Urošu Đuriću uručena nagrada „Sava Šumanović”

Priznanje ustanovljeno kako bi afirmisalo delo jednog od najznačajnijih stvaralaca u istoriji naše umetnosti i kulture i podstaklo razvoj savremenih umetničkih ideja, uručeno je juče na Novosadskom sajmu. Odluku o nagradi jednoglasno je doneo žiri u kojem su bili Slavica Popov, istoričarka umetnosti i kustoskinja Savremene galerije Zrenjanin; Vesna Latinović, galeristkinja i direktorka Galerije Bel Art i Sava Stepanov, likovni kritičar, smatrajući da se radi o umetniku koji je svojim angažovanim umetničkim stavom u vremenu prekretnice vekova kao i u aktuelnom trenutku reagovao delom u kome iskazuje autentičan potpuno individualistički, visoko etički način poimanja pozicije umetnosti i umetnika u svetu i vremenu u kome živimo, a što je došlo do snažnog izražaja na njegovoj samostalnoj izložbi održanoj u Galeriji Kulturnog centra u Vršcu 2011.

Neposredan povod za odluku žirija je izložba “Uroš Đurić, Poslednja izložba savremene umetnosti”, održana tokom oktobra i novembra 2020. u Galeriji Kulturnog centra Beograda. U toj postavci, kako obrazlaže žiri, Đurić sagledava poziciju pojma “savremena umetnost” u ambijentu aktuelnih socijalno-političkih odnosa pretpostavljajući da je “savremena umetnost ekvivalent kapitalizmu te da će, najverovatnije, odlaskom kapitalizma otići i savremena umetnost“. Umetnik polazi od činjenice da je globalno vladajući sistem neutralisao delovanje umetnosti prisvojivši je - baš kao i sve druge oblasti svakodnevnog življenja, što je u suprotnosti sa izvornim značenjem umetničke savremenosti koja je opstajala i funkcionisala samo ako je bila kritički raspoložena prema društvenim zbivanjima, ako je sublimisala htenje zajednice i ako je imala snage da ponudi nove društvene modele i etičke napomene.

Đurić je tada prezentovao radove iz različitih “faza” svog umetničkog delovanja, pokušavajući da u unutar vlastite umetnosti iznađe i ponudi mogući model za pronalaženje istinskog egzistencijalnog smisla. Zbog toga, po oceni žirija i ova izložba efikasno i efektno nastavlja da promoviše Đurićevu posve individualističku i konfrontirajuću estetiku; da afirmiše njegovo nekon-formističko ali potpuno osmišljeno ponašanje u kojem elementima (van)umetničkog populističkog ponašanja “podupire” serioznost i punu smislenost svojih umetničkih ostvarenja.

Takođe, žiri izložbe je imao u svesti i podatak da je tokom protekle godine čuveni Muzej Albertina u Beču uvrstio u svoj fond sedam radova Uroša Đurića nastalih od 1995. do 1997. što je izuzetno dostignuće ne samo u biografiji jednog umetnika nego i u čitavoj našoj umetnost i kulturi.

Uroš Đurić (Beograd, 1964) je na našoj umetničkoj scenu zapaženo prisutan već više od tri decenije. Svoju ranu afirmaciju je stekao zahvaljujući zajedničkim izložbama sa generacijskim kolegom Stevanom Markušem. Njihova karakteristična figurativna slika se koncepcijski potpuno izdvajala u tadašnjim “novomodernističkim” tendencijama ali se ni jednog trenutka nije dovodilo u pitanje adekvatnost pristupa karakteru sveta i duha vremena tog doba. Đurić i Markuš 1994. objavljuju svoj Manifest Autonomizma kojim su definisali primarnost ličnog principa u pristupu životu i umetnosti. Umetnost Uroša Đurića je, kako se navodi u obrazloženju žirija, zasnovana na čvrstim konceptualnim stavovima bihejviorističkog tipa; to je umetnost ponašanja koja podrazumeva sukcesivne promene kako bi se izrekao autentično subjektivistički individualistički stav o svetu i vremenu u kome umetnik živi i stvara. Tog načela Đurić se konstantno pridržavao tokom svog celokupnog umetničkog opusa, bez obzira na “fasadne” manifestacije njegovih umetničkih tvorevina iskazanih slikom/slikarstvom, fotografijom, digitalnom manipulacijom, stripom, specifičnim performativnim aktivnostima.

Zahvaljući se na nagradi “koja potpuno menja poziciju i pogled na njegov svet”, u vrlo emotivnom obraćanju Đurić je između ostalih rekao da suštinski postoji ogroman raskorak između njega kao bića koje se suočava sa svakodnevicom i onoga što on predstavlja zahvaljući svom delu. I danas mu se ponekad desi kada stane ispred neke njegove slike i da ne može da veruje da je u stanju to da uradi, ne bi to nazvao ni skromnošću, ni neskormnošću, jer toliko toga, kako je rekao, još mora da dosegne, da bi došao tamo gde bi voleo da bude. Nije od onih umetnika koji govore da 24 časa žive sa umetnošću, jer pre svega voli da živi. Život je po, njemu takva dragocenost da se treba radovati svakom sutrašnjem danu i onome što će doći, iako ne znamo šta će to biti, ali daće sve od sebe da ispuni makar minimum očekivanja koje svi imamo.

Epidemiloška situacija uslovila je da umesto izložbe Art ekspo, koja se svakog proleća održava na Sajmu, bude priređena samo virtuelna izložba “Šidski pejzaži Save Šumanovića”, iz kolekciije njegove galerije u Šidu, autorke Vesne Burojević, koja se može videti na platformi www.expoonline.rs.  

        N. Popov