Obeleženo prvih 95 godina Arhiva Vojvodine

– Arhiv Vojvodine je naš ponos, jer služi istini. A ona nam je sada, čini se više nego ikada, potrebna – dodala je Dragana Milošević, uz poruku zaposlenima da nastave da verno čuvaju našu istoriju, baš kao što je to od samog početka 1926. radio dr Dimitrije Kirilović, prvi arhivar i potonji prvi upravnik Državne arhive u Novom Sadu, iz koje je izrastao današnji Arhiv Vojvodine.

Upravo ličnosti dr Dimitrija Kolarevića je bio i posvećen jubilarni rođendan, pa je na prigodnoj svečanosti predstavljena i monografija o ovom izuzetnom delatniku, koju prati i prigodna tematska izložba. Autorka i monografije i izložbe, viši arhivista Ljubica Budać, podsetila je na činjenicu da je te 1926. godine Ministarstvo prosvete Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca donelo o osnivanju Državne arhive u Novom Sadu i postavljanju dr Kirilovića za njenog prvog arhivara.

– Tada je Vojvodina dobila još jednu značajnu ustanovu kulture, koja će svojom delatnošću, dostojno i s čašću, ispuniti  mnoge stranice istorije Vojvodine i postati svetionik negovanja tradicije i kolektivnog sećanja naroda na našem prostoru – navela je Ljubica Budać. – A arhivskim prostorijama, punim tih često potcenjivanih hartija, kako je pisao Ivo Andrić, vrši se stalna služba istini, našoj ljudskoj, relativnoj istini, koja se teško očava i osvetljava a lako zamračuje i gubi.

Kako je u svom slovu istakao novosadski gradonačelnik Miloš Vučević, „Arhiv Vojvodine je svetionik ili, terminima savremene tehnologije, navigacioni uređaj za celu našu zajednicu, za naš narod, da bolje razumemo sadašnjost i da, pre svega, budućnost bude manje neizvesna”.

„Prave vrednosti, potkovane istorijskim činjenicama, arhivskom građom, dokumentima, istinom... jesu ono što je opredelilo i vodilo Arhiv Vojvodine u proteklih bezmalo stotinu godina, prave vrednosti su ono što nama treba da pokaže kako i kuda dalje da idemo”,  ukazao je Vučević. „A da nam ne bi falsifikovali naš DNK, Arhiv Vojvodine ima zadatak da čuva i neguje sve ono što nas je pratilo prethodnih decenija i vekova. I siguran sam da će on čvrsto braniti istinu, da neće dozvoliti reviziju istorijskih činjenica”. 

Po njenim rečima, dr Dimitrije Kirilović pripada redu stručnjaka i javnih radnika koji su svojim radom obeležili jednu epohu u razvoju arhivske službe u našoj zemlji.

– U prelomnim godinama, posle okončanja Prvog svetskog rata, stvaranja nove države i uspostavljanja novih institucija, stao je na čelo Državne arhive u Novom Sadu. U periodu od 15 godina, prvo kao arhivar a potom i kao upravnik, radio je na prikupljanju, zaštiti i pohranih svih onih županijskih, opštinskih, vojnih, sudskih, školskih, crkvenih i rprivatnih arhiva, kako bi se sav arhivski  materijal, razbacan po raznim nadleštvima, spasao od propadanja i postao dostupan za istraživanja – navela je Ljubica Budać.

Govoreći o monografiji, upravnik Biblioteke Matice srpske Selimir Radulović u prvi plan je stavio ocenu da je autorka, zasenčujući život i delo dr Dimitrija Kirilovića, sledila putanju njegovog poslanja, ne čitajući, „ne prikupljajući i ne tumačeći samo očima, već i srcem i dušom, baš kao i sam predmet njene pažnje”.

– Iz ove knjige dr Kirilović izrasta, posredovano, nizovima činjenica i argumenata, kao jedan od onih jakih koji je nosio nemoći slabih, svedočeći da je unutra, u nama, naša otaybina – i ako je tamo ne nađemo, nećemo je nigde naći. I da preporod i obnova jednog naroda, nakon njegovog pustošenja, počinje oslanjanjem na prošlost, ako je doista volimo – jasan je bio Radulović. – Kao što i zvezde, svedoci  nežni, sa svoda nebeskoga, svetlo od tame dele, tako i tihi arhivarski vez, otvarajući prozorčiće kroz koje se probija svetlo predanjske svesti, i utemeljuje lekovita kultura sećanja, snaži svako koleno klonulo. Nije bez razloga rečeno da se u jednom narodu, na osnovu mere posvećenosti dece njegove, istinski ocenjuje koja su blagoslovena, a koja prokleta kolena. I u kojoj se meri individua, čovek, projavljuje kao dete Božje, a ne kao vlasnik plitkog samoljublja.

Za predsednika Matice srpske prof. dr Dragana Stanića, arhivistika je od fundamentalne važnosti, jer bez arhiva nema pouzdanog naučnog saznanja.

– Nikome ne možemo da objasnimo šta je istina o nama ako nemamo dobre i sređene arhive – upozorio je profesor Stanić. – Ali znamo da je u ratnim vremenima mnoštvo arhivske građe od nas oteto, ukradeno i odneseno na drugo mesto. I ako postoji prvorazredni državni zadatak, onda je to da se ovo pitanje postavi. Inače će nam drugi kreirati istoriju i pričati o nama priče za koje pouzdano znamo da nisu utemeljene. 

Direktor Arhiva Vojvodine dr Nebojša Kuzmanović podsetio je na činjenicu da su u arhivskim spisima inspiraciju tražili mnogi hroničari, letopisci, biografi, filozofi, istoričari, nadahnuće pronalazili slavni srpski pisci - Crnjanski, Andrić, Isidora Sekulić, Dobrica Ćosić, Dejan Medaković...

„Državna arhiva u Novom Sadu nastala je kao zadužbina učenih i rodoljubivih građana, koji su, prosvetiteljskim žarom, sakupljali i brižljivo čuvali i štitili dokumenta, stare i retke knjige, što je našim osnivačima na čast, a današnjoj nauci i kulturi od neprocenjivog značaja. Na čelo tek osnovanog Arhiva postavljen je vrstan znalac kakav je bio dr Dimitrije Kirilović, bibliotekar u Matici srpskoj, koji je zadužio potomstvo stvarajući, uglavnom sam, prvi nukleus našeg današnjeg arhiva”, istakao je dr Kuzmanović, dodajući da i današnja misija Arhiva Vojvodine pretpostavlja određenu vrstu posvećenosti.  

Dirigent Dejan Savić, savetnik predsednika Republike Aleksandra Vučića i njegov specijalni izaslanik na obeležavanju Dana Arhiva Vojvodine, citirao je Vladimira Tolstoja, čukununuka pisca „Ane Karenjine” i savetnika ruskog predsednika Putina: Kultura je osnovna supstanca koja čini naciju.

– A arhiv predstavlja jedan od identitskih stubova i nacije, i građana i države. Zato Arhiv Vojvodine, kao i sve srodne mu institucije, ima taj zadatak da očuvanjem velikih istorijskih podataka, istine i znanja, sačuva od zaborava ono što zaista jesmo – poručio je Dejan Savić. – Kultura nisu samo pozorišta, koncerti, izložbe, filmovi... Ona je mnogo više, pa mi danas govorimo o kulturi sećanja, o istorijskoj, pa i o političkoj kulturi. Imajući to sve u vidu, naša država je i krenula u pravcu stavljanja u svoj fokus kulture i dešavanja u kulturi.

M. Stajić