PRI­LI­KA ZA MLA­DE NE­A­FIR­MI­SA­NE UMET­NI­KE IZ CE­LE SR­BI­JE Mi­li­ca Ve­sić: Ka­le­i­do­skop kul­tu­re je do­pri­neo pri­ka­zu ša­re­no­li­ko­sti umet­nič­ke sce­ne

Ja­ča­nje umet­nič­ke sce­ne kroz do­pri­nos vi­dlji­vo­sti umet­ni­ka iz ce­le Sr­bi­je, te­ma je i glav­ni cilj jav­nog kon­kur­sa za ovo­go­di­šnji Ka­le­i­do­skop kul­tu­re. Šta je to što je vas pri­vu­klo da se pri­ja­vi­te na ovaj kon­kurs?

- Ono što me pr­vo pri­vu­klo je­ste slo­gan kon­kur­sa za ovo­go­di­šnji Ka­le­i­do­skop kul­tu­re - "Ne­ras­ki­di­ve ve­ze". Sma­tra­la sam da je te­ma flek­si­bil­na i da mi da­je slo­bo­du da mo­gu da re­a­li­zu­jem ide­ju umet­nič­kog de­la ko­ja se po­kla­pa i sa sa­mom ide­jom kon­kur­sa, a to je spo­na kul­tur­nog pej­za­ža i ob­li­ko­va­nje lič­nog i ko­lek­tiv­nog iden­ti­te­ta kroz di­ja­log i ko­nek­ci­ju me­đu lju­di­ma.

Ovo je dru­gi po re­du kon­kurs Fon­da­ci­je "No­vi Sad – Evrop­ska pre­sto­ni­ca kul­tu­re" ko­ji je bio otvo­ren za umet­nič­ku sce­nu iz ce­le Sr­bi­je. Ko­li­ko je za umet­ni­ke i umet­nič­ku sce­nu bit­na prak­sa jav­nih kon­kur­sa i ko­ji je nji­hov zna­čaj?

- Prak­sa jav­nih kon­kur­sa je ite­ka­ko bit­na za umet­ni­ke i ce­lu umet­nič­ku sce­nu,  s ob­zi­rom da se kroz ova­kve vr­ste kon­kur­sa umet­ni­ci sa svo­jim ide­ja­ma di­rekt­no obra­ća­ju ši­roj pu­bli­ci. Zna­čaj jav­nih kon­kur­sa je ve­li­ki s ob­zi­rom da na ovaj na­čin  raz­li­či­ta pu­bli­ka ima uvid u ra­zno­vr­snost i kva­li­tet umet­nič­ke sce­ne Sr­bi­je, pa na raz­li­či­te na­či­ne mo­že ima­ti uvid u  umet­nič­ku per­cep­ci­ju ak­tu­el­nih so­ci­jal­nih, po­li­tič­kih, kli­mat­skih i dru­gih pro­me­na.

Šta, po va­šem mi­šlje­nju, ovaj kon­kurs do­no­si mla­di­ma i da li je ovo pri­li­ka da se ne­a­fir­mi­sa­ni umet­ni­ci is­tak­nu?

- Kon­kurs do­pri­no­si da mla­di, isto­vre­me­no i stva­ra­o­ci i po­sma­tra­či, kre­nu da pre­i­spi­tu­ju od­nos isto­ri­je i bu­duć­no­sti, spa­ja­ju­ći ih sa sa­da­šnjim mo­men­tom. Ovaj kon­kurs je si­gur­no pri­li­ka da se i ne­a­fir­mi­sa­ni umet­ni­ci is­tak­nu, po­seb­no što da­nas mno­gi mla­di umet­ni­ci do­la­ze iz ma­njih ili ru­ral­nih sre­di­na, a ne­ret­ko i mar­gi­na­li­zo­va­nih sre­di­na. Za­to sma­tram da je ova­kva pri­li­ka mla­dim ne­a­fir­mi­sa­nim umet­ni­ci­ma, mo­ti­va­ci­ja da na­sta­ve da se ba­ve ovom pro­fe­si­jom.

Ko­li­ko je zah­tev­no bi­lo is­pu­ni­ti kri­te­ri­ju­me pri­ja­ve ko­je jav­ni kon­kurs pro­pi­su­je?

