Руска читаоница у Новом Саду, српска у Санкт Петербургу
НОВИ САД: Управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић и генерални директор Руске националне библиотеке у Санкт Петербургу Александар Иванович Вислиј, потписали су јуче Споразум о сарадњи.
Циљ је, како је појаснио Радуловић, да се успоставе још ближе, конкретније и свеобухватније везе двеју националних библиотека, а самим тим и настави с развијањем односа између српске и руске културе, књижевности, писмености... који трају већ вековима, још од доба Немањића.
Споразум предвиђа, поред активирања размене штампаних издања, и заједничку издавачку делатност, затим организацију књижевних програма, изложби, семинара, стручних скупова, те узајамну размену професионалних искустава и знања. Предвиђена је и могућност заједничких пројеката који се односе на обраду старих рукописа и књига, њихову рестаурацију и дигитализацију, али и сарадња на међународним пројектима корисним за обе библиотеке, односно културу и науку Србије и Русије.
Од посебног је свакако значаја и то да је овим документом отворен простор за успостављање, и то већ до краја ове године, руске читаонице под окриљем Библиотеке Матице српске и српске читаонице у Санкт Петербургу, а можда и у Москви. Александар Иванович је најавио и размену електронских копија старих и вредних, ретких српских рукописа, који се чувају под кровом Руске националне библиотеке, односно рукописа на руском о којима брине БМС. У том светлу он је најавио дигитализацију свих 370 изузетно вредних српских књига које се чувају у Санкт Петербургу.
У тој колекцији су, између осталог, и Вуканово јеванђеље из 1180. године, исписано на пергаменту (један лист из овог раритетног издања похрањен је у Библиотеци Руске академије наука у Москви по сличном моделу као што се 166. лист Мирослављевог јеванђеља, који је својевремено архимандрит Порфирије са Хиландара донео у Русију, чува у Санкт Петербургу). Под кровом Руске националне библиотеке је данас и 12 листова Радослављевог јеванђеља, затим део библиотеке Вука Karayića, као и 101 књига из Пећке патријаршије, Милешеве, манастира Свете тројице код Пљеваља... које је 1850-тих, путујући од Грачанице до Пиве, прикупио први руски конзул у Сарајеву Александар Гиљфердинг.
Председник МС проф. др Драган Станић подсетио је на то да је Матица српска 1830. пут Императорске академије наука у тадашњем Петрограду послала своја издања: Летопис, Доситејеве књиге, његову преписку, па дела Стерије, Видаковића, али и преводе на српски језик Волтера и Коцебуа... „Такви дарови су отишли и на друге стране, али одговор није стигао. А из Петрограда јесте, и то не само одговор, него и дар у виду 60-так томова руских књига, што ће бити темељ за даљи раст Библиотеке Матице српске, која ће напослетку за јавност бити отворена 1838”, навео је Станић.
Иначе, пре потписивања Споразума Александар Иванович Вислиј је у друштву својих домаћина из Матице српске, као и нашег амбасадора у Москви академика Славенка Терзића и управника Библиотеке САНУ академика Мира Вуксановића обишао читаонице БМС и радну собу Косте Милутиновића, збирку старих и ретких књига, а предочена му је и чињеница да Библиотека МС има највећу збирку српских књига из 18. и 19. века, као и најбогатију збирку српских периодичних публикација 18. и прве половине 19. века. На крају је Александар Иванович упознат и са податком да се данас под кровом БМС чува 60-так хиљада наслова на руском језику.
М. Стајић