Балет из Сан Франциска вечерас на отварању 19. БФИ: Вера у игру

И овог пута учесници фестивала биће познате плесне трупе и уметници из света. Фестивал ће вечерас започети кратком беседом израелског играча, кореографа и једног од највећих визионара у области савремене игре Јаира Вардија, а након тога ће, на сцени Опере и театра „Мадленианум“, наступити трупа „Лајнс балет“ из Сан Франциска, са комадима “Лични елемент” и „Азот” кореографа Алонза Кинга.

И ове године, поред Београда, неке од укупно 14 плесних трупа, а ту су још и Театар Дортмунд, „Пипинг Том“ из Брисела, „Осмосис“ Еурипида Ласкаридиса из Атине, компанија Ервеа Кубија из Кана, Емануела Гата из Марсеја, Лучијана Роса из Буенос Аиреса, Емија Грека и Питера Шолтена из Амстердама, Марка Д’Агостина из Болоње, и „Готје денс“ из Штутгарта, наступиће и у Новом Саду, као и у Панчеву. На сцени Српског народног позоришта гостоваће представе из Осла, Тел Авива, Хаване и Монтреала.

Норвешка „Ју Стромгрен компанија“ из Осла гостоваће 29. марта у Новом Саду с представом “Поткровље”. Биће то светска премијера ове представе, најпре у Новом Саду, а затим у београдском Битеф театру, па у панчевачком Културном центру. Након ове кратке турнеје, представа ће бити изведена у чувеној Опери у Ослу. Имали смо прилику да откријемо пар Стромгренових радова на фестивалу, подсећа директорка Београдског фестивала игре Аја Јунг, али никада у извођењу његове трупе из Осла. Пре две године, током првог удара пандемије, он је писао Аји Јунг, упутио речи подршке целом тиму, и тада обећао да ће приредити светску премијеру за БФИ, што је и испунио, истиче Аја Јунг.

- Представа приказује сукоб између четири жене у поткровљу. Она дотиче различите теме, не искључиво оне везане за женска искуства, већ има за циљ да каже нешто важно о љубави, обмани, сновима и изгубљеним надама. Добра ствар у вези са игром је што можете да дозволите себи да се бавите великим темама, без потребе да дајете велике одговоре. За мене је главна ствар да публика добије прилику да се повеже на основу сопственог живота и искуства када гледа моје представе. Мислим да ће у комаду “Поткровље” бити много тога у чему ће свако моћи да се препозна – говорио је у интервјуу објављеном у нашем листу Ју Стромгрен, уметнички директор сопствене трупе, али и резиденцијални кореограф у Норвешком националном балету, који је креирао преко 150 продукција, од којих већину чине целовечерње представе, док су његова дела извођена у 64 земље.

Осим што се ради о четири различите личности, Ју Стромгрен каже да оне представљају и четири различита погледа на живот и како га треба живети.

– Када би то била класична позоришна представа најближе асоцијације би били Ибзен или Чехов, али не у смислу психолошке дубине, већ више у комбинацији ликова са проблемима и потребом за катарзом. Представа је првобитно намењена за три лика, али сам схватио да четири стварају комплексније ситуације у погледу статусних промена и психологије групе. Жене у “Поткровљу” су дефинитивно жене садашњег времена, које поседују савремене манире и обрасце опхођења које видимо свуда, како у Ослу тако и у Београду – напомиње Ју Стромгрен.

Израелски „Батшева“ ансамбл из Тел Авива ће у Новом Саду 4. априла извести представу “Три” чувеног кореографа Охада Нахарина, који је осмислио Гага покрет, а поре тога што га користи у својим кореографијама, усвојиле су га и многе друге трупе.

- Нахарин није само посебан играч и кореограф, него уметник са дипломом психолога. Његово непрекидно истраживање иде под руку са бескрајном радозналошћу, оштром интуицијом и фасцинацијом телом и покретом. „Три“ је предиван комад из ризнице компаније „Батшева“, који он потписује. Комад је недавно реконструисан за нове играче трупе, тако да ћемо и у овом случају, са обзиром да европска турнеја почиње са Београдским фестивалом игре, имати привилегију да у Београду и Новом Саду гледамо премијерно извођење реконструисане верзије комада – напомиње Аја Јунг.

Затим ће 8. априла Новосађани поново моћи да виде кубанску трупу „Малпасо“ из Хаване, која је већ гостовала у СНП-у. Овог пута „Малпасо“ стиже са новим делима канадске кореографкиње Азур Бартон, и чувеног шведског кореографа и редитеља Матса Ека, као и Американке Робин Минеко Вилијамс и Кубанке Дајле Карезана.

- Наш први наступ на Београдском фестивалу игре, у Београду и Новом Саду, у тешким околностима пандемије, био је резултат истрајности мале групе људи који верују у истинске вредности у нашим друштвима. Упркос околностима и непремостивим изазовима, свакодневним изменама у плановима, отказивањем летова и ковид протоколима који су превазилазили машту, показали смо да је важно бити посвећен, волети и веровати у нешто што је веће од нас самих. Тај пример неодустајања, био је важна лекција за младе играче и све оне који су пратили наше напоре, а награђен је овацијама публике – присећа се Фернандо Саез, уметнички директор трупе „Малпасо“.

Овог пута, публику очекује, како каже Саез, „снажан програм који комбинује дела изузетних кореографа. Дела која стављају на тест свестраност и театралност наших играча, до крајњих граница“. - Креативни пут Азур Бартон и Робин Минеко Вилијамс укључује импровизацију, на самом почетку стварања.Важно је истаћи да је ово наша друга сарадња са Азур Бартон, што је наравно значајно, јер се сада боље познајемо и можемо да будемо бржи и храбрији у креацији.  Недавни боравак чувеног шведског мајстора савремене игре, Матса Ека у Хавани је био јединствено искуство за наше играче – указује Саез. 

На самом крају фестивала, у Новом Саду ће гостовати трупа Балет џез из Монтреала, после више одлагања убог пандемије, и они ће представом „Денс ми“, коју ће извести у СНП-у 11. и 12. априла, затворити 19. Београдски фестивал игре.

- Леонард Коен је обожавао Балет џез Монтреал. Кад год је био у могућности, долазио је на њихове представе. Та веза је трајала деценијама, па је за славног музичара увек била резервисана ложа у театру. Старији чланови трупе добро памте да је неке представе Коен гледао више од 20 пута... А онда је у договору са бившим уметничким директором трупе, Лујом Робитејом, решио да поклони своју музику за неки будући комад. Изабрао је композиције, сложио их, и оставио својој Фондацији у аманет да реализује ову сарадњу. Када сам чула од кореографа Андониса Фоњадакиса за тај план, одмах сам кренула да се распитујем да ли би Београд могао да се нађе на листи 100 светских метропола у којима ће се ово дело изводити. Било је то пре 7-8 година... И, успели смо. Добили смо датум у априлу, 2020. године. Судбина је међутим одредила другачије. Вирус је само месец дана пре доласка трупе, замандалио све театре и одложио фестивалски програм. Са друге стране, канадским уметницима дуго није било дозвољено да путују ван своје земље, односно држава им је ускраћивала помоћ уколико се одлуче на такав ризик. Одлагали смо њихов наступ шест пута – подсећа Аја Јунг на разлоге због којих ова представа стиже две године касније на БФИ.

Н. Пејчић