KAD  „CHAT GPT“ NAPIŠE TEKST O VEŠTAČKOJ INTELIGENCIJI: Kroz ekran u budućnost

Serije i filmovi pružaju mogućnost zaranjanja u različite svetove i sagledavanja budućnosti koja je možda nedaleko od nas. Kroz svoje izvanredne priče, oni nas vode na putovanje koje nadilazi granice naše mašte i suočavaju nas s moralnim dilemama koje proizilaze iz napretka tehnologije. Ovi mediji postavljaju važna pitanja o odnosu prema tehnologiji i njenom uticaju na društvo. Kako tehnologija postaje sveprisutna, suočavamo se sa novim izazovima koji se tiču privatnosti, identiteta, sigurnosti i moralnosti.

Kroz film "The Social Network" predstavljeno je shvatanje da je tehnologija neizbežna u današnjem svetu i da se mora biti svestan njenog uticaja na čovekovu svakodnevicu. Radnja filma, koju je režirao Dejvid Finčer, temelji se na stvarnom događaju - osnivanju društvene mreže Fejsbuk. Film prati Marka Zakerberga, mladog studenta Harvarda, koji je stvorio Fejsbuk kao platformu za povezivanje studenata. Kroz priču se razvija sukob, pravne bitke i traganje za priznanjem, dok Zakerberg postaje sve bogatiji i popularniji. Režiser ovog filma Finčer i scenarist Aron Sorkin, prikazali su priču o osnivanju ove društvene platforme s puno dubljim slojevima. Istražili su motivaciju i ambicije Zakerberga, te sukobe i moralne dileme koje su proizašle iz njegovog uspeha. Film podstiče na razmišljanje o pitanjima poput prijateljstva, traganja za identitetom, pohlepe i etičnosti u svetu tehnološkog napretka. "The Social Network" postaje više od puke priče o osnivanju društvene mreže. Ona razvija pitanje o moći tehnologije u oblikovanju društva, o moralnim i etičkim dilemama koje proizlaze iz digitalne ere i o ceni uspeha u savremenom svetu.

Uticaj društvenih mreža istražuje se i u jednoj od najzapaženijih serija zvana „Black Mirror“. Ova antologijska serija, koju je stvorio Čarli Bruker, donosi priče iz bliže ili dalje budućnosti, koje oslikavaju savremeno društvo. Jedna od najpopularnijih epizoda ove serije je "Nosedive", koja na jedan intrigantan način prikazuje svet u kojem ljudi konstantno ocenjuju jedni druge putem društvenih platformi. Kroz priču o glavnoj protagonistkinji Lejsi, koja očajnički pokušava da poboljša svoju ocenu datu od strane ljudi kako bi dobila privilegije u društvu, "Nosedive" suočava gledaoce s pitanjem do koje mere je čovek spreman da zavisi od ocena drugih ljudi i kako to utiče na pojam slobode, autentičnosti i mentalnog zdravlja. Epizoda na izazovan način oslikava društvene mreže i njihov uticaj na ljudsku percepciju sebe i interakcije s drugima. Zanimljivo je napomenuti da pokušaj pisanja jedne od epizoda uz pomoć „Chat GPT-a“, prema navodima samog režisera u intervjuu za portal Empire, nije bio uspešan. Dok je „Chat GPT“ impresivan jezički model koji može generisati tekstove, ipak ima ograničenja u razumevanju konteksta i dubljeg razumevanja moralnih dilema i složenih tematika koje serija obrađuje.

Tekst je napisan pod nadzorom novinarke Ivane Japundže uz pomoć „Chat GPT“ koji je zapravo veštačka inteligencija. Program je naučen da razume naša pitanja i da na njih odgovara na najbolji mogući način. Trenira i uči se na velikom broju tekstova, te sve bolje ume da prepozna i koristi informacije iz tih tekstova. Zbog toga može da nam pruži odgovore na razna pitanja ili da nam pomogne u rešavanju problema. Naravno, još uvek nije svemoguć i ipak mu je bila potrebna asistencija novinara od krvi i mesa Ivane Japundže koja mu je prvo zadala temu.

