Projekat Emilije Radojičić u Galeriji na štrafti u Novom Sadu

Kako napominju u galeriji „Bel Art“, „kroz skoro ritualnu posvećenost procesu stvaranja, u skorijem periodu, Emilija istražuje osećaje, vibracije, prirodne pojave i fenomene kroz koje se ljudski um i telo reflektuje, sa ciljem nalaženja mogućih i najčešće apstraktnih solucija za sopstveno, kao i kolektivno stanje čovečanstva“.

– U proteklih 15 godina razvijala sam svoju umetničku praksu uglavnom kroz crtež, sliku i 2d grafičke prikaze. Moja najskorija dela i serije radova se okreću prostoru, a iz crteža su prerastaju u prostorne instalacije, objekte i skulpture. Najnoviji radovi prerastaju svoju prethodnu dvodimenzionalnost i postaju taktilni objekti, kroz koje razrađujem apstraktne sadržaje, oblike i boje. Počela sam da tkam još 2014. godine iz želje za eksperimentom, kao i potrebom da moj rad postane taktilan, opipljiv. Linija se transformisala u nit i moja meditativna stvaralačka praksa je nastavila da se razvija u tom smeru – napominje Emilija Radojičić.

Trenutno u svom radu koristi „jednu tradicionalno žensku tehniku, u pitanju je praksa tkanja, jedan od najstarijih oblika ljudske tehnologije.

– Ovaj odabir materijala i tehnike prati njenu kreativnu intuiciju u jednom procesu istraživanja vizuelnih medija, materijala i elemenata – ukazuje kustoskinja Slavica Žarković. – Ona konstantno traga za novim rešenjima u domenu crteža, slike i skulpture gde sa lakoćom prepliće i kombinuje osobenosti različitih medija. Raznobojne i razigrane forme u pojedinim radovima ilustruju kretanje unutrašnjih svetova umetnice koja je u potrazi za ravnotežom. Zato u svom radu često koristi suprotnosti toplo-hladno, crno-belo, tvrdo-meko, da bi kroz ekstreme disharmonije pokušala da pronađe neko središte. Takođe kombinuje vizuelne sa drugim medijima i te medijske relacije uspostavlja delimično instinktivno a delimično utemeljeno na ličnom ali i iskustvu drugih umetnika.

N. P-j.