Per.Art u Novom Sadu: 20 godina programa Umetnost i inkluzija

Performans je nastao po ideji Dalibora Šandora, umetnika sa intelektualnim invaliditetom koji svoju ideju realizuje zajedno sa jednim od vodećih koreografa na svetskoj sceni savremenog plesa Gzavijeom Le Roaom i uz umetničku podršku članova i članica iz “Per.Art”.

Jedinstvenost ovog rada se ogleda i u tome što se po prvi put, ne samo u Srbiji nego i na široj evropskoj sceni, pojavljuje ovakva vrsta plesnog rada u muzejsko-galerijskom kontekstu, u kojem umetnici sa i bez intelektualnog invaliditeta preispituju odnos između posetioca i umetničkog dela u muzeju, istražuju nove načine stvaranja umetnosti, te proširuju shvatanje samog pojma umetničke zbirke, koju obogaćuju uvodeći putem žive izvedbe pitanja, probleme i pozicije svojstvene osobama sa invaliditetom. U ovom slučaju, reč je o zbirci Galerije Matice srpske (GMS), koja je partner i velika podrška radu “Per.Art”-a dugi niz godina.

Jubilej je važan za “Per.Art”, ali i za nas u Galeriji Matice srpske, jer se trudimo da pokažemo koliko je kultura bitna, a naš prostor otvoren za sve, izjavila je na jučerašnjoj konferenciji za novinare upravnica GMS, Tijana Palkovljević.

Dalibor Šandor je o autorskom performansu “Mi nismo čudovišta” rekao da je, inspirisan razmišljanjem o drušvtenom položaju ljudi s invaliditetom, nastao kao odgovor na pitanje Saše Asentića kako bi se zvala njegoa autorska predstava i o čemu bi se tu radilo, u filmu prikazanom  2015. u Ženevi. Tada mu je prišao svetski proslavljeni koreograf Gzavije Le Roa i rekao da je to sjajna ideja.

Kako pokazati da oni nisu čudovišta?!?, upitao se Gzavije Le Roa tada, a ponovio juče na konferenciji za novinare.

Drago mi je, poručio je, da sam deo procesa nastajanja predstave. Veoma sam dirnut kako “Per.Art” radi, vodeći računa o različitosti. Takođe je inspirativno raditi probe u prostoru gde će biti izvedena predstava, što je retkost. U galerijskom, ne pozorišnom prostoru koji omogućava da gledaoci bukvalno budu uključeni u izvedbu, kazao je Le Roa.

Mi smo, dodala je, do pre deset godina bili “srećna država”. Naizgled, bez osoba s invaliditetom. Zato radimo i podržavamo svakog ko radi na tome da se ta slika promeni, poručila je upravnica GMS.

U pozorišnoj sali NIS-a, 14. i 15. decembra, obeležavanje 20 godina programa “Umetnost i inkluzija” Asocijacije “Per.Art”, biće izvedena i tri performansa autora sa invaliditetom koji postavljaju pitanje šta je (sve) ples, gde je njegovo mesto danas, ko može da pleše i kakva očekivanja postavlja društvo, ali i umetnički svet plesa, pred nas kao umetnike sa i bez invaliditeta. Mihael Turinski, Julija Hojzerman i Natalija Vladisavljević kroz svoje plesne i koreografske radove i svojim telima u javnosti nude različite odgovore na ova pitanja.

Nama je izuzetno važno koliko trajemo, kako živimo i radimo svakog dana, 20 godina, rekao je jedan od inicijatora i osnivača “Per.Art”-a, Saša Asentić.

Te 1999, dodao je, okupljeni u maloj prostoriji u Gagarinovoj ulici, nisu znali ni ko su.

Pitanje budućnosti nam nije bilo bitno, a prošlost teška. Bili smo na margini i živeli ideju društvene promene. Borili se za osnovna ljudska prava, stvaranje i uživanje umetnosti i kulture. Ta borba je i danas puna solidarnosti i entuzijazma. Kako će izgledati društvo u kojem živimo zavisi od nas i naših odnosa, kazao je Asentić.

Gosti programa obeležavanja 20 godina rada grupe biće filozof Dragan Prole i dramska spisateljica i pozorišna rediteljka Milena Minja Bogavac, koji dugi niz godina prate i podržavaju rad “Per.Art”-a. Oni će govoriti o estetici rada grupe i političnosti koja iz nje proizilazi.

Pored Galerije Matice srpske, SOŠO “Milan Petrović”, rad na obeležavanju 20 godina programa “Umetnost i inkluzija” prepoznala je i podržala Fondacija “Novi Sad 2021”, čiji je predstavnik Lazar Jovanov “Per.Art” nazvao najvažnijom i najrelevantnijom organizacijom na polju inkluzivnog savremenog plesa.

Fondacija “Novi Sad 2021” je podršku uputila u okviru svog programa “Druga Evropa”.

Program će 15. decembra, u pozorištu NIS-a, zatvoriti predstava "Mala žurka propuštenog plesa" u kojoj učestvuju sve članice i članovi grupe. "Mala žurka propuštenog plesa" je hibridni javni događaj između pozorišne predstave, hepeninga i underground žurke, u kojoj su publika i izvođači sa i bez invaliditeta na istom „podijumu“, u istom „podrumu“, na istoj sceni. Prvi put su tamo gde nikada ranije nisu bili zajedno, gde se privatno i javno stapaju u jedno novo stanje koje nudi kolektivno iskustvo u kojem se ne propuštaju prilike, ne samo one za ples, nego i sve one druge prilike u životu koje nas čine otvorenijim, ispunjenijim i sretnijim društvenim bićima.

I. Burić