„РОМЕО И ЈУЛИЈА“ НА ШЕКСПИР ФЕСТУ У ЧОРТАНОВЦИМА (Не)савршене љубави

Ромео и Јулија као лутке, Ромео и Јулија као деца, Ромео и Јулија као млади људи, Ромео и Јулија у зрелом добу.

Читава ова подела, на прву лопту, сугерише да је њихова љубав непролазна, такорећи савршена. Вечна. А сви знамо колико је то парадоксално тврдити. Чак се и поднаслов представе – последњи сати - односи на коначни чин.

Појединачно, читав тај луткарски сегмент, поготово кроз начин на који у једној сцени са њима поступа једна од извођачица, држећи их у рукама и витлајући њима у лице публике, драматично говори о начину на који се са њима поиграла судбина, нека виша сила. Можда о забуни која је настала кад је Ромео помислио да је Јулија мртва, а не само да спава.

Кроз улоге деце, потенцира се њихова чистота и наивност. Могуће и изманипулисаност сукобом родитеља. Посебно интересантно је то што деца асистирају главним протагонистима, плесачима у улогама младих Ромеа и Јулије, у сценама самоубиства. Овај поступак креатора представе, Валтера Матеинија и Ине Брекс, највише ме натерао да се замислим.

Пар глумаца у зрелијем добу, показује могућност. Њихово присуство појачава трагички јаз између живота и смрти, поготово кад је реч о Ромеу и Јулији.

На нивоу показаног, значењски се још истичу костими, који су попут једнобојних радних комбинезона. Ромео носи плави, Јулија бели, Меркуцио наранџасти, Тибалд браон… Има у избору тих боја једнообразности, због истицања припадности и неприпадности породичним „клановима“, потенцијално и социјалним статусима или вредносним уверењима, али и тај ниво приче је у великој мери препуштен да се доврши у главама публике.

Оно што се веома тицало средњег дела тела, срца и стомака, дефинитивно је долазило из правца музике, препознајући композиције Арва Перта, Ј. С. Баха, Нилса Фрама, а усудио бих се рећи да су и друге биле пођеднако упечатљивих композитора. У комбинацији са па де деима плесача у главним улогама, посебно су долазиле до изражаја те силне емоције које носи чувена Шекспирова драма.

Технички, „НеСавршени плесачи“ очигледно теже савршенству. Осим што су сви веома добро балетски образовани, њихове перформансе се заснивају на бројним скоковима, вагама, екстензијама, експлозивним променама правца и држању тела које фигурира од високо естетизованих покрета до имитације трачања, дубљења на глави и других атлетских перформанси. Изведене са лакоћом, ритмично, цео низ сцена у којима је било мноштво групних и соло тачака, драматуршки није оптерећивао. Деловао је веома лепо и уиграно, баш онако како уметност плеса велика већина замишља и у њој као таквој ужива. Ова трупа из Италије је манифестно и посвећена унапређењу плесне технике првенствено младих играча.

Свакако да постоји још много питања која и данас покрећу Шекспирова дела. Уметничку инспирацију на тему чувених љубавника. Што се тиче Шекспир феста у Чортановцима, публика је prеthodnih година већ могла да види „Ромеа и Јулију“ из Норвешке, као покушај мапирања савремених несрећних љубавних прича овог света, „Ромеа и Јулију“ из Јерменије, као панк-рок стилизоване побуне против света одраслих, сада и као плесну сагу кроз неколико генерација композитора и извођача. Плесну медитацију шта је то пошло по злу. У залазак сунца, надомак Дунава. На тренутке и ројева комараца.

Игор Бурић