U Muzeju Vojvodine izložba povodom 230 godina Karlovačke gimnazije
Izložbom „Karlovačka gimnazija kao čuvar kulturne baštine“, otvorenom 13. maja u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, otpočelo je obeležavanje velikog jubileja najstarije srpske gimnazije - 230 godina postojanja.
Pred oči javnosti autorke izložbe muzejska savetnica mr Lidija Mustedanagić i viši kustos istoričar Čarna Milinković iznele su deo kulturnog blaga koje ova prva srpska pravoslavna gimnazija otvorena u Habzburškoj monarhiji poseduje – odabrane primerke knjiga iz Spomen-biblioteke, određen broj listova iz Volnijevog herbarujuma, koji su prvi put i izloženi u jednoj muzejskoj ustanovi, kao i nešto predmeta iz te škole koji se inače čuvaju u vojvođanskom muzeju. Modernim pristupom tim dvema zbirkama Karlovačke gimnazije, autorke su formirale narativ prijemčiv za gradsku publiku i omladinu, koji ovu cenjenu školsku ustanovu predstavlja kao čuvara kulturnog blaga.
O istorijatu na otvaranju govorio je njen direktor Branko Stojkov ukazavši da je škola u Drugom svetskom ratu delila sudbinu fruškogorskih manastira pa je ostala bez numizmatičke zbirke, portreta i mnogih drugih materijalnih i kulturnih vrednosti, a da se ono što je srećom sačuvano, našlo u ovoj postavci.
Spomen-biblioteka jedno je od blaga koje je sačuvano. Ona danas sa svojim egzemplarnim primercima, velikim brojem srpskih knjiga 18. i 19. veka, naučnom i jezičkom raznovrsnošću fonda, bogatom zbirkom školskih izveštaja i druge periodike, kao i ukupnim brojem publikacija, jeste izuzetan spomenik srpske kulture u Vojvodini, a takođe i značajan izvor za naučna istraživanja.
Nastala je 1791. godine, kada i Gimnazija. Knjige su dobijane na poklon od prijatelja škole - direktora, profesora, nekadašnjih đaka, dobrotvora, patrona, naučnih društava i ustanova, knjižara i izdavača, ili su nabavljane o trošku gimnazijskog fonda. Danas sadrži 18.198 knjiga i 8481 godište periodike, a deo od oko 1.000 najstarijih i najvrednijih primeraka je zaštićen i temeljno restaurisan.
Nešto po osnivanju Kalovačke gimnazije, čijih prvih pet direktora je imenovao mitropolit Stratimirović, koji je uz trgovca Dimitrija Anastasijevića Sabova zalužan za njeno nastajanje, bili su Slovaci, što, kako je rekao Stojkov, govori o plemenitoj ideji da se angažuju učeni ljudi i da se nije gledalo na nacionalnost, 1797. godine stvoren je i čuveni Volnijev herbarijum. Nazvan po jednom od direktora iz te grupe prvih, Andreju Volnom, jer ga je on formirao, taj herbarijum je i najstarija botanička zbirka u Srbiji.
Već više od pola godine ta najstarija botanička zbirka u Srbiji – Volnijev herbarijum, kulturno dobro od izuzetnog značaja koje baštini Karlovačka gimnazija, predmet je analize i istraživanja u sklopu projekta „Herbarium Njolnuanum – 220 godina dug proces od stvaranja do digitalnog zapisa“, koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja. Volnijev herbarijum sadrži 7.000 primeraka biljaka. Od toga je 200 u centurijama, knjigama od sto strana sa 100 vrsta biljaka. Veliki deo kolekcije, možda i najveći, nastao je na osnovu rada Andreja Volnija, ali su i potonji profesori učestvovali u tome. U Gimnaziji postoje dve centurije, prva i treća, dok je druga verovatno izgubljena u Drugom svetskom ratu ili je odnesena u Hrvatsku. Te dve sačuvane centurije predstavljaju najvredniji deo zbirke o flori Srema i Sremskih Karlovaca. Kako je na otvaranju kazala direktorka Muzeja Vojvodine Tijana Stanković Pešterac, njegova vrednost je i u tome što među biljkama mnogih više nema na našem prostoru, pa samo zahvaljujući toj zbirci znamo kako su izgledale.
Ovo kulturno blago Karlovačke gimnazije moći će da se pogleda u Muzeju Vojvodine do 25. avgusta, a nešto posle toga u samoj školi biće otvorena druga izložba koja će po zamisli dr Gordane Petković iz Muzeja grada Novog Sada i profesora istorije u školi Dejana Đurđeva predstaviti gimnaziju iz drugog ugla. Do tada valja iskoristiti ovu priliku i pogledati retke primerke knjiga, ali i bilje iz herbarijuma, što je jedinstvena prilika, pošto ono nikad nije izlagano pogledima ljudi, osim stručnjaka koji se brinu o toj vrednoj zbirci.
Z. Milosavljević