ПРИ­ЛИ­КА ЗА МЛА­ДЕ НЕ­А­ФИР­МИ­СА­НЕ УМЕТ­НИ­КЕ ИЗ ЦЕ­ЛЕ СР­БИ­ЈЕ Ми­ли­ца Ве­сић: Ка­ле­и­до­скоп кул­ту­ре је до­при­нео при­ка­зу ша­ре­но­ли­ко­сти умет­нич­ке сце­не

Ја­ча­ње умет­нич­ке сце­не кроз до­при­нос ви­дљи­во­сти умет­ни­ка из це­ле Ср­би­је, те­ма је и глав­ни циљ јав­ног кон­кур­са за ово­го­ди­шњи Ка­ле­и­до­скоп кул­ту­ре. Шта је то што је вас при­ву­кло да се при­ја­ви­те на овај кон­курс?

- Оно што ме пр­во при­ву­кло је­сте сло­ган кон­кур­са за ово­го­ди­шњи Ка­ле­и­до­скоп кул­ту­ре - "Не­рас­ки­ди­ве ве­зе". Сма­тра­ла сам да је те­ма флек­си­бил­на и да ми да­је сло­бо­ду да мо­гу да ре­а­ли­зу­јем иде­ју умет­нич­ког де­ла ко­ја се по­кла­па и са са­мом иде­јом кон­кур­са, а то је спо­на кул­тур­ног пеј­за­жа и об­ли­ко­ва­ње лич­ног и ко­лек­тив­ног иден­ти­те­та кроз ди­ја­лог и ко­нек­ци­ју ме­ђу љу­ди­ма.

Ово је дру­ги по ре­ду кон­курс Фон­да­ци­је "Но­ви Сад – Европ­ска пре­сто­ни­ца кул­ту­ре" ко­ји је био отво­рен за умет­нич­ку сце­ну из це­ле Ср­би­је. Ко­ли­ко је за умет­ни­ке и умет­нич­ку сце­ну бит­на прак­са јав­них кон­кур­са и ко­ји је њи­хов зна­чај?

- Прак­са јав­них кон­кур­са је ите­ка­ко бит­на за умет­ни­ке и це­лу умет­нич­ку сце­ну,  с об­зи­ром да се кроз ова­кве вр­сте кон­кур­са умет­ни­ци са сво­јим иде­ја­ма ди­рект­но обра­ћа­ју ши­рој пу­бли­ци. Зна­чај јав­них кон­кур­са је ве­ли­ки с об­зи­ром да на овај на­чин  раз­ли­чи­та пу­бли­ка има увид у ра­зно­вр­сност и ква­ли­тет умет­нич­ке сце­не Ср­би­је, па на раз­ли­чи­те на­чи­не мо­же има­ти увид у  умет­нич­ку пер­цеп­ци­ју ак­ту­ел­них со­ци­јал­них, по­ли­тич­ких, кли­мат­ских и дру­гих про­ме­на.

Шта, по ва­шем ми­шље­њу, овај кон­курс до­но­си мла­ди­ма и да ли је ово при­ли­ка да се не­а­фир­ми­са­ни умет­ни­ци ис­так­ну?

- Кон­курс до­при­но­си да мла­ди, исто­вре­ме­но и ства­ра­о­ци и по­сма­тра­чи, кре­ну да пре­и­спи­ту­ју од­нос исто­ри­је и бу­дућ­но­сти, спа­ја­ју­ћи их са са­да­шњим мо­мен­том. Овај кон­курс је си­гур­но при­ли­ка да се и не­а­фир­ми­са­ни умет­ни­ци ис­так­ну, по­себ­но што да­нас мно­ги мла­ди умет­ни­ци до­ла­зе из ма­њих или ру­рал­них сре­ди­на, а не­рет­ко и мар­ги­на­ли­зо­ва­них сре­ди­на. За­то сма­трам да је ова­ква при­ли­ка мла­дим не­а­фир­ми­са­ним умет­ни­ци­ма, мо­ти­ва­ци­ја да на­ста­ве да се ба­ве овом про­фе­си­јом.

Ко­ли­ко је зах­тев­но би­ло ис­пу­ни­ти кри­те­ри­ју­ме при­ја­ве ко­је јав­ни кон­курс про­пи­су­је?