- S ob­zi­rom da su sve in­for­ma­ci­je bi­le tran­spa­rent­ne, teh­nič­ki aspekt kon­kur­sa ni­je bi­lo te­ško is­pu­ni­ti. Kon­kurs­na pri­ja­va je bi­la kon­kret­no for­mu­li­sa­na. A umet­ni­ci­ma je da­to da svoj pro­je­kat mo­gu de­fi­ni­sa­ti na osno­vu te­me, ko­ja ob­u­hva­ta ši­rok spek­tar nje­nog tu­ma­če­nja.

Oda­bra­ni pro­jek­ti bi­će re­a­li­zo­va­ni u okvi­ru še­stog Ka­le­i­do­sko­pa kul­tu­re. Ka­ko vi vi­di­te kon­cept Ka­le­i­do­sko­pa kul­tu­re i ko­li­ko je za vas zna­čaj­no da uče­stvu­je­te u pro­jek­tu ko­ji je pre­po­znat i na evrop­skom ni­vou?

- Sma­tram da kon­cept Ka­le­i­do­sko­pa kul­tu­re iz­u­zet­no do­bro ob­je­di­nju­je raz­li­či­te vi­do­ve umet­nič­ke prak­se kroz za­u­zi­ma­nje jav­nih pro­sto­ra gra­da to kroz kon­kret­no, ali flek­si­bil­no te­mat­sko usme­re­nje ko­je jed­na­ko do­bro ko­mu­ni­ci­ra i sa pu­bli­kom i sa stva­ra­o­ci­ma. Ve­o­ma mi je zna­čaj­no uče­šće u ovom pro­jek­tu, s ob­zi­rom da je ono po­dr­ža­no i idej­no i fi­nan­sij­ski. Sa­mim tim što je pro­je­kat pre­po­znat i na evrop­skom ni­vou, po­ma­že mi pri pro­mo­ci­ji i po­zi­ci­o­ni­ra­nju mog umet­nič­kog ra­da ka­ko na pod­ruč­ju Sr­bi­je, ta­ko i u Evro­pi.

S ob­zi­rom na to da se kao le­gat pro­jek­ta "No­vi Sad – Evrop­ska pre­sto­ni­ca kul­tu­re" odr­ža­va već še­stu go­di­nu za­re­dom, ka­kvu pro­me­nu je Ka­le­i­do­skop kul­tu­re do­neo na umet­nič­koj sce­ni?

- Ka­ko mu i sam na­ziv gla­si Ka­le­i­do­skop kul­tu­re je do­pri­neo pri­ka­zu ša­re­no­li­ko­sti umet­nič­ke sce­ne, ne fo­ku­si­ra­ju­ći se sa­mo na po­je­di­nač­ne obla­sti umet­nič­ke prak­se. Kon­kret­no do­pri­neo je i ve­ćoj ak­tiv­no­sti i pred­u­zi­mlji­vo­sti mla­dih ak­te­ra umet­nič­ke sce­ne.

Pro­gra­mi u okvi­ru Ka­le­i­do­sko­pa kul­tu­re re­a­li­zo­va­će se u no­vo­sad­skom Di­strik­tu i u mre­ži kul­tur­nih sta­ni­ca. Ka­ko vi gle­da­te na ova dva pro­stor­na le­ga­ta pro­jek­ta No­vi Sad – Evrop­ska pre­sto­ni­ca kul­tu­re?

- Pro­stor­ni le­ga­ti ovog pro­jek­ta su do­bro za­mi­šlje­ni i do­bro se ukla­pa­ju u kul­tur­nu po­li­ti­ku de­cen­tra­li­za­ci­je kul­tur­nih do­ga­đa­ja ši­rom No­vog Sa­da, što do­pri­no­si ve­ćem uče­šću gra­đa­na u kul­tur­nim do­ga­đa­ji­ma, a ta­ko­đe i sa­gle­da­va­nju  po­tre­ba lo­kal­nog sta­nov­ni­štva. Ta­ko­đe, mi­slim da Di­strikt i mre­ža kul­tur­nih sta­ni­ca ima­ju ve­li­ki po­ten­ci­jal da in­te­gri­šu umet­nič­ke, ar­hi­tek­ton­ske i di­zaj­ner­ske ak­tiv­no­sti za­rad oja­ča­nja lo­kal­nih za­jed­ni­ca.

