućen u celu pripremnu fazu.

– Rediteljka Jovana Tomić, sa kojom sam žarko želeo da radim od njene prve predstave koju sam pogledao, pokazivala mi je ludački dobre skice kostima Selene Orb, impozantnu scenografiju Jasmine Holbus, a imao sam prilike i da pročitam dramatizaciju Dimitrija Kokanova. U nekim trenucima mi deluje da je dramatizacija bolja od romana, da su je usmerili tačno tamo gde treba da bude. Dok sam bio u Sarajevu i osećao se nešto lošije nego što bih želeo, zamolio sam Jovanu da mi pošalje songove Luke Mejdžora, iako su imali dogovor da me iznenade i da sve vidim na premijeri. Ali, nisam mogao da izdržim, želeo sam da me nešto oraspoloži. I nisam pogrešio, mislim da je ovo Mejdžorov najbolji rad do sad. Tako da, nisam aktivno učestvovao u procesu, fizički nisam bio prisutan, ali mislim da znam sve – od prvog dana do premijere. I ne mogu da dočekam da, konačno, i vidim u Novosadskom pozorištu – dodaje Filip Grujić.

N. Pejčić