TIJANA PALKOVLJEVIĆ BUGARSKI Muzej budućnosti – mesto detoksikacije
U razgovoru sa upravnicom Galerije Matice srpske, dr Tijanom Palkovljević Bugarski saznajemo kakve nas to nove ideje očekuju iz Galerije koje će nam olakšati naredne dane u izolaciji.
Galerija Matice srpske bila je jedna od prvih naših kulturnih institucija koja se prilagodila novim okolnostima u vanrednoj situaciji, proglašenoj zbog epidemije koronavirusa i “preselila” se iz galerijskog u virtuelni prostor nudeći svojim posetiocima kroz akciju “GMS s Vama kod kuće” edukaciju, ali i zabavu za sve generacije na sajtu i društvenim mrežama. U razgovoru sa upravnicom dr Tijanom Palkovljević Bugarski saznajemo kakve nas to nove ideje očekuju iz Galerije koje će nam olakšati naredne dane u izolaciji.
- Mi smo odmah po objavljivanju vanrednog stanja i zatvaranju Galerije za publiku pokrenuli kampanju „GMS sa Vama kod kuće“. Započeli smo niz akcija i ponudili javnosti virtuelne ture kroz stalnu postavku i već realizovane izložbe, ali i nova virtuelna vođenja kroz tek otvorenu izložbu „Inspirisani Italijom”. Zbog rada od kuće usled proširenja pandemije odustali smo od snimanja novih tura. Ipak, pokrenuli smo niz akcija kao što je Umetnički izazov i pozvali publiku da se fotografiše u svojim stanovima po uzoru na odabrane slike iz naše ustanove koje prikazuju enterijere. Osmislili smo dečije radionice za koje roditeljima šaljemo instrukcije kako da ih rade sa decom kod svoje kuće i da deci sačuvaju njihovu malu tradiciju da je subota dan za Galeriju i umetnost. I konačno, započeli smo priređivanje virtuelnih izložbi. Trenutno se odvija izložba „Autoportreti iz kolekcije GMS”. U okviru nje svakog dana predstavljamo po jedan autoportret iz naše kolekcije sa kratkim tekstom na srpskom i engleskom jeziku. Planiramo čitav niz tematskih izložbi u zavisnosti od trajanja pandemije.
Najnovija akcija nam je priključivanje globalnoj akciji Između kolekcije i karantina (BetweenArtAndQuarantine) u okviru koje se ljudi širim sveta fotografišu u svojim domovima po uzoru na umetnička dela, ali šaljivo i sa dozom inventivnog humora. Akciju Reenact pokrenuo je muzejski sajt Museum NEWS, a mi smo je prihvatili kao i brojni drugi svetski muzeji. Da bi podstakli publiku i pratioce na društvenim mrežama prvo smo prikazali fotografije nas koji radimo u Galeriji i naših porodica. Verujem da će to biti hit u narednim nedeljama i da će zabaviti ljubitelje umetnosti i kreativce.
Kako je ova epidemija koronavirusa zahvatila čitav svet ođednom se pred poklonicima umetnosti otvorila mogućnost da “zavire” u bogate kolekcije najznačajnijih svetskih muzejskih zbirki. Da li ima nekih ideja koje primenjuju ti svetski muzeji, a koje bi kada se vratimo na staro stanje i naše muzejske institucije mogle da prihvate?
- Ideja uvek ima i praćenje aktuelnog stanja u struci je uvek najbolji način da se smelo ide unapred i inovira delatnost. Mi ne zaostajemo puno za onim što rade svetski muzeji, ali je sigurno da ćemo u budućnosti, nakon ovog iskustva, raditi još više na virtuelnim sadržajima za svaku izložbu. Takođe, radićemo na internacionalizaciji odnosno dvojezičnosti svih virtuelnih sadržaja jer verujemo da će posetioci širom sveta i nakon pandemije nastaviti virtuelno da posećuju muzejske ustanove koje su otkrili i zapratili. Nakon ovog Stay at home iskustva i spoznaje mogućnosti virtuelnih obilazaka muzeja širom sveta publika će postati globalnija nego što je bila ranije. Isto tako verujemo da će autentičnost iskustva prave posete muzeju, šetnja kroz realne prostore i jedinstven kontakt sa originalnim umetničkim delom postati još dragoceniji! Tako da očekujemo veliki broj publike po završetku pandemije i otvaranja Galerije za javnost.
Novi broj časopisa Nacionalnog komiteta IKOM-a Srbija, koji je upravo objavljen, naslovljen je “Re(definisanje) Muzej na prekretnici“. Kako vi zamišljate taj muzej budućnosti?
