Koncert i kustoska vođenja u Matici srpskoj i njenoj galeriji: Istorija u slikama

U želji da se 195. godišnjica postojanja ipak obeleži u Matici srpskoj je odlučeno da se tog dana u 19 časova u svečanoj sali priredi koncert ali bez prisustva publike. Posle pozdravne reči prof. dr Dragana Stanića, predsednika Matice srpske biće održan koncert na kome će nastupiti poznata operska pevačica i profesorka na Akademiji umetnosti u Novom Sadu dr Milica Stojadinović sa kolegama i prijateljima. Na programu su dela Isidora Bajić, Petra Konjovića, Miloja Milojevića,  Mocarta, Pučinija, Leonkavala, Verdija, Modesta Musorgskog, Alfreda Katalanija, Žila Masnea i Antonina Dvoržaka.

Direktan prenos koncert se može pratiti putem elektronskih medija preko sajta kanala Matice srpske njnjnj.maticasrpska.org.rs Live stream.

U ponedeljak i utorak, 15. i 16. februara u Galeriji Matice srpske biće održana kustoska vođenja kroz stalnu postavku, povodom obeležavanja Dana državnosti Srbije i sećanja na 15. februar 1804. kada je počeo Prvi srpski ustanak i kada je 1835. proglašen prvi srpski Ustav. Kroz kustosko vođenje „Istorija u slikama“ Stanislave J. Mindić  15. februara u 13 i 17 sati posetioci će imati priliku da se upoznaju sa delima 19. veka koja svedoče o „zlatnom dobu” srpske istorije oličene u srednjovekovnoj državi Nemanjića, ali i sa delima nastalim pod uticajem onovremenih istorijskih događaja i ideje o obnovi srpske državnosti u periodu posle Prvog i Drugog srpskog ustanka. Radovi poput „Proglašenje Dušanovog zakonika” Paje Jovanovića, „Ilija Birčanin plaća danak Turcima” Pavla Simića, litografije istaknutih ličnosti koje je Anastas Jovanović uradio za knjigu Spomenici Srbski kao i Alegorija na Prvi i Drugi srpski ustanak Đorđa Krstića, ukazuju na načine na koje se gradila i funkcionisala vizuelna kultura u Srbiji 19. veka.

U okviru kustoskog vođenje „Srpski jezik i umetnost“ narednog dana od 13 i 17 sati Milica Milošević, diplomirani filolog govoriće o vremenu kada se u borbi za oslobođenje Srbije od turske vlasti i borbi za nacionalni identitet, pojavljuje i potreba da se standardizuje srpski književni jezik. Od Save Mrkalja, preko Vuka Stefanovića Karadžića, do Đure Daničića radilo se na reformi srpskog jezika, koju će kasnije prihvatiti mlađi naraštaji poput pesnika Branka Radičevića. Preko portreta značajnih i pomenutih ličnosti obuhvatiće se priča o razvoju srpskog književnog jezika i pravopisa od početka do sredine 19. veka, sa akcentom na Vukovom radu.

Povodom državnog praznika ulaz u Galeriju Matice srpske će 15. i 16. februara biti besplatan, a Galerije će biti otvorena za posetioce od 10 do 18 sati. Takođe, u okviru obeležavanja praznika Galerija će zvanično objaviti svoju novu, modernizovanu internet prezentaciju, koja će korisnicima omogućiti bržu i lakšu pretragu informacija, pristup digitalizovanoj galerijskoj kolekciji i ostalim segmentima delovanja, a prevođenjem na nekoliko svetskih jezika promovisaće svoje sadržaje i u širim međunarodnim okvirima.      

N. P.