- С об­зи­ром да су све ин­фор­ма­ци­је би­ле тран­спа­рент­не, тех­нич­ки аспект кон­кур­са ни­је би­ло те­шко ис­пу­ни­ти. Кон­курс­на при­ја­ва је би­ла кон­крет­но фор­му­ли­са­на. А умет­ни­ци­ма је да­то да свој про­је­кат мо­гу де­фи­ни­са­ти на осно­ву те­ме, ко­ја об­у­хва­та ши­рок спек­тар ње­ног ту­ма­че­ња.

Ода­бра­ни про­јек­ти би­ће ре­а­ли­зо­ва­ни у окви­ру ше­стог Ка­ле­и­до­ско­па кул­ту­ре. Ка­ко ви ви­ди­те кон­цепт Ка­ле­и­до­ско­па кул­ту­ре и ко­ли­ко је за вас зна­чај­но да уче­ству­је­те у про­јек­ту ко­ји је пре­по­знат и на европ­ском ни­воу?

- Сма­трам да кон­цепт Ка­ле­и­до­ско­па кул­ту­ре из­у­зет­но до­бро об­је­ди­њу­је раз­ли­чи­те ви­до­ве умет­нич­ке прак­се кроз за­у­зи­ма­ње јав­них про­сто­ра гра­да то кроз кон­крет­но, али флек­си­бил­но те­мат­ско усме­ре­ње ко­је јед­на­ко до­бро ко­му­ни­ци­ра и са пу­бли­ком и са ства­ра­о­ци­ма. Ве­о­ма ми је зна­чај­но уче­шће у овом про­јек­ту, с об­зи­ром да је оно по­др­жа­но и идеј­но и фи­нан­сиј­ски. Са­мим тим што је про­је­кат пре­по­знат и на европ­ском ни­воу, по­ма­же ми при про­мо­ци­ји и по­зи­ци­о­ни­ра­њу мог умет­нич­ког ра­да ка­ко на под­руч­ју Ср­би­је, та­ко и у Евро­пи.

С об­зи­ром на то да се као ле­гат про­јек­та "Но­ви Сад – Европ­ска пре­сто­ни­ца кул­ту­ре" одр­жа­ва већ ше­сту го­ди­ну за­ре­дом, ка­кву про­ме­ну је Ка­ле­и­до­скоп кул­ту­ре до­нео на умет­нич­кој сце­ни?

- Ка­ко му и сам на­зив гла­си Ка­ле­и­до­скоп кул­ту­ре је до­при­нео при­ка­зу ша­ре­но­ли­ко­сти умет­нич­ке сце­не, не фо­ку­си­ра­ју­ћи се са­мо на по­је­ди­нач­не обла­сти умет­нич­ке прак­се. Кон­крет­но до­при­нео је и ве­ћој ак­тив­но­сти и пред­у­зи­мљи­во­сти мла­дих ак­те­ра умет­нич­ке сце­не.

Про­гра­ми у окви­ру Ка­ле­и­до­ско­па кул­ту­ре ре­а­ли­зо­ва­ће се у но­во­сад­ском Ди­стрик­ту и у мре­жи кул­тур­них ста­ни­ца. Ка­ко ви гле­да­те на ова два про­стор­на ле­га­та про­јек­та Но­ви Сад – Европ­ска пре­сто­ни­ца кул­ту­ре?

- Про­стор­ни ле­га­ти овог про­јек­та су до­бро за­ми­шље­ни и до­бро се укла­па­ју у кул­тур­ну по­ли­ти­ку де­цен­тра­ли­за­ци­је кул­тур­них до­га­ђа­ја ши­ром Но­вог Са­да, што до­при­но­си ве­ћем уче­шћу гра­ђа­на у кул­тур­ним до­га­ђа­ји­ма, а та­ко­ђе и са­гле­да­ва­њу  по­тре­ба ло­кал­ног ста­нов­ни­штва. Та­ко­ђе, ми­слим да Ди­стрикт и мре­жа кул­тур­них ста­ни­ца има­ју ве­ли­ки по­тен­ци­јал да ин­те­гри­шу умет­нич­ке, ар­хи­тек­тон­ске и ди­зај­нер­ске ак­тив­но­сти за­рад оја­ча­ња ло­кал­них за­јед­ни­ца.

