KOMEMORACIJA ŽARKU LAUŠEVIĆU Najveći bardovi u JDP-U: Deco, NEMOJTE DA JE NEKO SUZU PUSTIO, on bi se ljutio (FOTO/VIDEO)

Komemoracija povodom smrti Žarka Lauševića održala se danas u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Veliki broj prijatelja i kolega je došao da se oprosti od legendarnog glumca koji je posle teške bolesti preminuo 15. novembra u 63. godini života.

Kremacija je obavljena danas na Novom groblju u Beogradu, u 14 časova.

Vidno potreseni na komemoraciju su bili: Milan Caci Mihajlović, Vesna Čipčić, Petar Božović, Mima Karadžić, Branka Petrić, Radoš Bajić, Branka Pujić, Đorđe Mišina, Vesna Trivalić, Dragan Mićanović, Radoslav Zelenović, Ivan Zarić, Boris Isaković, Darko Bajić, Milan Karadžić...

Komemoraciji je prisustvovao i Ivica Dačić.

Žarkove kolege prilaze njegovoj udovici i zagrljajem joj pružaju podršku u ovom teškom trenutku.

- Danas se opraštamo od druga, prijatelja, dramskog umetnika, glumca... Ostavio je neizbrisiv trag u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ali i u našoj kinematografiji - prisutnima se obratila upravnica ovog teatra Tamara Vučković-Manojlović.

Nakon njenog obraćanja je usledio minut ćutanja, a onda su prikazani inserti iz predstava "Baal", "Pozorišne iluzije" i drugih u kojima je Laušević igrao.

Od Žarkovih kolega prvi se prisutnima obratio Voja Brajović:

- Šta je to što čini Žarka Lauševića velikim? Ja sam se setio priče o balerini koja je došla na audiciju u Boljšoj teatar. Njoj su rekli na audiciji da neće biti primabalerina, jer nema ONO što diže publiku sa stolica. A Žarko je imao ONO. A sada, zahvaljući antičkoj tragediji mi smo na ovoj sceni umesto Žarka.

Brajović je zatim pročitao Šekspirov sonet i pesmu Branka Miljkovića koja se zove "Kraj putovanja". "Mene nema, ali ima ljubavi moje" jedan je od stihova te pesme.

Voja Brajović je svoj govor završio rečima: "Njega nema, nema vašeg tate, ali tu je ljubav i naše poštovanje i divljenje prema njemu."

- Nemojte da je suzu neko pustio Anita, Branka, deco, Žarko bi se ljutio - počeo je Irfan Mensur svoj govor.

- Sve je rečeno o njemu, a šta će mi nedostajati - naši razgovori, njegov poklon koji sam dobio od njega, neke žute čarape. Preporuke knjiga koje si mi slao... Ja ne pristajem na ovo, jer nije fer - završio je Mensur, dok su se u pozadini čuli tihi jecaji.

Nakon inserta iz serije "Kalkanski krugovi", prisutnima se obratio Mima Karadžić koji se prisetio kako se Žarko i on kao deca igrali pozorišta. A onda je usledila prava predstava o Marku Kraljeviću sa kojom su obišli celu Jugoslaviju. Mima je igrao buzdovana, a Žarko Šarca.

- Moj dobri kume, putuj sa anđelima - završio je Karadžić svoj govor. 

Rediteljka Vida Ognjenović je svoja sećanja na velikog glumca počela rečima:

- Žarko je Žarko, obeležavali smo crvenim slovima njegov dolazak. Nismo bili spremni na njegov najduži odlazak. Ne bi Žarko bio Žarko da nije naslutio svoj odlazak. Pa je nagovorio lekare da ga puste na premijeru na poslednji poklon. Ne pitajte za kim zvona zvone, i ko je bio Žarko. Žarko je bio Žarko, mitološko biće koje je došlo samo da nas poseti.