Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

NOVE PRAKSE KULTURE ARHITEKTURE IZ UGLA STRUČNJAKA Prva monografija o urbanoj istoriji Novog Sada

02.07.2023. 14:37 14:51
Piše:
Foto: V. Veličković

Do sada neviđeni snimci arhitektonskog razvoja Novog Sada otkriveni su prošle godine kada je naš grad bio Evropska prestonica kulture.

Industrijalizacija, radikalne infrastrukturne promene, stvaranje mesta na kojima se odvijao društveni život 20. veka - sve to otkrila je tada izložba "Novi Sad - moderni grad". Istorijski prikaz koji nema nostalgičnu ulogu, već neophodno sagledavanje procesa koji su formirali grad takav kakav je on danas, ovekovečen je u prvoj monografiji o modernoj urbanoj istoriji Novog Sada.

- Projekat „Novi Sad – moderni grad“ se i dalje razvija i živi - pojašnjava Miljana Zeković u ime Platforme za prostorne prakse "Baza". - Nakon multimedijalne izložbe koja je realizovana na Spensu u februaru 2022. godine, kada je prikazan nikada ranije javno prezentovan, kolažiran arhivski materijal o izgradnji grada, uz intervenciju revitalizacije čuvenog lustera „Svemir - Alfa“ u posedu Spensa, projekat je obilazio nacionalne i međunarodne izložbe, izlagan je i nagrađivan. U aprilu je, napokon, promovisana monografija istog naziva, čiji su suizdavači Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu i "Baza", urednice smo koleginica Dragana Konstantinović i ja, a autori svi istraživači koji su se bavili projektom i koji se u svojim istraživanjima bave izučavanjem modernizacijskih procesa koji su oblikovali Novi Sad, a to su Slobodan Jović, Maja Momirov, Višnja Žugić, Bojan Stojković, Aleksandar Bede, Andrej Strehovec, Radmila Đurašinović i Violeta Stefanović. Sada će knjiga da obilazi izložbe, a pokušaćemo da obezbedimo podršku i za elektronsko izdanje, kao i za izdanje na engleskom jeziku. "Baza" je generalno fokusirana na Novi Sad, kao svoj grad, na njegove urbane fenomene, arhitekturu, kulturu i edukaciju u Novom Sadu, verovatno i zbog toga što su njeni osnivači svi iz redova nastavnog osoblja Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Projekti u okviru Evropske prestonice kulture nižu nagrade

U godini titule Evropske prestonice kulture, "Efemera kolektiv" radio je na dva projekta – „Stringeri“ i „Novi Sad – moderni grad“. O uspešnosti ova dva projekta govori i sama činjenica da su oba nagrađeni prestižnim nagradama u oblasti arhitekture.

- Ova dva projekta su za mene i moj tim veoma značajna, jer ujedinjuju arhitekturu i kulturu na lep i afirmativan način, u odnosu na složene teme marginalizovanog nasleđa grada i na tešku i aktuelnu temu o kojoj je govorila izložba „Stringeri. Evolucija prekarnosti – sloboda svedočenja“ - ističe Miljana Zeković. - Projekat „Novi Sad – moderni grad“ o modernizaciji grada realizovao je tim istraživača, arhitekata i saradnika okupljen u organizaciju "Baza – Platforma za prostorne prakse", a u oktobru je nagrađen Velikom nagradom "Grand Pri" na 23. Salonu arhitekture Novi Sad. Projekat o stringerima došao je preko Centra za istraživanje i edukaciju o Holokaustu i tada je za potrebe izložbe tim "Efemera" upravo u Distriktu realizovao paviljon – efemerna arhitektonska struktura. Taj projekat je u aprilu dobio najprestižniju nagradu za arhitekturu u Srbiji – Veliku "Grand Pri" nagradu 45. Salona arhitekture u organizaciji Muzeja primenjene umetnosti i Asocijacije srpskih arhitektonskih praksi. Uz ta dva, dobili smo još jednu nagradu za projekat čiji je pokretač bila Fondacija u 2022. godini – to je Treća nagrada na nacionalnom urbanističko-arhitektonskom konkursu za idejno rešenje Kompleksa memorijalnog centra žrtava Pogroma u Bačkoj. Mi smo se zaista potrudili da u svim oblicima timova u kojima radimo u ime organizacije "Baza", bilo da je reč o celoj platformi ili "Efemera kolektivu", koji realizuje projekte iz domena sajt-specifik produkcije, ili o pojedincima okupljenim oko konkretnog projekta, i na sve načine budemo podrška Fondaciji u osiguranju izvrsnosti u polju arhitekture, da plasiramo svoje projekte preko Fondacije i da ostvarimo saradnju koja će nas usmeravati jedne ka drugima i dalje.


