VIRTUELNI TURIZAM Od procvetalih vrtova Novigrada do utopijskih gradova
Ako je korona zatvorila mnoge turističke puteve, tu su i dalje virtuelne ture svetovima video igara, u kojima ste bar bezbedni od zaraze. Nemoguće je nabrojati digitalne turističke atrakcije koje vredi posetiti, pa je naša lista ovaj put uglavnom okrenuta starim klasicima.
Svemirska stanica Citadela iz trilogije „Mass Effect“: Teško je zaboraviti inicijalnu scenu pristajanja na Citadelu u prvoj igri iz kultne naučnofantastične trilogije video igara. Dramski povišen trenutak u kom se šire ogromna krila svemirske stanice-grada da bi primile brod Normandiju poklapa se sa potpunim narativnim i vizuelnim otvaranjem sveta koji otkriva ova sjajna igra. Citadela je zamišljena kao glavni grad svemirskog saveza različitih planetarnih civilizacija, i izgleda kao futuristička, utopijska metropola. Citadelu čine široki urbani platoi, ulice koje se stapaju sa hodnicima i vertikalnim prolazima u stilu Tokija, neonski klubovi i sumnjive pijace okovane metalom i plastikom, veličanstveni vidikovci sa pogledom na svemirsku luku, sa posebno upečatljivim veštačkom jezerom koje preseca glavno šetalište pod terasama punim zelenila, pod autostradom kojom zuje leteća vozila.
U narednim nastavcima „Mass Effect-a“ iznova se vraćamo Citadeli, svaki put sa sve jačom dozom nostalgije, ali nikad više sa takvim spojem iskrenog čuda i radoznalosti kao prvi put. Poseta Citadeli u drugoj igri nažalost je ograničena samo na nekoliko nivoa-četvrti, dok u finalnom delu trilogije igrač ima mnogo veću slobodu da oseti svakodnevni puls grada-stanice, ali je konačni utisak u senci rata koji počinje u celoj galaksiji, sa atmosferom u kojoj je teskoba suviše ubedljiva da bi to i dalje bio sasvim prijatan virtuelni turizam.
Simulirajte šetnju
Walking simulator (simulacija šetnje) je čitav žanr video igara koji je napravljen za relaksirane virtuelne šetnje u kojima je pripovedanje često sasvim izjednačeno sa kretanjem kroz prostor.
Tako u „Eastshade-u“, video igri koja je izašla prošle godine, igrač preuzima ulogu putujućeg slikara koji obilazi slikoviti virtuelni krajolik čije prizore pokušava da uhvati na platnu. U naslovu „Lost Ember“ (Izgubljena iskra) igrač se kreće od tela jedne životinje do druge, putujući melanholičnim pejzažem iz kog su ljudi odavnom iščezli. Kao lutajuća duša, igrač sakuplja krhotine svog prošlog života, ponekad se susrećući sa senkama svojih nekadašnjih prijatelja i članova porodice. Zanimljiva je i „Valden, igra“ u kojoj je igrač direktno u ulozi američkog filozofa Henrija Dejvida Toroa, koji je 1845. napustio civilizaciju da bi živeo u kući koju je izgradio na slikovitim obalama jezera Valden. Igra je tek labavo strukturirana oko Toroovog života u šumama kraj jezera, i omogućava beskonačno lutanje idiličnim bukoličkim pejzažem, pecanje, zidanje, i krstarenje starim čamcem.
Novigrad, „Withcer 3“: Novigrad iz trećeg dela trilogije o vešcu Geraltu svakako je jedan od najuverljivijih nepostojećih gradova na svetu. U pitanju nije samo širina prostora, već njegova ispunjenost. Od prljavih dokova punih prostitutki, kockara i svakojakih secikesa, preko belih peščanih plaža na koje se nastavlja kristalna voda zaliva, u kojoj je moguće plivati ili se voziti čamcem, do pozorišta u elizabetanskom stilu u čijem je dvorištu pod šarenim lampionima moguće odgledati celu predstavu, preko pijaca, velikog rimskog kupatila, uglancanih ulica bogatijih kvartova koji liče na Firencu, sve do malih gotskih biblioteka, okolnih plemićkih vila okruženih precvetalim vrtovima, i sirotinjskih četvrti sa zgradama punim vlage i štrikovima punim veša koji se večno suši, Novigrad zaista diše i živi kao pravi grad.
Priroda i društvo Tamrijela („The Elder Scrolls: III, IV, V“): Najveća prednost igara iz ove serije je svakako potpuno otvoreni svet gde je moguće lutati bez ikakvog ograničenja. Skajrim je zemlja na kontinentu Tamrijelu, u koju je smešten poslednji nastavak, i kojom virtuelni turista može da šparta slikovitim pejzažem koji evocira srednjovekovnu Skandinaviju začinjenu magijom. Gradovi i sela Skajrima daleko su od kompleksnog Novigrada, ali je zato sloboda istraživanja beskonačna. Za one koji nemaju problema sa starijim igrama i psihodeličnim tripovima tu je svakako fantazmagorični, mistični i opasni pejzaž Morovinda (III), dok slikoviti gradići Sirodila iz „Obliviona“ (IV) dozvoljavaju nešto opuštenije i manje šizofrenične šetnje.
Nastasja Pisarev
Ilustracija: Youtube/prinscreen
Ilustracija: Youtube/prinscreen
