Poslednja JU decenija: Izložba skulptura u galeriji Muzeja Terra

Na otvaranju izložbe istoričar umetnosti i kritičar Sava Stepanov je ukazao da 80-te nisu slučajno odabrane, jer su zapravo poslednja jugoslovenska decenija i prva decenija od osnivanja Simpozijuma „Terra“, koji je pokrenut 1982.

Karakteristično za taj period rada „Terre“ je da su se ovde u Kikindi okupljali umetnici koji su u tom momentu postigli neke antologijske vrednosti na jugoslovenskom prostoru, ali istovremeno preovladala je svest da moraju učestvovati i mlađi umentici koji prate aktuelnosti u umetničkim zbivanjima kod nas i u svetu. Pregled stvaralaštva iz te decenije, načinjen je od dela koja se nalaze u fondu muzeja, ali nisu iz stalne postavke ,i to je onaj fond koji se ne viđa često, ali je potrebno povremeno ga predstaviti publici, da bi se sagledalo svo bogatstvo koje „Terra“ poseduje, rekao je Stepanov.

On je ukazao na to da je za skulpturu su 80-tih godina vrlo interesantne, jer je Jugoslavija na Venecijanskom bijenalu bila zastupljena spomeničkom skulpturom, koja je prestavljala neku vrstu osobene pojave u širim razmerama. Naime, u tadašnjoj Jugoslaviji država je finansirala velike umetničke projekte koji su imali memorijalni karakter, ali su bili oslobođeni nekih opisa, odnosno bile su to autentične skulpture. Stepanov je podsetio i na to da je godinu dana pre  osnivanja „Terre“ pokrenuta velika Pančevačka izložba jugoslovenske skulpture, na kojoj se okupljalo sotinu i više umetnika.

Skulptura je tada bila u punom zamahu i „Terra“ je to ispratila, bila deo te atmosfere, naglasio je Stepanov.

Zbog toga je, kako je dodao, tokom prvih deset godina delovanja Simpozijuma skulpture u terakoti u Kikindi formirana izuzetno kvalitetna zbirka skulptura.

Stepanov navodi da je u “Terri” tokom osamdesetih godina proteklog veka, realizovana značajna skulptorska produkcija u duhu tadašnjeg snažnog pokreta umetničkog postmodernizma. Stoga aktuelna, nevelika izložbena postavka u maloj galeriji Muzeja “Terre”, predstavlja podsećanje na ostvarenja ključnih autora „skulpture osamdesetih“, koja nisu u stalnoj postavci muzeja, a sve u nastojanju da se u vajarskim ostvarenjima prepozna karakter skulptorske umetnosti iz poslednje jugoslovenske decenije.

U postavci “Poslednja JU decenija” zastupljeni su Aneta Svetieva Anastasova ( Severna Makedonija), Branko Ružić, Ivan Kožarić, Miro Vuco, Peruško Bogdanić (Hrvatska), Dragica Čadež, Jakov Brdar, Mirsad Begić, Mojca Smerdu (Slovenija), Miroslava Kojić, Mladen Marinkov, Mrđan Bajić, Olga Jevrić, Ratko Vulanović, Sava Halugin,  Slavoljub Caja Radojčić, Slobodan Kojić (Srbija) Mustafa Skopljak (Bosna i Hercegovina) i Pavle Pejović (Crna Gora). 

Sa zadovoljstvom se vraćam Kikindi i „Terri“, gde sam prisutan najmanje 25 godina, kao solista, ali godinama sam dovodio i moje studente. Ovo je inspirativan kutak i prava je sreća da tako nešto postoji, jer ovde se vajar zbilja oseća i uvaženim i ponosnim. Sama „Terra“ i šta se dešava na ponos je vajarske umetnosti. Muzej „Terra“ je svedočanstvo jedne izuzetne energije koja je ovde uložena i sa strane umetnika i ljudi koji su sve ovo organizovali, utisak je crnogorskog vajara Pavla Pejovića.   

M. Mitrović