Strip avantura: Korto Malteze u zemlji punoj tajanstvenih stvari

U imaginarnoj Kortovoj biografiji „Etiopljani“ opisuju njegove doživljaje na rogu Afrike približno u 1918. godini. Situacija je, kao i njegovim prethodnim ratnim avanturama, krajnje haotična jer velike sile na tom ogromnom, pustom tlu koje je izvan delovanja glavnine njihovih vojnih snaga, pokušavaju da za svoje interese iskoriste netrpeljivosti i sukobe starosedelaca, postupajući po sveprisutnoj staroj mudrosti „zavadi pa vladaj“. U početnom segmentu „U ime Alaha milostivog i samilosnog“ Korto jaše za bizarnim „El Oksfordom“ koji ga je najmio za kapetanski posao odvoženja broda do Zanzibara i koji tvrdi da, iako je studirao u Oksfordu, Londonu, Njujorku i Parizu najviše voli pustinju „zato što je čista“. Nadmudrivanju ove dvojice pridružiće se i ekscentrični mistik Kuš, ratnik i verski fanatik koji radi samo ono što hoće. Kuš se, inače, pojavljuje i u Pratovom stripu „Pustinjske škorpije“ kao borac u Drugom svetskom ratu i pominje svoje poznanstvo sa Kortom. Sada, na izmaku Prvog svetskog rata, trojka ima zadatak da, u tvrđavi usred pustinje, iz zarobljeništva spasu malog princa koga je zarobio njegov stric. Plan (koji se tako može nazvati samo uz mnogo dobre volje) brzo izmiče kontroli a oslobodioce u bezizlaznoj situaciji spasava samo čudo. Na kraju epizode Korto i Kuš odlaze među peščane dine i dalje razmenjujući zajedljive primedbe. Njihov put ukrstiće se ponovo u još jednoj tvrđavi kojom komanduje britanski kapetan koji je kukavica pred jakima i osion prema onima koji ne mogu da mu se suprotstave. Popustljivost prema sledbenicima fanatičnog Ludog Mulana ne može ga spasiti od napada, zarobljavanja i užasne smrti spaljivanjem - koja je primer kako će biti kažnjeni svi koji žele da gospodare starosedeocima. Korto milosrdno ubija kapetana hicem iz puške a Kuš uspeva da mornara sakrije od progonitelja. U pozadini ove priče je i ona o irskim pobunjenicima u kojoj je zavidni brat izdao ciljeve borbe i ubio brata heroja da bi spasao sebe.

U nastavku drugovanja Kuš vodi Korta do svog rodnog sela, koje je izvan ratnih nevolja ali je na granici sukoba zbog otmice jedne devojke. Pridošlice nameravaju da spreče krvoproliće između Danakila i Abisinaca, što ih posle članova porodica vodi do ludog belca Stenlija koji tvrdi da je pronašao zlato ali i impozantne pojave šamana Šamaela, „sina đavola i smrti“, istetoviranog lica sa očima bez zenica. Što se situacija više usložnjava to Korto lakše gubi tlo realnosti pod nogama sve dok ne bude zatrpan lavinom kamenja; kad se izvuče ispod nje on, na optužbe Šamaela, buntovno odgovara da se uplašio smrti i pobegao i da će pobeći kad god želi jer on – nije heroj! Ipak, Korto uspeva da razreši sukob i dok Šamael proglašava da je „plemeniti buntovnik“, Kuš ga pita kuda će dalje u ovoj zemlji punoj tajanstvenih stvari. Odgovor je filozofski kontradiktoran – „ne znam Kuš, daleko.“ No, sledeća avantura će ga vratiti u rat koji su zapadnjaci doneli u Afriku. Mada ne želi da se svrsta ni na jednu stranu jer tvrdi da je civil, Korto odlučuje da osveti smrt jednog časnog nemačkog oficira i upotrebljenog pa odbačenog/ubijenog čoveka-leoparda. U vatrenom obračunu sa špijunima Korto upada u tamu i sreće leoparda koji mu pripoveda o stvarnosti u kojoj ljudi-leopardi dele pravdu. Kad se probudi Korto otkriva da je u bolnici, da je bio u višednevnoj komi i da je za njega ostavljen paket u kome se nalazi – leopardova šapa. Objašnjenje kaže da je to znak da će biti ubijen ali Korto zna da drži dokaz da je postao deo tog časnog društva.

Od svoje desete do šesnaeste godine Prat je živeo u Etiopiji i tamo stekao mnoge prijatelje od kojih su neki ratovali protiv Italije. Upoznavanje drugačijih kultura i poštovanje njihovih razlika postali su deo Pratovog svetonazora koji deli i njegov „alter ego“ Korto. On se čudi drugačijim svetovima ali ih ne osuđuje ili omalovažava niti pokušava da im nametne obrasce Zapadnog sveta. Otuda Kortovo odbijanje da se pokorava bilo kojoj nacionalnoj zastavi i politici jer im pretpostavlja arhetipske slojeve Pravde. Zato Korto beži od uloge junaka bez straha i mane odnosno od „suvog“ realističnog pogleda na svet. Iz tih razloga je on i dalje atraktivan i izazovan (anti)heroj uronjen u iskustva postmodernističkog eklekticizma koji nesputano meša faktorafiju i fikciju (u ovom albumu pominju se i Rembo kao trgovac oružjem i Lorens od Arabije).

Ilija Bakić