НОВЕ ПРАКСЕ КУЛТУРЕ АРХИТЕКТУРЕ ИЗ УГЛА СТРУЧЊАКА Прва монографија о урбаној историји Новог Сада

Индустријализација, радикалне инфраструктурне промене, стварање места на којима се одвијао друштвени живот 20. века - све то открила је тада изложба "Нови Сад - модерни град". Историјски приказ који нема носталгичну улогу, већ неопходно сагледавање процеса који су формирали град такав какав је он данас, овековечен је у првој монографији о модерној урбаној историји Новог Сада.

- Пројекат „Нови Сад – модерни град“ се и даље развија и живи - појашњава Миљана Зековић у име Платформе за просторне праксе "База". - Након мултимедијалне изложбе која је реализована на Спенсу у фебруару 2022. године, када је приказан никада раније јавно презентован, колажиран архивски материјал о изградњи града, уз интервенцију ревитализације чувеног лустера „Свемир - Алфа“ у поседу Спенса, пројекат је обилазио националне и међународне изложбе, излаган је и награђиван. У априлу је, напокон, промовисана монографија истог назива, чији су суиздавачи Факултет техничких наука у Новом Саду и "База", уреднице смо колегиница Драгана Константиновић и ја, а аутори сви истраживачи који су се бавили пројектом и који се у својим истраживањима баве изучавањем модернизацијских процеса који су обликовали Нови Сад, а то су Слободан Јовић, Маја Момиров, Вишња Жугић, Бојан Стојковић, Александар Беде, Андреј Стреховец, Радмила Ђурашиновић и Виолета Стефановић. Сада ће књига да обилази изложбе, а покушаћемо да обезбедимо подршку и за електронско издање, као и за издање на енглеском језику. "База" је генерално фокусирана на Нови Сад, као свој град, на његове урбане феномене, архитектуру, културу и едукацију у Новом Саду, вероватно и због тога што су њени оснивачи сви из редова наставног особља Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду.

Пројекти у оквиру Европске престонице културе нижу награде

У години титуле Европске престонице културе, "Ефемера колектив" радио је на два пројекта – „Стрингери“ и „Нови Сад – модерни град“. О успешности ова два пројекта говори и сама чињеница да су оба награђени престижним наградама у области архитектуре.

- Ова два пројекта су за мене и мој тим веома значајна, јер уједињују архитектуру и културу на леп и афирмативан начин, у односу на сложене теме маргинализованог наслеђа града и на тешку и актуелну тему о којој је говорила изложба „Стрингери. Еволуција прекарности – слобода сведочења“ - истиче Миљана Зековић. - Пројекат „Нови Сад – модерни град“ о модернизацији града реализовао је тим истраживача, архитеката и сарадника окупљен у организацију "База – Платформа за просторне праксе", а у октобру је награђен Великом наградом "Гранд При" на 23. Салону архитектуре Нови Сад. Пројекат о стрингерима дошао је преко Центра за истраживање и едукацију о Холокаусту и тада је за потребе изложбе тим "Ефемера" управо у Дистрикту реализовао павиљон – ефемерна архитектонска структура. Тај пројекат је у априлу добио најпрестижнију награду за архитектуру у Србији – Велику "Гранд При" награду 45. Салона архитектуре у организацији Музеја примењене уметности и Асоцијације српских архитектонских пракси. Уз та два, добили смо још једну награду за пројекат чији је покретач била Фондација у 2022. години – то је Трећа награда на националном урбанистичко-архитектонском конкурсу за идејно решење Комплекса меморијалног центра жртава Погрома у Бачкој. Ми смо се заиста потрудили да у свим облицима тимова у којима радимо у име организације "База", било да је реч о целој платформи или "Ефемера колективу", који реализује пројекте из домена сајт-специфик продукције, или о појединцима окупљеним око конкретног пројекта, и на све начине будемо подршка Фондацији у осигурању изврсности у пољу архитектуре, да пласирамо своје пројекте преко Фондације и да остваримо сарадњу која ће нас усмеравати једне ка другима и даље.

У оквиру пројекта Европске престонице културе кроз архитектонске процесе обухваћени су како велики пројекти попут мреже културних станица, Дистрикта и Меморијалног центра, тако и пројекти који су директно укључивали локалне заједнице у одлучивање о уређењу малих урбаних целина, у оквиру конкурса Нова места, али и идејна решења која су подигла ниво праксе модерних скулптура у Новом Саду.

Архитектонски конкурси као вид добре праксе

Након многобројних, успешно реализованих урбанистичких конкурса у оквиру пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе“, Фондација „Нови Сад – Европска престоница културе“ може да се похвали чињеницом да је допринела развоју праксе конкурса за културу у Новом Саду.

