Srpsko blago u srcu Pešte

Bila je to skromna jednobrodna građevina, koja će vrlo brzo postati pretesna sve brojnijim i imućnijim peštanskim Srbima, te će oni na temeljima stare crkve tridesetak godina kasnije sagraditi, i to po projektu Andreasa Majenhofera, istinski barokni dragulj, koji i danas stoji u srcu glavnog grada Mađarske, svega nekoliko koraka od Vaci ulice.

Ikonostas, koji je za taj novi hram izradio čuveni predstavnik srpskog baroknog slikarstva Stefan Tenecki, stradao je, nažalost, u velikoj poplavi koja je zadesila Peštu u martu 1838. i od ovog remek dela do danas su sačuvane svega četiri ikone. Bile su potrebne bezmalo dve decenije da crkvu ukrasi novi ikonostas, koji će ovoga puta potpisati Karolj Karl Sterio, jedan od najtraženijih slikara tog doba, čijih će 49 ikona zapravo biti – ulja na platnu. Njegov „masterpis” ovih dana obnavljaju restauratori Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. 

„Ovogodišnji radovi na uređenju enterijera Hrama Svetog velikomučenika Georgija u Budimpešti podeljeni su u dve faze“, pojašnjava za „Dnevnik” direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Zoran Vapa.“ Trenutno se rade slikarsko-konzervatorski i duborezačko-pozlatarski radovi na drugoj i trećoj zoni ikonostasa, kao i na krstu sa raspećem, i taj bi posao trebalo da bude završen u maju. Druga faza obuhvata takođe slikarsko-konzervatorske-i duborezačko -pozla- tarske radove, ali na južnim pevnicama i vladičanskom tronu. Time bismo do kraja ove godine završili potpunu obnovu enterijera hrama, izuzev Bogorodičinog trona i severne pevnice.“

Ako se ima u vidu da je u poslednjih nekoliko godina kompletan eksterijer crkve završen, kao i radovi na bivšoj staroj školi, gde su trenutno smeštene privremene radionice Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, to praktično znači da bi ceo kompleks, koji tokom godine obiđe najveći broj turista od svih srpskih svetinja u Mađarskoj, u 2018. bio gotovo u potpunosti obnovljen. Tome treba dodati da će uskoro u porti hrama početi izgradnja novog objekta primarno namenjenog depadansu Muzeja Eparhije budimske, što će bez sumnje dodatno povećati interes za srpsko crkveno-kulturno nasleđe u najužem centru Budimpešte...

„Istražujući za monografiju o hramu, naišao sam na podatak da je u Srpskoj ulici pod brojem 23 bilo staro sedište Crkvene opštine budimpeštanske“,  ispričao je za „Dnevnik” Zoran Ostojić, protonamesnik Hrama Svetog velikomučenika Georgija u Budimpešti. „Potom smo u arhivama pronašli gruntovnicu, prema kojoj na tom mestu još uvek može da se gradi. I u sledećm koraku smo uposlili naše arhitekte da naprave idejni projekat kako bi taj neki novi objekat, primarno namenjen depadansu Muzeja Eparhije budimske, mogao da izgleda. Na kraju se i Vlada Mađarske uključila u te naše planove, odlučivši da i finansijski podrži ceo poduhvat.“

Finale u Sentandreji



„Tokom juna planiramo završetak radova na drugoj i početak radova na trećoj zoni ikonostasa Preobraženske crkve u Sentandreji, tako da bi sledeće godine praktično svi poslovi na uređenju enterijera ovog hrama, izuzev Bogorodičinog trona, mogli biti završeni“, ističe Zoran Vapa.“ Radovima u ovoj i sledećoj godini biće tako završene sve četiri naše crkve u Sentandreji: Saborna, Blagoveštenska, Požarevačka i Preobraženska. Osim toga, budući da bi do decembra trebalo da bude završena i obnova zgrade stare Preparandije u centru Sentandreje, u koju će biti preseljena stalna postavka Muzeja Eparhije budimske, konzervatori i restauratori Galerije Matice srpske i Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture počeće krajem godine rekonzervaciju onih ikona koje su sada u stalnoj postavci a činiće buduću postavku. I verujem da bi u prvoj polovini 2019. mogla biti završena kompletna postavka novog muzeja.“    

Zvanična Budimpešta je za realizaciju ovog projekta odvojila 2,2 miliona evra. Predviđeno je podizanje četvorospratne zgrade, gde bi prizemlje i mezanin koristio Muzej, na prvom i drugom spratu smestile bi se kancelarije i prostorije za restauraciju ikona i drugih crkvenih predmeta, dok bi na trećem i četvrtom spratu bila dva stana, za sveštenika i đakona, kao i kancelarija za socijalni rad Crkvene opštine. Tu  je i podzemna garaža u porti sa 27 parking mesta.

„Sada smo u fazi izrade izvedbenog projekta, koji bi trebalo da bude odobren 21. maja ove godine. U međuvremenu smo već prikupili potrebne dozvole za izgradnju, počev od spajanja dva građevinska placa, pa do tretmana postojećih zelenih površina. Takođe su i urađena arheološka istraživanja na prostoru gde treba da se grade novi objekat, kao i potporni zidovi prema Srpskoj ulici i susednoj zgradi, kako bi se oni osigurali od nastavka radova. U sledećoj fazi arheolozi će pretražiti ostatak placa i ako ne pronađu ništa zanimljivo – a njih zanimaju periodi od 17. veka naniže, Eparhija će dobiti i konačno zeleno svetlo da gradnja Muzeja može da počne. Plan je da, Bože zdravlja, sve bude završeno do 31. decembra 2019.“

Kada je reč o samoj muzejskoj postavci, koja bi krasila prostor depadansa, otac Zoran navodi da je već u idejnom projektu navedeno šta će sve biti izloženo. S obzirom na to da je velika katedralna srpska crkva u Budimu posvećena Svetom Dimitriju srušena posle II svetskog rata, deo njenog velelepnog ikonostasa, rad Arse Teodorovića, koji je nedavno restauriran u Galeriji Matice srpske i Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, činiće važan segment postavke. Biće izložene i crkvene relikvije, kao i brojni crkveno-umetnički predmeti, ne samo iz srušenog hrama, nego i iz drugih crkava, a svoje će mesto pronaći i nešto artefakata koji se trenutno čuvaju u depou Muzeja u Sentandreji.  

„Biće, recimo, izložena plaštanica, koju je radio Hristofor Žefarović, ali i mnoštvo ikona, kao i izuzetno vrednih crkvenih knjiga, od kojih su neke datovane na kraj 17. i početak 18. Veka“, navodi otac Zoran Ostojić.“ Zapravo, činjenica da imamo zaista mnogo artefakata koje bismo mogli da izložimo i potakla nas je da razmišljamo o gradnji muzeja. Tim pre što smo na idealnoj lokaciji, u srcu Pešte, i dolazi nam dosta turista, ne samo Srba nego i stranaca, pa smo namerili da pokažemo da smo mi na ovim prostorima bili ne samo pre Velike seobe, nego još i pre vladavine Žigmunda (1368-1437) i Matije Korvina (1458-1490), te da su već početkom 16. veka ovde imali svoju bogomolju. I da pokažemo čime se sve ponosimo.“

 M. Stajić