Balet iz San Franciska večeras na otvaranju 19. BFI: Vera u igru

I ovog puta učesnici festivala biće poznate plesne trupe i umetnici iz sveta. Festival će večeras započeti kratkom besedom izraelskog igrača, koreografa i jednog od najvećih vizionara u oblasti savremene igre Jaira Vardija, a nakon toga će, na sceni Opere i teatra „Madlenianum“, nastupiti trupa „Lajns balet“ iz San Franciska, sa komadima “Lični element” i „Azot” koreografa Alonza Kinga.

I ove godine, pored Beograda, neke od ukupno 14 plesnih trupa, a tu su još i Teatar Dortmund, „Piping Tom“ iz Brisela, „Osmosis“ Euripida Laskaridisa iz Atine, kompanija Ervea Kubija iz Kana, Emanuela Gata iz Marseja, Lučijana Rosa iz Buenos Airesa, Emija Greka i Pitera Šoltena iz Amsterdama, Marka D’Agostina iz Bolonje, i „Gotje dens“ iz Štutgarta, nastupiće i u Novom Sadu, kao i u Pančevu. Na sceni Srpskog narodnog pozorišta gostovaće predstave iz Osla, Tel Aviva, Havane i Montreala.

Norveška „Ju Stromgren kompanija“ iz Osla gostovaće 29. marta u Novom Sadu s predstavom “Potkrovlje”. Biće to svetska premijera ove predstave, najpre u Novom Sadu, a zatim u beogradskom Bitef teatru, pa u pančevačkom Kulturnom centru. Nakon ove kratke turneje, predstava će biti izvedena u čuvenoj Operi u Oslu. Imali smo priliku da otkrijemo par Stromgrenovih radova na festivalu, podseća direktorka Beogradskog festivala igre Aja Jung, ali nikada u izvođenju njegove trupe iz Osla. Pre dve godine, tokom prvog udara pandemije, on je pisao Aji Jung, uputio reči podrške celom timu, i tada obećao da će prirediti svetsku premijeru za BFI, što je i ispunio, ističe Aja Jung.

- Predstava prikazuje sukob između četiri žene u potkrovlju. Ona dotiče različite teme, ne isključivo one vezane za ženska iskustva, već ima za cilj da kaže nešto važno o ljubavi, obmani, snovima i izgubljenim nadama. Dobra stvar u vezi sa igrom je što možete da dozvolite sebi da se bavite velikim temama, bez potrebe da dajete velike odgovore. Za mene je glavna stvar da publika dobije priliku da se poveže na osnovu sopstvenog života i iskustva kada gleda moje predstave. Mislim da će u komadu “Potkrovlje” biti mnogo toga u čemu će svako moći da se prepozna – govorio je u intervjuu objavljenom u našem listu Ju Stromgren, umetnički direktor sopstvene trupe, ali i rezidencijalni koreograf u Norveškom nacionalnom baletu, koji je kreirao preko 150 produkcija, od kojih većinu čine celovečernje predstave, dok su njegova dela izvođena u 64 zemlje.

Osim što se radi o četiri različite ličnosti, Ju Stromgren kaže da one predstavljaju i četiri različita pogleda na život i kako ga treba živeti.

– Kada bi to bila klasična pozorišna predstava najbliže asocijacije bi bili Ibzen ili Čehov, ali ne u smislu psihološke dubine, već više u kombinaciji likova sa problemima i potrebom za katarzom. Predstava je prvobitno namenjena za tri lika, ali sam shvatio da četiri stvaraju kompleksnije situacije u pogledu statusnih promena i psihologije grupe. Žene u “Potkrovlju” su definitivno žene sadašnjeg vremena, koje poseduju savremene manire i obrasce ophođenja koje vidimo svuda, kako u Oslu tako i u Beogradu – napominje Ju Stromgren.

Izraelski „Batševa“ ansambl iz Tel Aviva će u Novom Sadu 4. aprila izvesti predstavu “Tri” čuvenog koreografa Ohada Naharina, koji je osmislio Gaga pokret, a pore toga što ga koristi u svojim koreografijama, usvojile su ga i mnoge druge trupe.