- Фондација је, пре свега, имала одличног саговорника у домену разумевања урбанистичко-архитектонске сцене, њених актера, развојних опција и града уопште, а то је током свих година припреме, као и у години титуле било Друштво архитеката Новог Сада (ДАНС) - потврдила је Зековић. - Мислим да се из дијалога успостављеног између ова два тела и развио однос о неопходности пружања подршке култури архитектонског конкурса. Фондација је била у прилици да промовише ову идеју и то је урађено кроз низ примера, који су на више начина допринели градској, али и републичкој архитектонској сцени. Оно што је остало неистражено су евентуално међународни одговори на локална архитектонско-урбанистичка питања. Ипак, однос Фондације према конкурсима јесте за похвалу и надам се да је то семе које није само посејано, већ је и оснажено и да ће наставити да клија и расте у градским институцијама.

Инфраструктурни објекти су оно што остаје граду и након године титуле

Оно што је Нови Сад још 2016. године издвојило од осталих градова кандидата за ласкаву титулу Европске престонице културе јесте план ревитализације објеката и инфраструктуре широм града али и у његовој околини. Prеthodnih година, захваљујући пројекту „Нови Сад – Европска престоница културе“, Нови Сад је добио прилику да „освежи“ свој изглед, детерминише креативни идентитет и обнови старе и изгради нове објекте за реализацију културно-уметничких пројеката. Инфраструктурни пројекти кроз које су обновљени постојећи и изграђени и дограђени нови објекти, представљају веома важан сегмент пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе“, јер су баш ти инфраструктурни пројекти допринели развоју културних индустрија.

Књига „Нови Сад – модерни град“ представља прву монографију о модерној урбаној историји Новог Сада и још један корак у систематизацији дугогодишњег истраживања процеса модернизације Новог Сада у прошлом веку. Ова књига представља директан исход мултимедијалног пројекта „Нови Сад – модерни град“. Током двонедељног трајања, ову поставку посетило је више хиљада људи. Зато је књига „Нови Сад – модерни град“ сведочанство савремених истраживача урбане историје Новог Сада, намењено свим грађанкама и грађанима Новог Сада, али и свима који желе да разумеју модернизацијске процесе који су пресудно обликовали наше градове.

Ефемера колектив из Новог Сада, који постоји у саставу "Базе", основан је са идејом да промовише креативне интерпретације простора. Основало га је неколико професора и асистената са Департмана за архитектуру и урбанизам Универзитета у Новом Саду. Миљана Зековић сматра да је веома важно то што се Фондација „Нови Сад – Европска престоница културе“ током године титуле, поред својих других програма, једнако бавила и инфраструктурним пројектима.

- То је веома битно, како у смислу пружања подршке што разноврснијем опсегу програма и активности, тако и у смислу одрживости целог подухвата - поручује Миљана Зековић. - Инфраструктурни објекти, и ту првенствено мислим на културне станице, су оно што остаје граду и након године титуле Европске престонице културе. Додатну вредност ови новоуспостављени објекти културе добили су тиме што су током припрема и у самој години титуле Европске престонице културе примили и реализовали мноштво програма и изашли су из године титуле као идентитетски јасно постављена места културе у матрици града. Фондација је у склопу реализације мреже културних станица имала пројекте из домена наслеђа, реконструкције, прилагођавања постојећих објеката, али је започела и израду сасвим нових пројеката. Један од тих пројеката је културна станица на Новом Насељу, за коју је предата сва прописана пројектно-техничка документација и за коју се очекује почетак изградње ове године, што ће и Новом насељу, као веома успешном, децентрализованом стожеру градске културе, омогућити даљи развој. Мени је посебно стало до овог пројекта.

Нови Сад је као град одувек могао да се дичи својом архитектуром. Баш због тога једа

У оквиру пројекта Европске престонице културе кроз архитектонске процесе обухваћени су како велики пројекти попут мреже културних станица, Дистрикта и Меморијалног центра, тако и пројекти који су директно укључивали локалне заједнице у одлучивање о уређењу малих урбаних целина, у оквиру конкурса Нова места, али и идејна решења која су подигла ниво праксе модерних скулптура у Новом Саду.

н од главних циљева инфраструктурних пројеката Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе“ био је да се задржи тај свима добро познати изглед Новог Сада. Тако су стари објекти у Дистрикту обновљени, изглед Подграђа задржао је своју препознатљиву чар, а на исти начин биће третиран и Алмашки крај који се тренутно обнавља.

- Веома позитивно гледам и на иницијативу и на реализације културних станица, и надам се завршетку започетих пројеката. Наравно да је Нови Сад дуги низ година развојно тежио децентрализацији културе и мрежом културних станица је то и добио, тако да је значај овог подухвата изузетан. Евентуално је постојала опција за анимирање шире архитектонске популације, да учествује прво у анкетним конкурсима који су, колико сам упозната, изостали, а драгоцени су извори информација, посебно за јавне објекте, а затим и у процедурама јавних набавки, како би се остварила значајнија разлика у смислу успостављања нових идентитетских корпуса културе. Али и без тога, подухват није био једноставан и оно што је Фондација добро урадила, било је тачно препознавање своје улоге и могућности у тренутку фокуса на пројекат Европске престонице културе и употреба тога у сврху ширења културе - закључила је Миљана Зековић.

А. Брзак