Priče iz Muzeja Vojvodine: Balovi

U tom periodu novosadski balovi su održavani u poznatim kafanama kao što je  „Turski han“, „Zeleni venac“, „Grajnerova“ i „Lerhova kafana“, „Kod tri krune“ ili  kafane „Kod fazana“, „Bela lađa“, „Kod kamile“, „Ugarska kraljica“, a nadaleko su bili poznati balovi u velikoj sali hotela „Jelisaveta“ (danas hotel „Vojvodina“) kao i u hotelu „Fabri“. Muzika i moda bili u tesnoj vezi, pa su na balovima bile popularni plesovi poput tajča (valcer), kadrila, menueta i galopa, brze polke slične čardašu. Ipak, Akademska omladina u Novom Sadu je 1840. godine povela oštru akciju protiv svih stranih igara, pa se od tada na takvim zabavama više igralo kolo, ketuš, jastučić i druge narodne igre.

Balovi su bila prilika da se žene pokažu, „izađu iz anonimnosti“ i iz kuće, zabave se, upoznaju s mladićima, a udate žene da pokažu materijalni status porodice i položaj supruga u društvu. Balovi su bili toliko bitni da su se majke devojaka prosto nadmetale koja će za tu priliku svojoj ćerki obezbediti najlepšu i najraskošniju toaletu.

Kako pojašnjava istoričarka i savetnica u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu Ljubica Otić najveći modni uticaj imali su Beč, Budimpešta i Pariz, jer su se mnogi naši intelektualci školovali u tim gradovima, a trgovaci nabavljali odeću za svoje radnje ili ih kao poklon donosili ženama, sestrama i ćerkama. Takođe, vojvođanske dame su nabavljale evropske modne časopise i kod svojih šnajderki po mustri šile haljine po poslednjim trendovima.

Ženska i muška moda, posebno kada je reč o svečanim odorama, može se detaljnije pratiti od sedamdesetih godina 19. veka kroz portretnu fotografiju koja je tada bila u ekpanziji, pošto je odlazak kod fotografa bio veliki događaj, pa su ljudi nastojali da obuku najlešu odeću, pojašnjava Ljubica Otić dodajući da su devojke prvu balsku haljinu dobijale za maturu.

Kako kaže, sedamdesete godine 19. veka obeležile su krinoline (podsuknje) i raskošne, bogato nabrane haljine koje su ispod imale žičanu konstrukciju da bi bile široke.

Izrađivane su od teških ali finih, kvalitetnih i skupocenih materija (svile, pliša), bile su uske u struku, a gornji deo je bio uzan korset koji je sužavao struk i naglašavao ženske atribute. Modeli su se polako menjali, pa je vremenom prednji deo haljine postao ravan, a bogati nabori bili su na zadnjem delu formirajući takozvani turnir, veli naša sagovornica.

Turnir kod nas je polako izlazio iz mode već krajem osamdesetih i devedesetih godina 19. veka, jer se u poslednjoj dekadi javlja secesija (umetnički stil inspirisan prirodnim oblicima) pa odeća postaje svedenija. I dalje se potencirala naglašena ženska figura, suknje su bile dugačke, krojene u nekoliko cvikli, zvonastog oblika i uže u struku. Gornji deo je bio ukrašen karnerima i brošom. Međutim, nakon Prvog svetskog rata nastaje velika društvena promena i žene ulaze u javni život.

Žena više nije samo domaćica, majka i supruga, već počinje da radi i ima potrebu da bude slobodna u svakom smislu, pa čak i modnom, kaže Ljubica Otić.

Odeću, dodaje, prilagođava novoj ulozi u društvu, pa su ženske haljine jednostavnije, lepršavije što najbolje oslikavaju vrcave dvadesete godine prošlog veka i čarlston stil.

Haljine su midi dužine, struk je spušten ka kukovima, a sa strane su krojeni šlicevi kako bi se žene mogle slobodnije kretati i plesati.

Na osnovu pojedinih izvora u Novom Sadu balovi su se održavali još u drugoj polovini 18. veka, o čemu svedoči i jedna uredba Namesničkog veća iz 1773. godine kojom su regulisana pitanja balova pod maskama. Oni nisu mogli trajati duže od tri sata posle ponoći, a maska se pri odlasku sa bala morala obavezno skidati. Od takvog bala se izdvajalo šest odsto prihoda u dobrotvorne svrhe. Kada je reč o novosadskim balovima, treba spomenuti najveličanstveniji među njima, koji je održan u avgustu 1844. godine, na strelištu, koji se organizovao za dobrobit osnivanja Novosadske srpske čitaonice. Među mnogobrojnim zvanicama nalazili su se engleski konzul stacioniran u Beogradu, urednik „Novina srbskih“ Miloš Popović, mitropolit Rajačić i kao i brojno plemstvo iz Bačke.

Dvadesete godine prošlog veka odlikuje i garson stil, koji se često opisuje kao „dečački“ jer žene nose pantalone, košulje, često i kravate. Ipak se nastavlja negovanje ženstvenosti ali bez „odevnih stega“. Zahvaljujući tom stilu neverovatna je bila transformacija žena – tokom dana ona je bila u jednostavnoj odeći, nekad i pantalonama, da bi uveče obukla svečane raskošne haljine, bila našminkana s muštiklom u ruci i biserima u nekoliko nizova oko vrata, objašnjava naša sagovornica.

Muška moda bila je nešto jednostavnija i nije pretrpela dramatične promene. Gospoda je na balu bila svečano i elegantno obučena, često u frakovima, pa je košulja bila obavezna, dok se prsluk nosio po izboru. Interesantno je da su se kragne se košulja mogle skidati pošto su bile prikačene i ojačane potporom. Naravno, oficiri su bili u uniformama s odlikovanjima. Na stalnoj postavci u Muzeju Vojvodine čuvaju s brojni odevni predmeti, kao i portretne fotografije iz tog doba, a izložena je svečana odeća austrougarskom generalu Jovana Nikić, kao i haljina iz perioda secesije.

Takva forma raskošnih balova, posebno Svetosavskih, održala se još između dva rata. Nakon Drugog svetskog rata, promenom drušveno-ekonomskih i političkih prilika ali i smenom velikih sila u čitavom svetu balovi su gotovo potpuno nestali ili se prilagodili novom vremenu, muzici i modi, a danas se održavaju kao pokušaj da se očuva tradicija i da se podsetimo na vreme evropskih aristokrata.

Silvia Kovač