Ка­ко би­сте опи­са­ли ваш про­је­кат ко­ји је овом при­ли­ком ода­бран на јав­ном кон­кур­су? Због че­га је он зна­ча­јан и ко­ји су крај­њи ци­ље­ви ва­шег про­јек­та?

- При­мар­но у про­јек­ту "То­тум про пар­те-парс про то­то" је­сте ви­зу­ел­но ис­тра­жи­ва­ње ли­ков­но естет­ског је­зи­ка ко­ји има за циљ да пре­и­спи­ту­је уло­гу есте­ти­ке и ети­ке при­род­них ма­те­ри­ја­ла у умет­но­сти. По­ред то­га што ис­пи­ту­јем при­ро­ду на­ђе­них ор­ган­ских ма­те­ри­ја­ла, кон­крет­но би­ља­ка, ис­тра­жи­ва­ње об­у­хва­та и ди­ги­тал­ни кон­текст и ана­ли­зу биљ­ке ко­ри­сте­ћи ди­ги­тал­не алат­ке ко­ји су сви­ма до­ступ­ни. На тај на­чин до­ла­зим до ви­зу­ел­не ин­тер­тек­сту­ал­но­сти и ре­зул­тат пред­ста­вља спе­ци­фич­ну кла­су ви­зу­ел­них сти­му­лан­са ко­је чи­не сли­ке при­ро­де и све­та. Про­је­кат је та­кав да је из­у­зет­но флу­и­дан и да мо­же би­ти сме­штен у би­ло ко­ју око­ли­ну ко­јој се ла­ко при­ла­го­ђа­ва. Про­је­кат је из­у­зет­но зна­ча­јан по то­ме што иза­зи­ва ко­му­ни­ка­ци­ју на ре­ла­ци­ји чо­век-при­ро­да-умет­ник. Пу­бли­ка је по­зва­на да раз­ма­тра и ди­ску­ту­је о пи­та­њи­ма ко­ли­чи­не ди­ги­тал­них и при­род­них ин­фор­ма­ци­ја, као и њи­хо­вог об­ли­ко­ва­ња. Оп­шти циљ про­јек­та је­сте укљу­чи­ва­ње пу­бли­ке у про­ми­шља­ње при­ро­де кроз но­ви ме­ди­ји, са­вре­ме­но умет­нич­ко де­ло и до­јам о по­тен­ци­ја­лу фло­ре и ба­зе ди­ги­тал­них ин­фор­ма­ци­ја.

Ко су по ва­ма узо­ри на ло­кал­ној, али и на на­ци­о­нал­ној умет­нич­кој сце­ни? Чи­ји рад је по ва­шем ми­шље­њу вре­дан сва­ке па­жње?

- Те­шко се од­лу­чу­јем за из­два­ја­ње узо­ра на умет­нич­кој сце­ни, с об­зи­ром да сма­трам да је сва­ки умет­ник на не­ки на­чин вре­дан па­жње. По­себ­но што сва­ки по­сма­трач у од­но­су на свој тем­пе­ра­мент мо­же про­на­ћи не­ко­га ко­га ће да пра­ти, слу­ша, гле­да, чи­је ће књи­ге да чи­та и чи­је ће склуп­ту­ре да опи­па­ва и на ко­је дру­ге на­чи­не да уче­ству­је и ин­тер­ак­ту­је…

Ко­ли­ко је ва­жно у да­на­шње вре­ме да умет­ност при­бли­жи­мо обич­ном чо­ве­ку и ка­ко нам она мо­же по­мо­ћи да се из­бо­ри­мо са иза­зо­ви­ма са ко­ји­ма се су­о­ча­ва­мо у овом мо­дер­ном до­бу?

- Оби­чан чо­век ми­сли ка­ко је свет умет­но­сти ве­о­ма да­ле­ко од ње­га, ме­ђу­тим, све оно што се де­ша­ва и што се ства­ра у том "дис­тан­ци­ра­ном" све­ту умет­но­сти је­сте оно што је из­у­зет­но бли­ско обич­ном чо­ве­ку. Да­кле умет­ност је нео­дво­ји­ва од чо­ве­ка, у ка­квим год иза­зо­ви­ма да се он на­ла­зио!

Б. Пав­ко­вић