КАЛЕИДОСКОП КУЛТУРЕ УЛАЗИ У ЧЕТВРТУ НЕДЕЉУ Посетиоци могу да уживају у најбољем што архитектура нуди

Ове године, током недеље архитектуре стиже чувени светски архитекта Алехандро Аравена, добитник Прицкерове награде, Нобеловог пандана у архитектури.

Један од најпознатијих архитеката на свету стиже у Нови Сад

Алехандро Аравена је дипломирао на Католичком универзитету Чилеа 1992. године, а до 2005. је био професор на Харварду. Именован је почасним међународним чланом Краљевског института за архитектуру. Његови радови су награђени Сребрним лавом на Венецијском бијеналу, као и Готенгуршком наградом за одрживост. Добио је Прицкерову награду 2016. године и био кустос 15. Венецијског бијенала. Од 2020. је председник жирија за Прицкерову награду.

Недељу архитектуре Калеидоскопа културе отвориће стручно разговор са једним од најпознатијих архитеката на свету. У Културној станици Барка 3. октобра у 19 часова одржаће се стручни разговор са Алехандром Аравеном. Због великог интресовања публике, предавање једног од најпознатијих архитеката на свету заказано је и у додатном термину, 5. октобра у Дистрикту од 19 часова.

Концепт кухиња кроз историју

У давна времена људи су кували на отвореној ватри која је била подигнута напољу на земљи. Касније су једноставне зидане конструкције коришћене за држање дрвета и хране. И саме настамбе су се формирале управо око огњишта, те првобитне кухиње. У средњем веку храна се често припремала у металним котловима који су висили изнад ватре. Ови простори за кување су привлачили људе да се окупе јер су били примарни извор топлоте, светлости, сигурности и, наравно, хране. Дим и чађ настали од ватре били су велики проблем све до 16. века, када су димњаци постали широко коришћени у кућама. Са димњаком се дим извлачио и излазио из просторије, олакшавајући дисање и лакше ложење ватре у огњиштима.

Економски и политички трендови су имали су велики утицај на дизајн и функцију кухиње. Технолошки напредак у Европи и Северној Америци је био константан, од којих је већина имала за циљ смањење рада и времена. У 18. веку користиле су се пећи на дрва. Индустријска револуција је подстакла нове изуме, ниже цене и нове начине економске ефикасности. Крајем 18. века појављују се металне пећи које су као гориво могле користити и угаљ. Пећи на гас се почињу користити у 19. веку, док прве електричне пећи улазе у употребу између два светска рата. У том периоду наставници чувене школе архитектуре Баухаус у Немачкој презентују своје идеје кухиња које и данас важе међу првим модерним кухињама.

Процват станоградње и индустријски напредак после Другог светског рата извршили су велики утицај на модерну кухињу. Повећана тражња за кухињском технологијом и опремом инспирисала је власнике кућа и станова да уклоне зидове који су некада скривали кухиње. Кухиња је постајала организованија, чистија и једноставнија за употребу и полако и место достојно за примање гостију. Током 1960-их и 1970-их догодиле су се друге друштвене промене које су унапредиле кухињски дизајн. Обновљено интересовање за домаћу кухињу, фетишизацију кухињског прибора и забаву значило је да се живот поново одвијао у кухињи. Кухиња је постала извор за унапређење кулинарских вештина, излагање дизајнерског посуђа и апарата и значајно место уа одвијање социјалног живота. Овакав тренд задржао се и данас.

Изложба „Кухиње (Фрагменти) – цртице из историје и популарне културе”, у организацији Друштва архитеката Војводине, биће отворена 7. октобра у 18 часова у објекту Менза у Дистрикту, у оквиру недеље Архитектуре на шестом Калеидоскопу културе у Новом Саду. Посетиоци ће имати прилику да посете изложбу до 28. октобра.

Организована су и кустоска вођења кроз стамбене објекте Лимана које ће водити академик Бранислав Митровић, др Владимир Кубет, Иван Станојев и Илија Губић.

Друштво архитеката Војводине и Калеидоскоп културе позивају вас да допринесете реализацији изложбе. Уколико имате фотографије ваше старе или садашње кухиње и желите да оне буду део изложбе на Калеидоскопу културе, скенирајте их и пошаљите уз кратак опис на мејл davkuhinjеŽgmail.com или путем поруке страници Друштво архитеката Војводине.

Стручњаци о будућој модерности града

Како би требало да изгледа будућа модерност града? Одговор ће понудити архитекте, стручњаци из области дигиталних технологија, социолози и други учесници панела, са циљем синтезе иновативних и интердисциплинарних проучавања урбанистичког развоја.

„Будуће модерности” је Поп-Уп Think Танк који окупља три значајне регионалне платформе које се баве истраживањем и стратешким планирањем урбаног простора. Догађај ће представити три случаја будућег урбаног развоја Ријеке, Сарајева и Новог Сада, након чега ће бити одржана панел дискусија са учесницима и публиком. 

Један од кључних фокуса овог догађаја је указивање на значај образовања у будућем обликовању градова, зато „Будуће модерности” имају за циљ да истакну иновативне образовне приступе који могу да оснаже појединце и заједницу да боље разумеју свет који се брзо мења. „Будуће модерности” настоје да инспиришу присутне да креативно и критички размишљају о будућности градова у контексту технологије и друштва, подстичући иновативне идеје и решења која могу да обликују урбани пејзаж сутрашњице.

Улаз на програме Калеидоскопа културе је бесплатан. Након недеље архитектуре очекује нас последња недеља овогодишњег Калеидоскопа културе која је посвећена књижевности.

Партнер Калеидоскопа културе је Ерсте банка.

Б. Павковић