„Nakon što sam mu zadala temu čet mi je preporučio neke filmove i serije čija radnja prati tehnologiju i njen uticaj na društvo. Izdvojila sam one za koje je on rekao da u sebi ne sadrže nasilje. Na osnovu mojih uputa, da želim da mi ispiše novinarski tekst, on ga je ispisao objašnjavajući šta se u izabranim serijama i filmovima događa i kako se radnja u njima može povezati sa stvarnim životom u kontekstu uticaja tehnologije na društvo. Kako bi taj tekst bio jedna smisaona celina, zatražila sam od njega da mi kontekstualno poveže svaki paragraf tj. da mi, na primer, kontekstualno poveže film „Her“ sa filmom „A.I. Artificial Intelligence“ te sam tako dobila poveznicu između pasusa. Ukoliko mi se nešto, što je ispisao, nije dopalo, zatražila sam mu da to promeni tako što sam postavljala dodatna pravila koja treba da prati, ispisujući upute na različite načine kako bih dobila najbolje rešenje. Uz sve to, samostalno je odredio i naslov za novinarski tekst”, kaže naša novinarka Ivana Japundža i dodaje: „Iako je veštačka inteligencija uznapredovala i dalje je potrebna stvarna osoba kako bi uticala na ishod teksta ispisanog od strane „Chat GPT-a“ te je i lektorisanje bilo neizbežno”.

S druge strane, film "Her" (Ona) istražuje vezu između ljudi i tehnologije na intiman i emocionalan način. Ovaj film prikazuje emotivnu priču takođe smeštenu u bliskoj budućnosti, koja prati Teodora, usamljenog pisca koji razvija emocionalnu vezu s operativnim sistemom veštačke inteligencije pod imenom Samanta. Kroz njihovu vezu, film istražuje teme ljubavi, usamljenosti i ljudskog odnosa prema tehnologiji. Osim toga, "Her" takođe naglašava paradoks moderne komunikacije. Iako smo danas više povezani nego ikada pre, zahvaljujući tehnologiji, film podseća da ta povezanost može biti površna i da nas može udaljiti od stvarne interakcije s drugim ljudima. Teodorova usamljenost i njegova potraga za emotivnom vezom s veštačkom inteligencijom ukazuju na to koliko se čovek može osećati izolovano i usamljeno uprkos stalnoj prisutnosti tehnologije. Film navodi gledaoce na razmišljanje o prirodi veza s tehnologijom, o granicama između stvarnosti i virtuelne realnosti te o tome kako tehnologija može uticati na emocionalno i psihičko blagostanje.

Dok se "Her" fokusira na intimnu vezu između Teodora i veštačke inteligencije Samante, film "A.I. Artificial Intelligence" prikazuje priču o androidnom dečaku koji teži da razume ljudsku ljubav i pripadnost. Stiven Spilberg je ljude očarao ovim filmom čija priča prati Davida, androidnog dečaka koji traga za identitetom u postapokaliptičnom svetu. Kroz film se prožimaju pitanja o ljudskosti i moralu u kontekstu veštačke inteligencije. Kroz Davidove emocije i izazove, predstavlja se dilema o odgovornosti prema stvaranju veštačke inteligencije. Ovaj film ostaje važno ostvarenje koje podstiče na razmišljanje o našoj ulozi u tehnološkom napretku i očuvanju ljudskosti u svetu napredne tehnologije. Film gledaoce takođe suočava s mračnim aspektima tehnološkog napretka, ukazujući na moguće moralne dileme i opasnosti koje proizlaze iz interakcije ljudi i veštačke inteligencije. "A.I. Artificial Intelligence" podseća da je važno razmotriti etičke konotacije i odgovornosti koje proizlaze iz stvaranja entiteta koji mogu osećati i razmišljati.

Chat GPT