- Poslednjih godina u muzejskom svetu se vode ozbiljne diskusije oko nove definicije muzeja. Zato je pitanje redefinisanja muzeja, kao izuzetno aktuelno i važno za dalju budućnost muzejske zajednice, i izabrano za temu našeg strukovnog časopisa. Muzej budućnosti vidim kao mesto dostupno i otvoreno za sve. Kao mesto namenjeno uživanju u umetnosti, sticanju novih iskustava, relaksaciji u autentičnom prostoru, ali, pre svega kao jedinstvenu učionicu otvorenu za kontinuirano obrazovanje svih uzrasta publike kroz različite multidisciplinarno osmišljene aktivnosti. Isto tako muzej budućnosti vidim kao mesto kontemplacije i detoksikacije od svakodnevnog života koje svojom jedinstvenom atmosferom unosi mir i stvara unutrašnje zadovoljstvo ljubiteljima umetnosti. I konačno, muzej vidim kao mesto otvoreno za dijalog, mesto na kome se kroz odabir tema i sadržaja programa, postavljaju pitanja i nude odgovori na različite društvene, istorijske, umetničke upitanosti i dileme, sa idejom da se vreme u kome živimo i njegovi izazovi bolje razumeju. Za mene je muzej mesto gde su zgrada, predmeti i stručnjaci u funkciji građenja boljeg, ispravnijeg i kreativnijeg društva. U skladu sa takvim viđenjem muzeja mi kreiramo naše programske aktivnosti i verujem da upravo zahvaljujući takvom pristupu postižemo rezultate.
Umetnička udruženja, Asocijacija nezavisne kulturne scene, Srpski PEN centar i drugi ukazali su ovih dana na posebno težak položaj samostalnih umetnika upućujući zahteve Ministarstvu kulture i Fondaciji Novi Sad 2021 da odustanu od odluke o obustavljanju javnih konkursa jer bi to umetnike dovelo u još teži položaj. S obizrom da ste predsednica Upravnog odbora Fondacije možete li da kažete kakva je trenutna situacija sa konkursima i projektima i koliko će ovo odlaganje uticati na programe za sledeću godinu?
- Svi konkursi na nivou države su za sada stopirani jer u ovoj vanrednoj situaciji niko ne može da preuzme na sebe obaveze za koje nije siguran da će biti u mogućnosti da ih realizuje. Razumem zabrinutost nezavisne kulturne scene i samostalnih umetnika i težinu njihove situacije. Sigurna sam da će apel koji su uputili imati rezultata i pouzdano znam da Savet za kreativne industrije u okviru ekonomskih mera planira posebne mere za nezavisnu kulturnu scenu i samostalne umetnike. Fondacija EPK je stopirala konkurse ali ne svojom odlukom tako da, nažalost ne može od nje da odustane. Ipak, uspeli smo da vratimo konkurs koji se finansira iz drugih izvora kao što je konkurs Kizuna EU Japan festa i verujem da će se sa stabilizacijom situacije vratiti svi započeti ali istovremeno pokrenuti i neki novi konkursi. Tim Fondacije EPK intenzivno radi na definisanju programskih aktivnosti za 2021. godinu kako bi se imala što preciznija slika o finansijskim potrebama i rasporedu programskih aktivnosti.
Ostani kod kuće
Kako preživljavate ove dane u skladu sa akcijom #ostani kod kuće ?
- Kultura i umetnost odnosno, ustanove kulture mogu da oplemene boravak kod kuće i učine ga lepšim, lakšim i zanimljivijim. Ovu situaciju treba shvatiti kao jedinstvenu priliku da se pročitaju sve nepročitane knjige, pogledaju filmovi i predstave, odslušaju koncerti i virtuelno obiđu muzeji. Ali, za nas koji umetnost živimo svaki dan i retko smo kod kuće, ovo je prilika da se pozabavimo svim onim stvarima kojima inače ne stižemo da se bavimo. Ja sam u okviru akcije #ostani kod kuće u balansiranju između rada od kuće, kućnih poslova i dece, odnosno žongliram sa kompjuterom, varjačom, usisivačem i peglom. Uz to se aktivno bavim revizijom kućnog fonda odnosno pregledanja svega onoga što se u stanu nakupilo svih ovih godina… Tako da mi uopšte nije dosadno i dan mi proleti! Važno je samo da ostanete kod kuće, jer tako čuvamo svoj život, život svojih najmilijih i istovremeno doprinosimo kvalitetu javnog zdravlja!
Neupitno je da svako odlaganje konkursa svima pravi veliki problem, pođednako i organizatorima i učesnicima, jer se smanjuje vreme za realizaciju programa a 2021. je jako blizu. Međutim, mislim da će i pitanje Evropskih prestonica kulture zahtevati niz globalnih odluka baš kao i održavanje Olimpijskih igara i niza drugih manifestacija. Šta će ovogodišnje prestonice, kao, na primer, Rijeka, koje će izgubiti dobar deo godine sa već ugovorenim programima? Da li će oni stići da se realizuju ili će biti produženi na 2021? Da li će gradovi planirani za 2021. biti pomereni na 2022. godinu? Ima li smisla realizovati umetničke programe Evropskih prestonica dok ne postoji kretanje ljudi među evropskim zemljama? Sve su to pitanja koja su za sada bez odgovora ali, ona ne treba da nas obeshrabre već da nas podstaknu da u ovim vanrednim okolnostima još aktivnije radimo na kvalitetu programa uz razumevanje svih aktera koji će u tome učestvovati.
Nina Popov