„POKRETNICA” EKSPERIMENTIŠE S POKRETOM I BAŠTINI SAVREMENU IGRU Kompostirani ples je to

Izmisliti novi jezik nimalo nije lako. Opisati rečima svet pokreta možda još teže. Ovo s početka je bio moj pokušaj da to uradim u vezi sa predstavom „Kompost” kolektiva „Pokretnica”, viđenoj na upravo završenom festivalu „Pokretnica” Platforme za savremenu umetnost i kulturu „Praktikabl”, projekta koji nije bio podržan ni od jedne nadležne institucije za sufinansiranje.

Željka Jakovljević i Frosina Dimovska su navedene kao autorke koncepta, Jelena Alempijević, Jovana Rakić, Jelena Stefanoska, Ana Belorukova kao koautrorke. Sve su one izvođačice i svaki se njihov pokret broji. U smislu da individualno čini grupno.

U prvom delu tročlane predstave, uz diskretnu muzčku komponentu, promoviše se ideja oslanjanja, navedena tekstom na platnu i kao ideja žena bez glave. Ova lucidna i duhovita dosetka scenski zaista na momente podseća kao da tela, njegovi udovi traže oslonac. Kreću se usporeno, u polumraku i tamnoj garderobi, čineći da se ne razaznaju jasno linije koje ih definišu.  Do kraja celine počnu da formiraju i grupne veze i pokretne figure. Muzika pojačava doživljaj kao da je reč o hemijskom procesu.

U ovom delu, mnogo sam razmišljao o naslovu. Kome nije poznato, kompost je termin preuzet iz baštovanstva, odnosno poljoprivrede. Predstavlja raznovrsan organski otpad koji usled međudejstva hemijskih reakcija proizvodi toplotu, biva naseljen živim organizmima koji preradom dalje od njega čine sve sitnije delove na kraju pretvorene u čist humus, odnosno hranjivi materijal za biljke.  Tako je i ova svojevrsna reciklaža plesnih pokreta podsećala na bakterije, crne nepravilne parčiće zemlje, stvarajući atmosferu onoga što se nekad zvalo think dance. Setio sam se jednog najupečatljivijeg, „Samonedovršeno” Gzavijea le Roe, koji je kao molekularni biolog i plesač ujedinio ove dve discipline i proizveo delo koje je podsećalo na svašta nešto, samo ne klasičan ljudski ples.

Drugi deo predstavio je još dve izvođačice. Sada je scena oživela toplijim svetlima i kostimom koji je delo „Balencige”, živopisnim košuljama. Lepršaviji i osetno dinamičniji period igre označila je i reprodukcija monologa koji na engleskom jeziku objašnjava šta se zapravo dešava u kompostu, čineći ovo delimično i lekčur-performansom (predstavom predavanjem). Sa stanovišta umetnosti pokreta i odnosa individualno-grupno, prilično je impresivno bilo videti kako se kao dirigenti izmeđuju izvođači, „naređujući” ostalima kako da izvijaju svoja tela. Ovako orkestrirana deonica nastavila je svoj impuls i u trećem delu predstave. Samo, sa mnogo više slobode, improvizacije, prenošenja energije sa jednog tela na drugo i, krećući se uglavnom dijagonalama, osvajanja prostora u talasima. 

- Inspiraciju za ovakav postupak rada ko-autorke pronalaze u stanju stalnog raspadanja (van)institucionalnih struktura i programa na lokalnoj sceni savremenog plesa, koje se transformiše u nastavak delovanja na toj istoj sceni kroz međusobnu podršku i saradničke/ prijateljske odnose - nije zgoreg navesti i šta se nalazi u programskom letku od presavijenog papira. Biorazgradiv je. A i nema se para za veštačke boje, plastificirane korice i skupe programske kataloge i knjižice. 

Igor Burić