Povratak gubitka memorije u ime Srbije na Bijenalu

Rad obuhvata mural, koji će biti oslikan na tri zida Paviljona “Srbija” u Veneciji, kao apstrakovana vizija zamišljenog pejzaža i podloga za slike koje je autor zamislio kao portale ka prošlosti, dok će u središtu prostorije biti postavljene figure koje posmatraju te slike i za koje Ozbolt crpi inspiraciju iz srpske istorije.

Po rečima samog autora, naziv rada predstavlja igru reči i aludira na samu umetnost koja može da se tumači na više načina. Početka ideja je bila, naveo je Ozbolt, sećanja na kulturnu baštinu njegove mladosti, koja se protokom vremena, usled političkih i kulturnih okolnosti, menjaju, iskrivljuju, i ceo rad je baziran na ličnim, ali i kolektivnim sećanjima.

“Želeo sam da stvorim dijalog između slike i skulpture, haotične prošlosti i neizvesne sadašnjosti i budućnosti. Sve je bazirano na ličnim sećanjima na period moje mladosti, ali na kolektivnoj percepciji te epohe, prvenstveno na sećanjima na kulturnu baštinu na koju nismo obraćali veliku pažnju jer je bila tu prisutna, da bi se protokom vremena naša percepcija te baštine promenila”, pojasnio je umetnik koji poslednjih 20 godina živi u Londonu gde je izgradio zavidnu reputaciju.

Đorđe Ozbolt je rođen 1967. u Beogradu kao Đorđe Nedeljković. U biografiji, koju donosi galerija savremene umetnosti „Hauser & Njirth”, Ozboltov umetnički proces se opisuje kao “nemiran”. „Bez napora kombinujući različite tehnike, stilove i teme s nadrealističkim duhom, njegov rad preispituje kulturu, tradiciju, epohe, stvarajući svoje vlastite mračno- komične slika sveta. Pri tome on povezuju tradicionalne evropske žanrove - portrete, mrtvu prirodu, pejzaže - s motivima iz hrišćanstva, ali i afričke i azijske umetnosti. Ozbolt je do sada imao više od 20 samostalnih vernisaža, od Viljnusa i Londona do Tokija i Njujorka, a predstavio se i na oko 50 kolektivnih izložbi.

Kustos odabranog projekta je Nikoleta Lambertuci, dok je komesar nastupa na predstojećem Bijenalu Vladislav Šćepanović, profesor na Falkultetu primenjenih umetnosti u Beogradu i koautor projekta „Enklava”, koji je predstavljao Srbiju na 57. Bijenalu u Veneciji 2017. godine. Inače, od 25 idejnih rešenja, pristiglih na konkurs Ministarstva kulture, Programski savet i komesar odabrali su “Povratak gubitka memorije” koji, smatraju, najbolje odgovora na centralnu temu Bijenala “May You Live in Interesting Times“ (Da živite u zanimljivim vremenima), kao iskaz njegovog novog umetničkog direktora Ralfa Rugofa.

“U kontekstu teze Ralfa Rugofa o zanimljivim vremenima, gde on misli na digitalno doba gde sve korodira - i politika i istina, mi smo odabrali autora, koji odgovara svojom analognom memorijom, memorijom koja referira na prošla vremena, što je još jedan motiv koji nas je opredelio”, objasnio je Šćepanović.

Inače, Programski savet radio je u sastavu: Danijel Kvaran, kustos Muzeja umetnosti u Rejkjaviku (predsednik), docent na FPU Dragan Zdravković, samostalni umetnik Gala Čaki, umetnički direktor Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu Milica Todorović, te istoričar umetnosti i docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu Vladimir Dimovski.

Za realizaciju nastupa Srbije u Veneciji zadužena je Kuća legata, mada je v.d. direktora Muzeja savremene umetnosti Slobodan Nakarada otvoreno upozorio da je pitanje kako će ova institucija, sa svega “tri-četiri zaposlena, tehnički moći da uradi nešto što nikada nije radila”. Inače, na pitanje novinara da prokomentariše stav Muzeja savremene umetnosti i Muzeja savremene umetnosti Vojvodine da ne učestvuju u Programskom savetu „zbog netransparentne procedure imenovanja članova” tog tela, ministar kulture Vladan Vukosavljević je ocenio da je to „detinjasta odluka koja je nanela štetu obema ustanovama”. „Svi članovi Programskog saveta i sam komesar ličnosti su čija je umetnička i profesionalna reputacija visoka, neupitna i nesporna. Ovaj sastav je jedan od najreferentnijih preseka umetničke i kulturne scene u ovoj oblasti”, ustvrdio je resorni ministar.

Za Dragana Zdravkovića, koji je uz Šćepanovića kao koautor „Enklave” predstavljao Srbiju na 57. Bijenalu, Ozboltova likovna poetika najviše komunicira sa globalnom scenom i nije zatvorena u čauru domaće ili regionalne priče, što je takođe važno za nastup u Veneciji. “Iako je njegova tema vezana za našu istoriju, on uspeva da komunicira sa svetskom publikom. Umetnik je već svetski poznat i renomiran i ovo je neki naš doprinos da neko ko je u inostranstvu već stekao visoku konotaciju kao umetnik, dobije dodatnu podršku od strane svoje zemlje i u toj sinergiji mi možemo podići nivo kompletne likovne scene Srbije u ovom trenutku”.

E. N. L.