Ruska čitaonica u Novom Sadu, srpska u Sankt Peterburgu

Cilj je, kako je pojasnio Radulović, da se uspostave još bliže, konkretnije i sveobuhvatnije veze dveju nacionalnih biblioteka, a samim tim i nastavi s razvijanjem odnosa između srpske i ruske kulture, književnosti, pismenosti... koji traju već vekovima, još od doba Nemanjića.  

Sporazum predviđa, pored aktiviranja razmene štampanih izdanja, i zajedničku izdavačku delatnost, zatim organizaciju književnih programa, izložbi, seminara, stručnih skupova, te uzajamnu razmenu profesionalnih iskustava i znanja. Predviđena je i mogućnost zajedničkih projekata koji se odnose na obradu starih rukopisa i knjiga, njihovu restauraciju i digitalizaciju, ali i saradnja na međunarodnim projektima korisnim za obe biblioteke, odnosno kulturu i nauku Srbije i Rusije.

Od posebnog je svakako značaja i to da je ovim dokumentom otvoren prostor za uspostavljanje, i to već do kraja ove godine, ruske čitaonice pod okriljem Biblioteke Matice srpske i srpske čitaonice u Sankt Peterburgu, a možda i u Moskvi. Aleksandar Ivanovič je najavio i razmenu elektronskih kopija starih i vrednih, retkih srpskih rukopisa, koji se čuvaju pod krovom Ruske nacionalne biblioteke, odnosno rukopisa na ruskom o kojima brine BMS. U tom svetlu on je najavio digitalizaciju svih 370 izuzetno vrednih srpskih knjiga koje se čuvaju u Sankt Peterburgu.

U toj kolekciji su, između ostalog, i Vukanovo jevanđelje iz 1180. godine, ispisano na pergamentu (jedan list iz ovog raritetnog izdanja pohranjen je u Biblioteci Ruske akademije nauka u Moskvi po sličnom modelu kao što se 166. list Miroslavljevog jevanđelja, koji je svojevremeno arhimandrit Porfirije sa Hilandara doneo u Rusiju, čuva u Sankt Peterburgu). Pod krovom Ruske nacionalne biblioteke je danas i 12 listova Radoslavljevog jevanđelja, zatim deo biblioteke Vuka Karayića, kao i 101 knjiga iz Pećke patrijaršije, Mileševe, manastira Svete trojice kod Pljevalja... koje je 1850-tih, putujući od Gračanice do Pive, prikupio prvi ruski konzul u Sarajevu Aleksandar Giljferding.             

Predsednik MS prof. dr Dragan Stanić podsetio je na to da je Matica srpska 1830. put Imperatorske akademije nauka u tadašnjem Petrogradu poslala svoja izdanja: Letopis, Dositejeve knjige, njegovu prepisku, pa dela Sterije, Vidakovića, ali i prevode na srpski jezik Voltera i Kocebua... „Takvi darovi su otišli i na druge strane, ali odgovor nije stigao. A iz Petrograda jeste, i to ne samo odgovor, nego i dar u vidu 60-tak tomova ruskih knjiga, što će biti temelj za dalji rast Biblioteke Matice srpske, koja će naposletku za javnost biti otvorena 1838”, naveo je Stanić.

Inače, pre potpisivanja Sporazuma Aleksandar Ivanovič Vislij je u društvu svojih domaćina iz Matice srpske, kao i našeg ambasadora u Moskvi akademika Slavenka Terzića i upravnika Biblioteke SANU akademika Mira Vuksanovića obišao čitaonice BMS i radnu sobu Koste Milutinovića, zbirku starih i retkih knjiga, a predočena mu je i činjenica da Biblioteka MS ima najveću zbirku srpskih knjiga iz 18. i 19. veka, kao i najbogatiju zbirku srpskih periodičnih publikacija 18. i prve polovine 19. veka. Na kraju je Aleksandar Ivanovič upoznat i sa podatkom da se danas pod krovom BMS čuva 60-tak hiljada naslova na ruskom jeziku.

M. Stajić