Radionica Srpsko kolo u teoriji i praksi: Tragom baštinika

Prava je retkost naići na kvalitetan kulturni događaj koji ima za cilj da obrazuje, motiviše ljude, kao i da ih usmeri na društveno koristan način razmišljanja radi zaštite od svega onoga što donosi današnje vreme. Ljudi odlaze daleko od svoje domovine, a čini se da je sve više onih koji nemaju svest o poreklu i značaju kulturne baštine.

U ovom vrtlogu sveopšte stagnacije i neznanja, pojavilo se nekoliko entuzijasta sa željom da pokrenu neku novu priču, kao i da ukažu na važnost srpskog kola kao značajne tekovine srpskog naroda. Radionica „Srpsko kolo u teoriji i praksi“, deo je te misije, a Folklorni ansambl „Vila“ je 15. februara odisao izuzetnom kreativnom energijom.

Predavanjima Selene Rakočević sa Fakulteta muzičke umetnosti iz Beograda i umetničkog rukovodioca Ansambla „Vila“, maestra Milorada Lonića, započeto je teorijsko razmatranje pojma tradicionalnog srpskog plesa. Posebno se mora istaći i njihova praktična radionica, gde su učesnici imali mogućnost da svoja teorijska saznanja primene kroz igru.

Osećam se srećno što već poslednjih godinu dana sarađujem sa maestrom Lonićem, i mislim da je naša saradnja zaista plodonosna. Ovaj tip današnjih radionica predstavlja veliki iskorak, jer je maestro po prvi put u Srbiji primenio koreografisani folklor u radionici, te je na ogromno oduševljenje svih prisutnih, koreografisao na licu mesta. Pokušavali smo u prethodnom periodu da napravimo slična ovakva predavanja, ali ona su uvek bila teoretski usmerena, tako da mislim da su ove radionice logična posledica svih prethodnih događaja u poslednjih nekoliko godina, kao i da je sada sazrela situacija da se orgazuju tematske, teorijske, praktične radionice posvećene pojedinim fenomenima plesne kulture, rekla je profesorka Rakočević.

Može se primetiti inovativnost, kompetencija, ali i maštovitost predavača, kao i njihova konstantna želja da srpsko kolo, izvuku iz njegove arhaične forme, i time ga približe savremenim težnjama i shvatanjima. Naravno, to nije nimalo jednostavno. Potrebne su godine rada, usavršavanja, ali i potrage za idealnim pristupom ovako složenoj i kompleksnoj zamisli, jer je ogromna odgovornost baviti se nečim što je deo istorije svog naroda.

Nikako se ne može izostaviti ni Slavoljub Uzunović s Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja iz Niša i njegovo predstavljanje metode učenja srpskog kola analizom plesnog ritma, koja se pokazala kao izuzetno korisna. Treba posebno istaći da je njegova metoda pružila novi vid analize i posmatranja plesa, kao i jednu vrstu usmerenja izvođačima, ali i pedagozima na koji način treba da prenose svoje znanje u budućnosti. Možda je to bio i vrhunac svega što se moglo saznati na predavanjima, jer je krajnja poruka bila izuzetno jasna.

Velika je odgovornost ljudi koji rade sa mladim ljudima, međutim stičem utisak da oni koji rade sa tom decom, nisu svesni svoje uloge. Deca igraju koreografije, a ne znaju ni kako se zovu kola koja igraju, ni zašto su se ona igrala, a ni koje su bile prilike i motivi za nju. Govorim o svetovnim igrama, a da ne spominjem obredne igre koju su imale sasvim drugačiji karakter i značenje. One su oduvek predstavljale naše nasleđe u onom najtananijem smislu opstanka našeg srpskog etnosa. Stekao sam utisak i da veliki broj umetničkih rukovodilaca ne želi time da se bavi. Uglavnom se cela stvar svodi na vežbu onoga što rade, što im omogućava da otputuju negde, gde mogu da se druže i onda se tu završava cela priča o negovanju tradicije. Ne mislim da je svuda tako. Jedan od pravih i vrednih primera je moj saradnik i prijatelj Milorad Lonić, rekao je Slavoljub Uzunović.

Radionica „Srpsko kolo u teoriji i praksi” u potpunosti je uspela da obuhvati svaki aspekt našeg kulturnog nasleđa, i to je upravo dokazano još jednim predavanjem. Profesor Ivan Sabo, rukovodilac tamburaškog orkestra, dočarao je umetnost srpske tradicionalne muzike i na koji način se ona može oblikovati tako da je izvođači na sceni, ali i sama publika mogu osetiti. Nisu izostavljeni ni tradicionalni instrumenti poput gajdi, frule i tambure, gde je profesorov saradnik, mladi Andrej Janka svojom virtuoznošću pokazao koliko ovi instrumenti mogu da doprinesu našoj dubljoj povezanosti s nekim prošlim vremenima.

U borbi sa surovom svakodnevnicom modernog doba, Folklorni ansambl „Vila” uspeva da odoleva vremenu i da okuplja mlade i veliki broj stručnjaka, stvarajući jednu zajednicu sa kolektivnom vizijom unapređenja tradicije. To potvrđuju brojne nagrade na takmičenjima, ali i skorašnje nagrade Despotica mati Angelina, Oktobarska nagrada Grada Novog Sada, brojni koncerti, među kojima je i poslednji održan 22. decembra 2018. godine  povodom dvadeset godina postojanja ovog ansambla.

Jovana Lazić