KALEIDOSKOP KULTURE ULAZI U ČETVRTU NEDELJU Posetioci mogu da uživaju u najboljem što arhitektura nudi

Ove godine, tokom nedelje arhitekture stiže čuveni svetski arhitekta Alehandro Aravena, dobitnik Prickerove nagrade, Nobelovog pandana u arhitekturi.

Jedan od najpoznatijih arhitekata na svetu stiže u Novi Sad

Alehandro Aravena je diplomirao na Katoličkom univerzitetu Čilea 1992. godine, a do 2005. je bio profesor na Harvardu. Imenovan je počasnim međunarodnim članom Kraljevskog instituta za arhitekturu. Njegovi radovi su nagrađeni Srebrnim lavom na Venecijskom bijenalu, kao i Gotengurškom nagradom za održivost. Dobio je Prickerovu nagradu 2016. godine i bio kustos 15. Venecijskog bijenala. Od 2020. je predsednik žirija za Prickerovu nagradu.

Nedelju arhitekture Kaleidoskopa kulture otvoriće stručno razgovor sa jednim od najpoznatijih arhitekata na svetu. U Kulturnoj stanici Barka 3. oktobra u 19 časova održaće se stručni razgovor sa Alehandrom Aravenom. Zbog velikog intresovanja publike, predavanje jednog od najpoznatijih arhitekata na svetu zakazano je i u dodatnom terminu, 5. oktobra u Distriktu od 19 časova.

Koncept kuhinja kroz istoriju

U davna vremena ljudi su kuvali na otvorenoj vatri koja je bila podignuta napolju na zemlji. Kasnije su jednostavne zidane konstrukcije korišćene za držanje drveta i hrane. I same nastambe su se formirale upravo oko ognjišta, te prvobitne kuhinje. U srednjem veku hrana se često pripremala u metalnim kotlovima koji su visili iznad vatre. Ovi prostori za kuvanje su privlačili ljude da se okupe jer su bili primarni izvor toplote, svetlosti, sigurnosti i, naravno, hrane. Dim i čađ nastali od vatre bili su veliki problem sve do 16. veka, kada su dimnjaci postali široko korišćeni u kućama. Sa dimnjakom se dim izvlačio i izlazio iz prostorije, olakšavajući disanje i lakše loženje vatre u ognjištima.

Ekonomski i politički trendovi su imali su veliki uticaj na dizajn i funkciju kuhinje. Tehnološki napredak u Evropi i Severnoj Americi je bio konstantan, od kojih je većina imala za cilj smanjenje rada i vremena. U 18. veku koristile su se peći na drva. Industrijska revolucija je podstakla nove izume, niže cene i nove načine ekonomske efikasnosti. Krajem 18. veka pojavljuju se metalne peći koje su kao gorivo mogle koristiti i ugalj. Peći na gas se počinju koristiti u 19. veku, dok prve električne peći ulaze u upotrebu između dva svetska rata. U tom periodu nastavnici čuvene škole arhitekture Bauhaus u Nemačkoj prezentuju svoje ideje kuhinja koje i danas važe među prvim modernim kuhinjama.

Procvat stanogradnje i industrijski napredak posle Drugog svetskog rata izvršili su veliki uticaj na modernu kuhinju. Povećana tražnja za kuhinjskom tehnologijom i opremom inspirisala je vlasnike kuća i stanova da uklone zidove koji su nekada skrivali kuhinje. Kuhinja je postajala organizovanija, čistija i jednostavnija za upotrebu i polako i mesto dostojno za primanje gostiju. Tokom 1960-ih i 1970-ih dogodile su se druge društvene promene koje su unapredile kuhinjski dizajn. Obnovljeno interesovanje za domaću kuhinju, fetišizaciju kuhinjskog pribora i zabavu značilo je da se život ponovo odvijao u kuhinji. Kuhinja je postala izvor za unapređenje kulinarskih veština, izlaganje dizajnerskog posuđa i aparata i značajno mesto ua odvijanje socijalnog života. Ovakav trend zadržao se i danas.

Izložba „Kuhinje (Fragmenti) – crtice iz istorije i popularne kulture”, u organizaciji Društva arhitekata Vojvodine, biće otvorena 7. oktobra u 18 časova u objektu Menza u Distriktu, u okviru nedelje Arhitekture na šestom Kaleidoskopu kulture u Novom Sadu. Posetioci će imati priliku da posete izložbu do 28. oktobra.

Organizovana su i kustoska vođenja kroz stambene objekte Limana koje će voditi akademik Branislav Mitrović, dr Vladimir Kubet, Ivan Stanojev i Ilija Gubić.

Društvo arhitekata Vojvodine i Kaleidoskop kulture pozivaju vas da doprinesete realizaciji izložbe. Ukoliko imate fotografije vaše stare ili sadašnje kuhinje i želite da one budu deo izložbe na Kaleidoskopu kulture, skenirajte ih i pošaljite uz kratak opis na mejl davkuhinjeŽgmail.com ili putem poruke stranici Društvo arhitekata Vojvodine.

Stručnjaci o budućoj modernosti grada

Kako bi trebalo da izgleda buduća modernost grada? Odgovor će ponuditi arhitekte, stručnjaci iz oblasti digitalnih tehnologija, sociolozi i drugi učesnici panela, sa ciljem sinteze inovativnih i interdisciplinarnih proučavanja urbanističkog razvoja.

„Buduće modernosti” je Pop-Up Think Tank koji okuplja tri značajne regionalne platforme koje se bave istraživanjem i strateškim planiranjem urbanog prostora. Događaj će predstaviti tri slučaja budućeg urbanog razvoja Rijeke, Sarajeva i Novog Sada, nakon čega će biti održana panel diskusija sa učesnicima i publikom. 

Jedan od ključnih fokusa ovog događaja je ukazivanje na značaj obrazovanja u budućem oblikovanju gradova, zato „Buduće modernosti” imaju za cilj da istaknu inovativne obrazovne pristupe koji mogu da osnaže pojedince i zajednicu da bolje razumeju svet koji se brzo menja. „Buduće modernosti” nastoje da inspirišu prisutne da kreativno i kritički razmišljaju o budućnosti gradova u kontekstu tehnologije i društva, podstičući inovativne ideje i rešenja koja mogu da oblikuju urbani pejzaž sutrašnjice.

Ulaz na programe Kaleidoskopa kulture je besplatan. Nakon nedelje arhitekture očekuje nas poslednja nedelja ovogodišnjeg Kaleidoskopa kulture koja je posvećena književnosti.

Partner Kaleidoskopa kulture je Erste banka.

B. Pavković