Ka­ko bi­ste opi­sa­li vaš pro­je­kat ko­ji je ovom pri­li­kom oda­bran na jav­nom kon­kur­su? Zbog če­ga je on zna­ča­jan i ko­ji su kraj­nji ci­lje­vi va­šeg pro­jek­ta?

- Pri­mar­no u pro­jek­tu "To­tum pro par­te-pars pro to­to" je­ste vi­zu­el­no is­tra­ži­va­nje li­kov­no estet­skog je­zi­ka ko­ji ima za cilj da pre­i­spi­tu­je ulo­gu este­ti­ke i eti­ke pri­rod­nih ma­te­ri­ja­la u umet­no­sti. Po­red to­ga što is­pi­tu­jem pri­ro­du na­đe­nih or­gan­skih ma­te­ri­ja­la, kon­kret­no bi­lja­ka, is­tra­ži­va­nje ob­u­hva­ta i di­gi­tal­ni kon­tekst i ana­li­zu bilj­ke ko­ri­ste­ći di­gi­tal­ne alat­ke ko­ji su svi­ma do­stup­ni. Na taj na­čin do­la­zim do vi­zu­el­ne in­ter­tek­stu­al­no­sti i re­zul­tat pred­sta­vlja spe­ci­fič­nu kla­su vi­zu­el­nih sti­mu­lan­sa ko­je či­ne sli­ke pri­ro­de i sve­ta. Pro­je­kat je ta­kav da je iz­u­zet­no flu­i­dan i da mo­že bi­ti sme­šten u bi­lo ko­ju oko­li­nu ko­joj se la­ko pri­la­go­đa­va. Pro­je­kat je iz­u­zet­no zna­ča­jan po to­me što iza­zi­va ko­mu­ni­ka­ci­ju na re­la­ci­ji čo­vek-pri­ro­da-umet­nik. Pu­bli­ka je po­zva­na da raz­ma­tra i di­sku­tu­je o pi­ta­nji­ma ko­li­či­ne di­gi­tal­nih i pri­rod­nih in­for­ma­ci­ja, kao i nji­ho­vog ob­li­ko­va­nja. Op­šti cilj pro­jek­ta je­ste uklju­či­va­nje pu­bli­ke u pro­mi­šlja­nje pri­ro­de kroz no­vi me­di­ji, sa­vre­me­no umet­nič­ko de­lo i do­jam o po­ten­ci­ja­lu flo­re i ba­ze di­gi­tal­nih in­for­ma­ci­ja.

Ko su po va­ma uzo­ri na lo­kal­noj, ali i na na­ci­o­nal­noj umet­nič­koj sce­ni? Či­ji rad je po va­šem mi­šlje­nju vre­dan sva­ke pa­žnje?

- Te­ško se od­lu­ču­jem za iz­dva­ja­nje uzo­ra na umet­nič­koj sce­ni, s ob­zi­rom da sma­tram da je sva­ki umet­nik na ne­ki na­čin vre­dan pa­žnje. Po­seb­no što sva­ki po­sma­trač u od­no­su na svoj tem­pe­ra­ment mo­že pro­na­ći ne­ko­ga ko­ga će da pra­ti, slu­ša, gle­da, či­je će knji­ge da či­ta i či­je će sklup­tu­re da opi­pa­va i na ko­je dru­ge na­či­ne da uče­stvu­je i in­ter­ak­tu­je…

Ko­li­ko je va­žno u da­na­šnje vre­me da umet­nost pri­bli­ži­mo obič­nom čo­ve­ku i ka­ko nam ona mo­že po­mo­ći da se iz­bo­ri­mo sa iza­zo­vi­ma sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­mo u ovom mo­der­nom do­bu?

- Obi­čan čo­vek mi­sli ka­ko je svet umet­no­sti ve­o­ma da­le­ko od nje­ga, me­đu­tim, sve ono što se de­ša­va i što se stva­ra u tom "dis­tan­ci­ra­nom" sve­tu umet­no­sti je­ste ono što je iz­u­zet­no bli­sko obič­nom čo­ve­ku. Da­kle umet­nost je neo­dvo­ji­va od čo­ve­ka, u ka­kvim god iza­zo­vi­ma da se on na­la­zio!

B. Pav­ko­vić