Zoran Vapa, direktor pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture: Svi putevi vode u Karlovce

Prvi pravni akt, koji je u fokusu imao Srpski Sion, stupio je na snagu 1991. i na njegovim  temeljima se potom nekoliko godina znatnije ulagalo u revitalizaciju starog gradskog jezgra, organizovanog oko Trga Branka Radičevića. Nažalost, u međuvremenu je primena tog akta zamrla, pa je na inicijativu Pokrajinske vlade formulisan novi, usklađen sa sistemskim zakonima koji uređuju oblast kulture, kulturnih dobara, planiranja, izgradnje i zaštite životne sredine.

– Donošenje ovog zakona je bitno iz više razloga, a jedan od njih je što je njime predviđeno stabilno finansiranje obnove nasleđa Sremskih Karlovaca, u funkciji razvoja grada, pri čemu se ta sredstva obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije, AP Vojvodine, lokalne samouprave, ali je sad ostavljen i prostor za korišćenje fondova Evropske unije i drugih međunarodnih aktera – kaže za „Dnevnik” direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Zoran Vapa. – Zakonom je takođe predviđeno i obrazovanje Odbora za obnovu i razvoj Sremskih Karlovaca, sa resorni ministrom na čelu, dok će njegov zamenik biti pokrajinski premijer. Definisana je pri tome jasna procedura na koji način će ubuduće biti usvajan program rada, zaključno sa verifikacijom Vlade Srbije. U svakom slučaju, računam da ćemo značajne pomake imati već do kraja ove godine, a pogotovo u 2022, kada je Novi Sad i Evropska prestonica kulture.

Radilo se, međutim, dosta i pre donošenja Zakona, od 2018, zahvaljujući Upravi za kapitalna ulaganja APV i Buyetskom fondu za obnovu Sremskih Karlovaca, koji je osnovala Pokrajinska vlada. Tako su, uz ranije obnovljene zgrade Gimnazije i Crkveno-narodnih fondova, već završeni radovi na Sabornoj crkvi, privode se kraju oni na zapadnoj fasadi novog Patrijaršijskog dvora, a počinju na zgradi Bogoslovskog seminara i na Župnom uredu. Uz to, u toku su javne nabavke za poslove obnove čuvene Sabove kuće u Ulici Mitropolita Stratimirovića 18, kao i objekta na Trgu Branka Radičevića 3.

–  Očekujem i da krajem ove godine, s obzirom na to da je projekat kompletno gotov i da je na temelju njega obezbeđena građevinska dozvola, krenu radovi na parternom uređenju. Oni obuhvataju Ulicu Braće Anđelića, da bi saobraćaj mogao da se izmesti, i proširenje pešačke zone, koja će ubuduće biti omeđena Gornjom i Donjom crkvom, a u nju će se ulaziti kod Stefaneuma. Uz to, u delu objekta, koji se sada radi zbog povezivanja pešačkog saobraćaja sa Dunavom, dakle u bivšoj zgradi Mehanizacije, predviđen je da bude tzv. vizitorski centar, u kojem bi se posetioci upoznavali sa svim znamenitostima Sremskih Karlovaca, ali i fruškogorskih manastira, kao sastavnog dela turističke ponude.

Vapa kao veoma značajno ističe i to da su urađeni projekti obnova 20 prioritetnih karlovačkih fasada, a plan za ovu godinu je izrada projekata za još 20. To praktično znači da neophodna projektna dokumentacija, sa svim potrebnim dozvolama, ide ispred finansiranja, što i jeste suština. Jer, bili smo svedoci da je na mnogim poljima, i kada ima novca, nedostajalo valjanih projekata. Ovde tog problema neće biti.

– Sremske Karlovce često upoređuju sa Sentandrejom. Međutim, ubeđen sam u to da Karlovci po broju posetilaca u budućnosti mogu i da nadmaše Sentandreju. Pogotovo zbog činjenice da su velika ulaganja države u infrastrukturne projekte, čija je realizacija u toku, poput pruge velikih brzina Beograd – Budimpešta, koja prolazi tik uz grad, novog autoputa, kao i dunavskog pristana za rečne kruzere, igrom slučaja Sremske Karlovce dodatno stavila u fokus.

Inače, u ovoj godini, u kojoj Zavod obeležava veliki jubilej, sedam decenija rada, pored Sremskih Karlovaca, mnogo posla ima i na Hilandaru, u manastiru Bođani, crkvi u Gospođincima, na Vršačkom zamku, u podgrađu Tvrđave u Baču kao i na tamošnjoj Donžon kuli, zatim na ikonostasu crkve Svetog Georgija u Boboti, ikonama crkve u Sremskoj Kamenici... Završena je u međuvremenu izrada nominacionog dosijea za upis Kulturnog predela Bača sa okruženjem na Uneskovu listu svetske kulturne i prirodne baštine, a do septembra će iz štampe izaći i monografija „Prvih 70 godina” u kojoj će biti obuhvaćeno ono najznačajnije na čemu su svoj trag od 1951. ostavili stručnjaci Zavoda: slikari, vajari, arhitekte, istoričari umetnosti, arheolozi... Inače, plan da ta publikacija bude predstavljena u svim gradovima za koje je Zavod izradio studije zaštite starih gradskih jezgara, od Novog Sada, Sombora, Zrenjanina, do Apatina, Bečeja, Vršca...

– Namera nam je da kroz promociju monografije još jednom otvorimo temu značaja zaštite našeg arhitektonskog i generalno spomeničkog nasleđa u urbanim zonama, koje je, pod naletom kapitala, ponovo ugroženo. Pri tome nisu problem samo stambeni i poslovni objekti, nego i parkinzi, podzemne garaže... S druge strane, ako je za utehu, lokalne samouprave su postale sve zainteresovanije za štićenje onoga što imaju. Potvrda za to je i nedavni primer Subotice, gde plan, koji je predviđao rušenje nekih objekata u starom jezgru, upravo zbog toga nije prošao. Ili primer Novog Sada, gde se u sklopu parternog uređenja Pozorišnog trga vraća nekadašnji izgled prostora oko Uspenske crkve. Nažalost, ne možemo da vratimo ni Jermensku crkvu ni deo Jevrejske ulice, koji su srušeni šezdesetih godina, ali bar ćemo imati podsećanje na to kako je nekada bilo.

Osim vlastite biografije, u ovoj godini je Zavod, u cilju prezentacije značaja brige za kulturno nasleđe, pripremio još nekoliko izdanja. Među ostalim, biće tu specijalni broj „Građe za proučavanje spomenika kulture Vojvodine”, a pre nekoliko dana je iz štamparije stigla i izuzetna monografija „Srpski slikari XVIII – XX veka; Likovi i dela” akademika Dejana Medakovića (1922 – 2008). Jedna od onih temeljnih knjiga nacionalne kulture, koja se prvi put pojavila 1968. i to pod okriljem Matice srpske, objavljena je u saradnji sa novosadskim „Prometejem” u potpuno novom ruhu, jer je ne samo obogaćena vrhunskim reprodukcijama, nego je i izvorni tekst sam autor korigovao i dopunio. Naime, ovaj zamašni izdavački poduhvat je počeo da se priprema još pre 15 godina, zajedno sa akademikom Medakovićem, ali su se tek sad stekli uslovi da bude realizovan, pre svega zahvaljujući Ministarstvu kulture i Pokrajinskoj vladi. 

M. Stajić