Vek Dejana Medakovića u MS: Dositejevska staza srpskog Vazarija

Kroz tri sesije – Mapa srpske kulture u delima Dejana Medakovića, Istorijsko-umetnička istraživanja i Portreti – dvadesetak eminentnih naučnih radnika, istoričara i istoričara umetnosti, teoretičara književnosti... govorilo je o različitim apsektima veoma raznorodnog dela jednog od najznačajnijihg srpskih intelektualaca novijeg doba.  

– Ko god i kad god pomisli na Dejana Medakovića, na njegov život i delo, morao bi se uvek podsetiti važne, prevažne činjenice o postojanju posebnih, izuzetnih ljudi, ljudi u punom i pozitivnom smislu reči, ljudi od istinskog formata i autentičnog značaja – ističe predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić. – U takvim ljudima se opšte, posebno i pojedinačno na takav spontan i prirodan način objedinjuju, da se s lakoćom može videti kako jedan od važnih uslova njihove veličine i jeste upravo ta sposobnost objedinjavanja pojava koje se, u glavama ljudi lišenih te veličine, pokazuju kao neprikladne, protivurečne i nespojive. Dejan Medaković je takva, visoko kreativna i intelektualno suverena ličnost.

Primarno istoričar umetnosti i kulture, temeljno potvrđen visokim rezultatima u tumačenju srpske umetnosti od XVII do XIX, pa i XX veka, vremenom je, kakao ukayuje Stanić, Medaković širio svoje poglede na srpsku kulturu i istoriju, pa je istraživao veoma raznovrsne njene umetničke, kulturne i duhovne manifestacije: jedan ogranak odnosio se na posebnu ulogu manastira, a osvetljavao je i ulogu nekih važnih urbanih centara u kojima su Srbi, mahom izvan svog matičnog prostora živeli.

Po rečima predsednika MS, Dejan Medaković je, u osnovi, „išao dositejevskom stazom”, pa je izučavao specifičnosti srpske istorije umetnosti poredeći je sa stranim tradicijskim korenima i uvezenim kodovima, ali je to činio intenzivno tražeći nacionalne specifičnosti domaćeg tla i poredeći ih sa stvaralačkim iskustvima drugih naroda.

– Dejan Medaković ispostavlja veliko i značajno iskustvo u samorazumevanju srpske kulture, njene izgradnje i obezbeđenja budućih perspektiva. Zbog toga se sam po sebi nameće jasan zaključak: svakome ko se bavi saznanjem srpske kulture, Medakovićevo delo je neizostavno potrebno, ono je fundamentalnoga značaja, ono otvara veoma važne perspektive i izuzetno je poučno. Bez Dejana Medakovića i njegovih saznanja neće biti lako ni istoričarima umetnosti a ni poznavaocima i tumačima srpske kulture. Zbog toga ne treba ni pokušavati da se bude bez Medakovića nego uvek sa njim i uz njega – poruka je prof. dr Dragana Stanića. 

Među ostali, u radu skupa su učestvovali dr Kosta Vuković, upravnik Muzeja Eparhije budimske u Sentandreji, koji je govorio o Medakovićevom doprinosu proučavanju i zaštiti srpskog crkveno-umetničkog nasleđa u Mađarskoj, prof. dr Gorana Raičević je u fokusu svog izlaganja imala Medakovićevu autobiografsku prozu, dok je upravnica Galerije Matice srpske dr Tijana Palkovljević Bugarski podsetila na činjenicu da je Dejan Medaković delom svoje kompleksne ličnosti  bio i muzealac.

On je, naime, jedno vreme radio je u Muzeju kneza Pavla, a zatim u Muzeju Grada Beograda, te je na osnovama tog iskustva, kao poznavalac muzejskog posla i rada sa publikom, istoriji umetnosti pristupao i sa pozicije kustosa i muzejskog tumača, pa su i njegove knjige uvek pisane jasnim i čitljivim jezikom koji svaku temu čini dostupnom i razumljivom.

– U studijama iz istorije umetnosti zastupljeno  shvatanje da sa knjigom Đorđa Vazarija Životi slavnih slikara, vajara i arhitekata, objavljenom daleke 1550. godine, započinje istoriografija velikih umetnika. Slično bi se moglo reći i za knjigu Srpski slikari 18. i 19. veka u kojoj je akademik Dejan Medaković – čije delo, bez želje da budemo pretenciozni, možemo posmatrati sa osnova koje je postavio Vazari – na jedinstven način predstavio dvadeset i jednog srpskog umetnika navedenog perioda – navela je dr Tijana Palkovljević Bugarski, podsećajući da su novo izdanje knjige  Srpski slikari 18. i 19. veka priredili Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture i Prometej i izdali lane u povodu 70 godina postojanja Zavoda.

M. S.