Novi broj časopisa Polja: S pesnicima, opet, iz dana u dan
NOVI SAD: Reći da je Književnost mrtva ujedno je empirijski netačno i intuitivno tačno. Sudeći po većini statističkih pokazatelja, prognoza je dobra. Broj čitalaca i pisaca veći je nego ikada pre. Uspon interneta, u izvesnom smislu, obeležava uspon bogate pisane kulture. Radije jedni drugima šaljemo poruke, nego što razgovaramo. Više nego ikada pre, danas ćemo komentarisati i pisati, umesto gledati i slušati...Broj knjiga će uskoro premašivati broj ljudi koji je ikada živeo na zemlji...Živimo u do sada neviđenoj epohi reči. A opet...s druge strane, po drugim merilima, Književnost je leš, i to hladan. Intuitivno znamo da je to tako, osećamo, sumnjamo, strepimo, i priznajemo to. San je izbledeo, vera i divljenje su nas napustili, naše poverenje u Književnost se urušilo, objašnjava britanski pisac i filozof Lars Ajer svoj književni manifest nakon Književnosti i Manifesta, objavljen pod nazivom „Akt u tvom džakuziju sa pogledom na ambis“, u novom broju 522 časopisa za književnost i teoriju „Polja“, koji izdaje Kulturni centar Novog Sada.
Pišući o pesničkim knjigama objavljenim poslednjih godina, i Slavko Gordić u svojim dnevničkim beleškama pod nazivom „S pesnicima, opet, iz dana u dan“, pisanim u vreme pandemije, posredno dotiče pitanje smisla književnosti danas, pominjući radost čitanja poezije, koja je „jedan od ključnih načina da budemo čovečniji“. Predmet njegove pažnje bila je poezija Dejana Aleksića, Dejane Nikolić, Ognjenke Lakićević, Tanje Stupar Trifunović, Ane Ristović, Miiroslava Alekstića i drugih autora.
Na samom kraju ovih zapisa, u času nedomislivo drukčijem od onog u kome su započeti, evo, umesto zaključka, dveju rečenica iz teksta Davida Grosmana, koje su ovih dana objavljene u nizu svetskih medija: „Za mnoge od nas epidemija bi mogla postati sudbonosan i formativan događaj u nastavku života. Kada konačno nestane, a ljudi nakon dužeg zatvaranja izađu iz svojih kuća i stanova, mogu se artikulisati nove i iznenađujuće mogućnosti: možda će to dotaći same temelje našeg postojanja“, završava Slavko Gordić ovim redovima ispisanim 24. marta svoje dnevničke beleške.
O piscima svezaka, vrsti „sporadičnog, dugotrajnog pisanja koje se sastoji od beležaka, nacrta i drugih fragmentarnih formi, bez unapred utvrđenog redosleda“, od Lihtenberga, čiji redovi su objavljeni u ovom broju „Polja“, do Siorana, piše Bojan Savić Ostojić.
Poezijom Majakovskog, odnosno njegovim revolucionarnim uticajem na revolucionarni stih američkog pesnika Frenka O’Hare, bavi se Nina Živančević, Saša Ćirić romanom „Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile“ Lasla Vegela, a Boško Tomašević svrhom i smislom književnih nagrada. Na avangardu poteklu u poljskom gradu Lavov i grupi Artes ukazuje Biserka Rajčić.
Pred čitaocima „Polja“ je i intervju Radmile Gikić Petrović sa književnikom i profesorom emeritusom Draganom Stojanovićem.
Poeziju u ovom broju „Polja“ objavljuju: Radivoj Šajtinac, Gordana Simeunović, Ranko Pavlović, Svetislav Travica, Natalija Marković, Silvija Monros Stojaković, Milica Špadijer, Željana Vukanac, Rita Dav, Aleksandru Buluc, i Dragan Bošković, čiju poeziju analiziraju Marćin Javorski i Boguslav Zjelinski.
Na stranicama ovog broja, „Polja“ skreću pažnju i na prozne redove Jovice Aćina, Saše Kneževića, Jelene Žugić, Rišarda Kapušćinjškog, Vasilja Mahnoa, Maria Levrera i Rolan Topor.
Objavljeno je i niz književnih kritika. Među ostalima, Jasmina Vrbavac piše o romanu „Grozota ili...“ Slobodana Tišme, Sonja Veselinović o zbirci „Povremena poput vikend-naselja“ Maše Seničić, Zorana Simić o romanu „Jugoslav“ Ane Vučković, Vladislava Gordić Petković o zbirci priča „Pramatere“ Marijane Čanak, Dragan Babić o romanu „Otkako sam kupila labuda“ Tanje Stupar Trifunović, Vladimir Arsenić o knjizi „Zlatna opeklina“ Nevena Ušumovića, Dragana Stolić o romanu „Rudi“ Nemanje Jovanovića, Violeta Mitrovića o zbirci „Unutrašnje nevreme“ Katarine Pantović, i dr.
Pregled likovnih izložbi, priređenih od decembra do januara ove godine, načinila je Sanja Kojić Mladenov.
N. Pejčić
