Strip avantura: O zlatnom dobu surovih karipskih pirata
NOVI SAD: U za proverene stripoljubce već nezaobilaznoj, biblioteci “Stari kontinent”, “Čarobne knjige” upravo je, pojavom prvog toma, započeto reprezentativno, celovito i hronološko objavljivanje još jednog, na ovim prostorima legendarnog, serijala; reč je stripu “Riđobradi” poteklog iz pera Žana-Mišela Šarlijea (1924-1989) i četkice Viktora Ibinona (1924-1979).
Ovaj je dvojac crtača (obojica su najpre bili crtači stripova), scenarista i zaljubljenika u strip kao i istoriju, nakon niza samostalnih projekata, ujedinio snage u stripu o piratima, temi tako dragoj dečacima ali i ostatku mlade i stare populacije širom sveta. Pripovesti o jedrenjacima na toplim morima Kariba, basnoslovnim bogatstvima, pomorskim bitkama, hrabrosti i surovosti, slobodi otetoj od kraljeva i velikaša, razuzdanosti u vrelim noćima punim ruma, na peščanim plažama, ispod palmi, neodoljivo su mamile i dražile publiku da čita petparačke romane, gleda filmove i čita stripove.
Šarlije i Ibinon su, pre “Riđobradog”, nakon temeljnog istraživanja napravili ilustrovanu biografiju gusara Roberta Sirkufa, objavljenu u tri toma između 1949. i 1952. godine. Kada su se, par godina kasnije, udružili sa velikanima kakvi su Gosini, Žoli, Kloto i Ebrar, kako bi osnovali strip nedeljnik “Pilot”, koji će postati jedan od stubova frankobelgijskog stripa, Šarlije je rešio da u nedeljnik ubaci i gusarsku priču; pošto je imao dovoljno materijala o toj epohi osmislio je priču o hrabrom i surovom piratu Riđobradom. Mnogo veći problem od priče bio je da ubedi Ibinona da se prihvate crtanja stripa. Ipak, 29. oktobra 1959. u prvom broju “Pilota” započela je epizoda “Demon s Kariba”, koja se, na ukupno 62 table, okonča u broju 40 da bi već u broju 42 startovala nova epizoda “Kralj sedam mora” koja će se završiti u broju 90. Ibinon je pre iznenadne smrti kompletno nacrtao 18 epizoda “Riđobradog”, a nedovršene epizode je docrtao Žiže; Šarlije je nastavio da smišlja avanture Riđobradog i njegove posade, sarađujući sa drugim crtačima, do 24. epizode, “Pobunjenici sa Jamajke”, nakon koje je prestao da radi, a dve godine kasnije je preminuo.
Serijal je nastavio da izlazi do 2006. kada je izdavač “Dargo” objavio njegov završetak (mada je Mark Burgne, poslednji crtač ustvrdio da će se možda, u budućnosti, vratiti ovom stripu).
Serijal je bio veoma popularan u Francuskoj, Belgiji i Holandiji (u stripu “Asteriks” Gali malo-malo sreću piratsku posadu koja je “pljunuta” ona iz “Riđobradog”); na prostorima bivše Jugoslavije strip je objavljivan u nizu izdanja počev od “Panorame”, “Stripoteke”, “Eks almanaha” do “Giganta” i “Supera”.
Epopeja započinje 1715. usred karipskih mora, kada španski galeon koga je oluja odvojila od konvoja, napada brod “Crni soko” kome je kapetan Riđobradi, Demon s Kariba “(…) najokrutniji i najozloglašeniji pirat koji je ikada plovio okeanom (…) strah i trepet sedam mora!”
On ne priznaje predaju i još nikoga nije poštedeo! Tako i biva. U nemilosrdnoj borbi ginu i mladi supružnici Monfor ali njihovog sina Tijerija, koji se nije uplašio strašnog Riđobradog već mu se nasmejao, pirat ne ubija već usvaja i daje mu ime Erik. Sledi niz avantura, morskih bitaka, potera i lukavih i domišljatih bekstava iz bezizlaznih situacija, vraćanja u tajno skrovište na jednom ostrva u karipskom arhipelagu. Erik odrasta pod patronatom Tronogog, gusara sa drvenom nogom koji ga podučava, i crnog yina, bivšeg roba Babe. Kada Riđobradi i Tronogi više nemaju čemu da nauče Erika, kapetan odlučije da otme nekoliko učitelja koji će dalje obrazovati naslednika njegovog bogatstva. Nakon takvog neformalnog i neuobičajenog obrazovanja, praćenog piratskim pohodima, Riđobradi šalje sina u London da se, sa krivotvorenim dokumentima, upiše na kraljevsku pomorsku akademiju. Eriku je, pak, piratski život mučan i nema nameru da se vrati ocu. Ipak, kad sazna da Riđobradi, u tamnici-brodu ukotvljenom na Temzi, čeka svoje smaknuće, on smišlja plan da ga oslobodi. Uprkos uspehu, Erik napušta oca da bi, u epizodi “Kralj sedam mora”, hrabrošću i domišljatošću, uspeo da nađe svoje mesto u svetu i položio kapetanski ispit. Tada ponovo sreće Riđobradog koji mu otkriva istinu o njegovom poreklu i bogatstvu koje mu pripada. Erik sa Tronogim i Babom odlazi da ostvari svoja prava…
Šarlije obilato koristi svoja znanja kako bi stvorio uverljivu priču, neretko koristi istorijske činjenice iz života raznih pirata i gusara mada, s druge strane, ne otkriva da li je Rođobradi stvarna ličnost (asocijacija na legendarnog Edvarda Tiča - Crnobradog se sama nameće ali ima i drugih “kandidata”, od Henrija Morgana do turskog gusara Hizira Barbarose).
Ilija Bakić