- Naharin nije samo poseban igrač i koreograf, nego umetnik sa diplomom psihologa. Njegovo neprekidno istraživanje ide pod ruku sa beskrajnom radoznalošću, oštrom intuicijom i fascinacijom telom i pokretom. „Tri“ je predivan komad iz riznice kompanije „Batševa“, koji on potpisuje. Komad je nedavno rekonstruisan za nove igrače trupe, tako da ćemo i u ovom slučaju, sa obzirom da evropska turneja počinje sa Beogradskim festivalom igre, imati privilegiju da u Beogradu i Novom Sadu gledamo premijerno izvođenje rekonstruisane verzije komada – napominje Aja Jung.

Zatim će 8. aprila Novosađani ponovo moći da vide kubansku trupu „Malpaso“ iz Havane, koja je već gostovala u SNP-u. Ovog puta „Malpaso“ stiže sa novim delima kanadske koreografkinje Azur Barton, i čuvenog švedskog koreografa i reditelja Matsa Eka, kao i Amerikanke Robin Mineko Vilijams i Kubanke Dajle Karezana.

- Naš prvi nastup na Beogradskom festivalu igre, u Beogradu i Novom Sadu, u teškim okolnostima pandemije, bio je rezultat istrajnosti male grupe ljudi koji veruju u istinske vrednosti u našim društvima. Uprkos okolnostima i nepremostivim izazovima, svakodnevnim izmenama u planovima, otkazivanjem letova i kovid protokolima koji su prevazilazili maštu, pokazali smo da je važno biti posvećen, voleti i verovati u nešto što je veće od nas samih. Taj primer neodustajanja, bio je važna lekcija za mlade igrače i sve one koji su pratili naše napore, a nagrađen je ovacijama publike – priseća se Fernando Saez, umetnički direktor trupe „Malpaso“.

Ovog puta, publiku očekuje, kako kaže Saez, „snažan program koji kombinuje dela izuzetnih koreografa. Dela koja stavljaju na test svestranost i teatralnost naših igrača, do krajnjih granica“. - Kreativni put Azur Barton i Robin Mineko Vilijams uključuje improvizaciju, na samom početku stvaranja.Važno je istaći da je ovo naša druga saradnja sa Azur Barton, što je naravno značajno, jer se sada bolje poznajemo i možemo da budemo brži i hrabriji u kreaciji.  Nedavni boravak čuvenog švedskog majstora savremene igre, Matsa Eka u Havani je bio jedinstveno iskustvo za naše igrače – ukazuje Saez. 

Na samom kraju festivala, u Novom Sadu će gostovati trupa Balet džez iz Montreala, posle više odlaganja ubog pandemije, i oni će predstavom „Dens mi“, koju će izvesti u SNP-u 11. i 12. aprila, zatvoriti 19. Beogradski festival igre.

- Leonard Koen je obožavao Balet džez Montreal. Kad god je bio u mogućnosti, dolazio je na njihove predstave. Ta veza je trajala decenijama, pa je za slavnog muzičara uvek bila rezervisana loža u teatru. Stariji članovi trupe dobro pamte da je neke predstave Koen gledao više od 20 puta... A onda je u dogovoru sa bivšim umetničkim direktorom trupe, Lujom Robitejom, rešio da pokloni svoju muziku za neki budući komad. Izabrao je kompozicije, složio ih, i ostavio svojoj Fondaciji u amanet da realizuje ovu saradnju. Kada sam čula od koreografa Andonisa Fonjadakisa za taj plan, odmah sam krenula da se raspitujem da li bi Beograd mogao da se nađe na listi 100 svetskih metropola u kojima će se ovo delo izvoditi. Bilo je to pre 7-8 godina... I, uspeli smo. Dobili smo datum u aprilu, 2020. godine. Sudbina je međutim odredila drugačije. Virus je samo mesec dana pre dolaska trupe, zamandalio sve teatre i odložio festivalski program. Sa druge strane, kanadskim umetnicima dugo nije bilo dozvoljeno da putuju van svoje zemlje, odnosno država im je uskraćivala pomoć ukoliko se odluče na takav rizik. Odlagali smo njihov nastup šest puta – podseća Aja Jung na razloge zbog kojih ova predstava stiže dve godine kasnije na BFI.

N. Pejčić