Arhitektonski procesi u okviru Evropske prestonice kulture

U okviru projekta Evropske prestonice kulture kroz arhitektonske procese obuhvaćeni su kako veliki projekti poput mreže kulturnih stanica, Distrikta i Memorijalnog centra, tako i projekti koji su direktno uključivali lokalne zajednice u odlučivanje o uređenju malih urbanih celina, u okviru konkursa Nova mesta, ali i idejna rešenja koja su podigla nivo prakse modernih skulptura u Novom Sadu.


Arhitektonski konkursi kao vid dobre prakse

Nakon mnogobrojnih, uspešno realizovanih urbanističkih konkursa u okviru projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ može da se pohvali činjenicom da je doprinela razvoju prakse konkursa za kulturu u Novom Sadu.

- Fondacija je, pre svega, imala odličnog sagovornika u domenu razumevanja urbanističko-arhitektonske scene, njenih aktera, razvojnih opcija i grada uopšte, a to je tokom svih godina pripreme, kao i u godini titule bilo Društvo arhitekata Novog Sada (DANS) - potvrdila je Zeković. - Mislim da se iz dijaloga uspostavljenog između ova dva tela i razvio odnos o neophodnosti pružanja podrške kulturi arhitektonskog konkursa. Fondacija je bila u prilici da promoviše ovu ideju i to je urađeno kroz niz primera, koji su na više načina doprineli gradskoj, ali i republičkoj arhitektonskoj sceni. Ono što je ostalo neistraženo su eventualno međunarodni odgovori na lokalna arhitektonsko-urbanistička pitanja. Ipak, odnos Fondacije prema konkursima jeste za pohvalu i nadam se da je to seme koje nije samo posejano, već je i osnaženo i da će nastaviti da klija i raste u gradskim institucijama.

Infrastrukturni objekti su ono što ostaje gradu i nakon godine titule

Ono što je Novi Sad još 2016. godine izdvojilo od ostalih gradova kandidata za laskavu titulu Evropske prestonice kulture jeste plan revitalizacije objekata i infrastrukture širom grada ali i u njegovoj okolini. Prethodnih godina, zahvaljujući projektu „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, Novi Sad je dobio priliku da „osveži“ svoj izgled, determiniše kreativni identitet i obnovi stare i izgradi nove objekte za realizaciju kulturno-umetničkih projekata. Infrastrukturni projekti kroz koje su obnovljeni postojeći i izgrađeni i dograđeni novi objekti, predstavljaju veoma važan segment projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, jer su baš ti infrastrukturni projekti doprineli razvoju kulturnih industrija.


Modernizacija Novog Sada

Knjiga „Novi Sad – moderni grad“ predstavlja prvu monografiju o modernoj urbanoj istoriji Novog Sada i još jedan korak u sistematizaciji dugogodišnjeg istraživanja procesa modernizacije Novog Sada u prošlom veku. Ova knjiga predstavlja direktan ishod multimedijalnog projekta „Novi Sad – moderni grad“. Tokom dvonedeljnog trajanja, ovu postavku posetilo je više hiljada ljudi. Zato je knjiga „Novi Sad – moderni grad“ svedočanstvo savremenih istraživača urbane istorije Novog Sada, namenjeno svim građankama i građanima Novog Sada, ali i svima koji žele da razumeju modernizacijske procese koji su presudno oblikovali naše gradove.


