„ROMEO I JULIJA“ NA ŠEKSPIR FESTU U ČORTANOVCIMA (Ne)savršene ljubavi
Četiri Romea i Julije sam izbrojao u predstavi „Romeo i Julija: poslednji sati“ trupe „NeSavršeni plesači“ (ImPerfect Dancers), na ovogodišnjem Šekspir festu u čortanovačkoj Vili „Stanković“.
Romeo i Julija kao lutke, Romeo i Julija kao deca, Romeo i Julija kao mladi ljudi, Romeo i Julija u zrelom dobu.
Čitava ova podela, na prvu loptu, sugeriše da je njihova ljubav neprolazna, takoreći savršena. Večna. A svi znamo koliko je to paradoksalno tvrditi. Čak se i podnaslov predstave – poslednji sati - odnosi na konačni čin.
Pojedinačno, čitav taj lutkarski segment, pogotovo kroz način na koji u jednoj sceni sa njima postupa jedna od izvođačica, držeći ih u rukama i vitlajući njima u lice publike, dramatično govori o načinu na koji se sa njima poigrala sudbina, neka viša sila. Možda o zabuni koja je nastala kad je Romeo pomislio da je Julija mrtva, a ne samo da spava.
Kroz uloge dece, potencira se njihova čistota i naivnost. Moguće i izmanipulisanost sukobom roditelja. Posebno interesantno je to što deca asistiraju glavnim protagonistima, plesačima u ulogama mladih Romea i Julije, u scenama samoubistva. Ovaj postupak kreatora predstave, Valtera Mateinija i Ine Breks, najviše me naterao da se zamislim.
Par glumaca u zrelijem dobu, pokazuje mogućnost. Njihovo prisustvo pojačava tragički jaz između života i smrti, pogotovo kad je reč o Romeu i Juliji.
Na nivou pokazanog, značenjski se još ističu kostimi, koji su poput jednobojnih radnih kombinezona. Romeo nosi plavi, Julija beli, Merkucio narandžasti, Tibald braon… Ima u izboru tih boja jednoobraznosti, zbog isticanja pripadnosti i nepripadnosti porodičnim „klanovima“, potencijalno i socijalnim statusima ili vrednosnim uverenjima, ali i taj nivo priče je u velikoj meri prepušten da se dovrši u glavama publike.
Ono što se veoma ticalo srednjeg dela tela, srca i stomaka, definitivno je dolazilo iz pravca muzike, prepoznajući kompozicije Arva Perta, J. S. Baha, Nilsa Frama, a usudio bih se reći da su i druge bile pođednako upečatljivih kompozitora. U kombinaciji sa pa de deima plesača u glavnim ulogama, posebno su dolazile do izražaja te silne emocije koje nosi čuvena Šekspirova drama.
Tehnički, „NeSavršeni plesači“ očigledno teže savršenstvu. Osim što su svi veoma dobro baletski obrazovani, njihove performanse se zasnivaju na brojnim skokovima, vagama, ekstenzijama, eksplozivnim promenama pravca i držanju tela koje figurira od visoko estetizovanih pokreta do imitacije tračanja, dubljenja na glavi i drugih atletskih performansi. Izvedene sa lakoćom, ritmično, ceo niz scena u kojima je bilo mnoštvo grupnih i solo tačaka, dramaturški nije opterećivao. Delovao je veoma lepo i uigrano, baš onako kako umetnost plesa velika većina zamišlja i u njoj kao takvoj uživa. Ova trupa iz Italije je manifestno i posvećena unapređenju plesne tehnike prvenstveno mladih igrača.
Svakako da postoji još mnogo pitanja koja i danas pokreću Šekspirova dela. Umetničku inspiraciju na temu čuvenih ljubavnika. Što se tiče Šekspir festa u Čortanovcima, publika je prethodnih godina već mogla da vidi „Romea i Juliju“ iz Norveške, kao pokušaj mapiranja savremenih nesrećnih ljubavnih priča ovog sveta, „Romea i Juliju“ iz Jermenije, kao pank-rok stilizovane pobune protiv sveta odraslih, sada i kao plesnu sagu kroz nekoliko generacija kompozitora i izvođača. Plesnu meditaciju šta je to pošlo po zlu. U zalazak sunca, nadomak Dunava. Na trenutke i rojeva komaraca.
Igor Burić
