Održan naučni skup o Njegošu u Matici srpskoj

Stanić je podsetio na činjenicu da je upravo uz matičinom Letopisu 1834. objavljen prvi kritički tekst o Njegoševom prvencu “Pustinjak cetinjski“, iz pera Teodora Pavlovića.

Pavlović je sa velikom sigurnošću imenovao osnovne poetičke osobenosti koje Njegoša kvalifikuju za važne događaje u srpskoj književnosti. Te osobenosti su: čuvstvo narodnosti; silna fantazija u duhu; odlučnost pesnikova da školskim pravilima ograničiti se ne da; spremnost da prirodnovisprena svoja osećanja sleduje; kao i osobenost da tihoburno tvori i rastvara. Već od prve Njegoševe knjige Teodor Pavlović, pa i Matica srpska i srpska književna kritika uopšte, Njegoša nedvosmisleno sagledavaju kroz istorijskopoetičke vidike romantizma. Tako je to viđeno na pesnikovim počecima, tako je to i do danas ostalo, rekao je prof. dr Dragan Stanić.

On je istovremeno podsetio na činjenicu da je Petar II Petrović, uplativši prilog od 100 forinti, postao 1845. član Matice srpske, kao i da je pre ravno 170 leta poslao Biblioteci MS na dar primerak “Luče mikrokozma“ i pet primeraka “Gorskog vijenca“, koji je te godine prvi put štampan.

Podsećajući na činjenicu da je mnogo u Matici srpskoj izricano i pisano i za Njegoševa života i po njegovoj smrti, predsednik našeg najstarijeg književnog, kulturnog i naučnog društva izneo je stav da onda nema ništa prirodnije nego da se u Matici „svest o vrednosti Njegoševog dela neprestano preispituje i potvrđuje sve do dana današnjeg”. 

Matica srpska osnovala je, podsetimo, 2006, na inicijativu akademika Mira Vuksanovića i Radomira V. Ivanovića i profesora Mila Lompara, i Njegošev odbor, u čijoj je organizaciji tri godine kasnije održan i prvi naučni skup “Delo Petra II Petrovića Njegoša”, a potom i objavljena prva sveska Njegoševog zbornika.

U planu je bilo da drugi skup bude održan 2013, na 200. godišnjicu pesnikovog rođenja, ali, kako je rekao Stanić, „zli volšebnici uspeli su da ometu obeležavanje dva veka Njegoševog prisustva među Srbima”.

Ipak, objavljena je druga sveska Zbornika sa šezdesetak radova. 

Vaistinu je Njegoš jedinstven, istakao je u svojoj besedi njegovo preosteštvenstvo vladika bački Irinej.

Jedinstven i po tome koliko je o njegovom stvaralaštvu, nevelikom po obimu, a prevelikom po vrednosti, dosad napisano i koliko će, nesumnjivo, i ubuduće biti pisano. Nije slučajnost što su knjige o Njegošu pisali oni najbolji i najdublji, od svetoga vladike Nikolaja do Ive Andrića. Kao što ne smatram slučajnošću ni to što će o tim knjigama govoriti oni koji o njima imaju šta da kažu i koji na ubedljiv način to umeju da kažu – istinoljubivi i savesni tumači Njegoševe jedinstvene ličnosti, misli, poezije i poetike, kazao je vladika bački.

U fokusu naučnog skupa, koji je organizovao Njegošev odbor i čije će ishodište biti treća sveska Zbornika, bila su dela o Njegošu iz pera Ive Andrića, Isidore Sekulić, Nikolaja Velimirovića, Milosava Babovića, Denisa Edvarda Goje, Jovana Deretića, Milovana Đilasa, Mila Lompara, Mišela Obena, Branislava Petronijevića, Miodraga Popovića, Pavla Popovića, Anice Savić Rebac, Slobodana Tomovića, Mirona Flašara i Alojza Šmausa, čije su knjige važni datumi u istoriji srpske književnosti, u onom njenom delu, obimnom i nedovršenom, koji se naziva – njegošologija.

Od Njegoševe smrti, od 1851. do sada, objavljeno više od četiri stotine posebnih izdanja o pesniku Luče mikrokozma, njegovom ukupnom delu i uzvišenom životu, računajući pritom i rečnike i tumačenja i knjige, sve u više izdanja, ali da, i pored toga, Njegoš još nije izučen kako zaslužuje, poručio je akademik Miro Vuksanović, uz napomenu da je „izbor iz ogromne bibliografije o Njegošu i pravedan i nepravedan, i logičan i previše sveden” te da je obaveza da se ovakvi skupovi nastave, te da se ističu imena onih koji su napisali odlične oglede i rasprave, jednako kao i onih koji su sastavljali Njegošev rečnik i izučavali njegov jezik...

M. Stajić