Efemera kolektiv iz Novog Sada, koji postoji u sastavu "Baze", osnovan je sa idejom da promoviše kreativne interpretacije prostora. Osnovalo ga je nekoliko profesora i asistenata sa Departmana za arhitekturu i urbanizam Univerziteta u Novom Sadu. Miljana Zeković smatra da je veoma važno to što se Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ tokom godine titule, pored svojih drugih programa, jednako bavila i infrastrukturnim projektima.

- To je veoma bitno, kako u smislu pružanja podrške što raznovrsnijem opsegu programa i aktivnosti, tako i u smislu održivosti celog poduhvata - poručuje Miljana Zeković. - Infrastrukturni objekti, i tu prvenstveno mislim na kulturne stanice, su ono što ostaje gradu i nakon godine titule Evropske prestonice kulture. Dodatnu vrednost ovi novouspostavljeni objekti kulture dobili su time što su tokom priprema i u samoj godini titule Evropske prestonice kulture primili i realizovali mnoštvo programa i izašli su iz godine titule kao identitetski jasno postavljena mesta kulture u matrici grada. Fondacija je u sklopu realizacije mreže kulturnih stanica imala projekte iz domena nasleđa, rekonstrukcije, prilagođavanja postojećih objekata, ali je započela i izradu sasvim novih projekata. Jedan od tih projekata je kulturna stanica na Novom Naselju, za koju je predata sva propisana projektno-tehnička dokumentacija i za koju se očekuje početak izgradnje ove godine, što će i Novom naselju, kao veoma uspešnom, decentralizovanom stožeru gradske kulture, omogućiti dalji razvoj. Meni je posebno stalo do ovog projekta.

Novi Sad je kao grad oduvek mogao da se diči svojom arhitekturom. Baš zbog toga jeda


Arhitektonski procesi u okviru Evropske prestonice kulture

U okviru projekta Evropske prestonice kulture kroz arhitektonske procese obuhvaćeni su kako veliki projekti poput mreže kulturnih stanica, Distrikta i Memorijalnog centra, tako i projekti koji su direktno uključivali lokalne zajednice u odlučivanje o uređenju malih urbanih celina, u okviru konkursa Nova mesta, ali i idejna rešenja koja su podigla nivo prakse modernih skulptura u Novom Sadu.


n od glavnih ciljeva infrastrukturnih projekata Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ bio je da se zadrži taj svima dobro poznati izgled Novog Sada. Tako su stari objekti u Distriktu obnovljeni, izgled Podgrađa zadržao je svoju prepoznatljivu čar, a na isti način biće tretiran i Almaški kraj koji se trenutno obnavlja.

- Veoma pozitivno gledam i na inicijativu i na realizacije kulturnih stanica, i nadam se završetku započetih projekata. Naravno da je Novi Sad dugi niz godina razvojno težio decentralizaciji kulture i mrežom kulturnih stanica je to i dobio, tako da je značaj ovog poduhvata izuzetan. Eventualno je postojala opcija za animiranje šire arhitektonske populacije, da učestvuje prvo u anketnim konkursima koji su, koliko sam upoznata, izostali, a dragoceni su izvori informacija, posebno za javne objekte, a zatim i u procedurama javnih nabavki, kako bi se ostvarila značajnija razlika u smislu uspostavljanja novih identitetskih korpusa kulture. Ali i bez toga, poduhvat nije bio jednostavan i ono što je Fondacija dobro uradila, bilo je tačno prepoznavanje svoje uloge i mogućnosti u trenutku fokusa na projekat Evropske prestonice kulture i upotreba toga u svrhu širenja kulture - zaključila je Miljana Zeković.

A. Brzak

Piše:
Pošaljite komentar