KАД „CHAT GPT“ НАПИШЕ ТЕКСТ О ВЕШТАЧКОЈ ИНТЕЛИГЕНЦИЈИ: Кроз екран у будућност
У данашњем модерном добу, технологија је постала средишњи део свакодневног живота, обликујући начин на који људи комуницирају, раде и забављају се.
Серије и филмови пружају могућност зарањања у различите светове и сагледавања будућности која је можда недалеко од нас. Кроз своје изванредне приче, они нас воде на путовање које надилази границе наше маште и суочавају нас с моралним дилемама које произилазе из напретка технологије. Ови медији постављају важна питања о односу према технологији и њеном утицају на друштво. Како технологија постаје свеприсутна, суочавамо се са новим изазовима који се тичу приватности, идентитета, сигурности и моралности.
Кроз филм "The Социал Network" представљено је схватање да је технологија неизбежна у данашњем свету и да се мора бити свестан њеног утицаја на човекову свакодневицу. Радња филма, коју је режирао Дејвид Финчер, темељи се на стварном догађају - оснивању друштвене мреже Фејсбук. Филм прати Марка Закерберга, младог студента Харварда, који је створио Фејсбук као платформу за повезивање студената. Кроз причу се развија сукоб, правне битке и трагање за признањем, док Закерберг постаје све богатији и популарнији. Режисер овог филма Финчер и сценарист Арон Соркин, приказали су причу о оснивању ове друштвене платформе с пуно дубљим слојевима. Истражили су мотивацију и амбиције Закерберга, те сукобе и моралне дилеме које су произашле из његовог успеха. Филм подстиче на размишљање о питањима попут пријатељства, трагања за идентитетом, похлепе и етичности у свету технолошког напретка. "The Социал Network" постаје више од пуке приче о оснивању друштвене мреже. Она развија питање о моћи технологије у обликовању друштва, о моралним и етичким дилемама које произлазе из дигиталне ере и о цени успеха у савременом свету.
Утицај друштвених мрежа истражује се и у једној од најзапаженијих серија звана „Блацк Mirror“. Ова антологијска серија, коју је створио Чарли Брукер, доноси приче из ближе или даље будућности, које осликавају савремено друштво. Једна од најпопуларнијих епизода ове серије је "Носедиве", која на један интригантан начин приказује свет у којем људи константно оцењују једни друге путем друштвених платформи. Кроз причу о главној протагонисткињи Лејси, која очајнички покушава да побољша своју оцену дату од стране људи како би добила привилегије у друштву, "Носедиве" суочава гледаоце с питањем до које мере је човек спреман да зависи од оцена других људи и како то утиче на појам слободе, аутентичности и менталног здравља. Епизода на изазован начин осликава друштвене мреже и њихов утицај на људску перцепцију себе и интеракције с другима. Занимљиво је напоменути да покушај писања једне од епизода уз помоћ „Chat ГПТ-а“, према наводима самог режисера у интервјуу за портал Емпире, није био успешан. Док је „Chat ГПТ“ импресиван језички модел који може генерисати текстове, ипак има ограничења у разумевању контекста и дубљег разумевања моралних дилема и сложених тематика које серија обрађује.
Текст је написан под надзором новинарке Иване Јапунџе уз помоћ „Chat ГПТ“ који је заправо вештачка интелигенција. Програм је научен да разуме наша питања и да на њих одговара на најбољи могући начин. Тренира и учи се на великом броју текстова, те све боље уме да препозна и користи информације из тих текстова. Због тога може да нам пружи одговоре на разна питања или да нам помогне у решавању проблема. Наравно, још увек није свемогућ и ипак му је била потребна асистенција новинара од крви и меса Иване Јапунџе која му је прво задала тему.
„Након што сам му задала тему чет ми је препоручио неке филмове и серије чија радња прати технологију и њен утицај на друштво. Издвојила сам оне за које је он рекао да у себи не садрже насиље. На основу мојих упута, да желим да ми испише новинарски текст, он га је исписао објашњавајући шта се у изабраним серијама и филмовима догађа и како се радња у њима може повезати са стварним животом у контексту утицаја технологије на друштво. Како би тај текст био једна смисаона целина, затражила сам од њега да ми контекстуално повеже сваки параграф тј. да ми, на пример, контекстуално повеже филм „Хер“ са филмом „А.И. Артифициал Intelligence“ те сам тако добила повезницу између пасуса. Уколико ми се нешто, што је исписао, није допало, затражила сам му да то промени тако што сам постављала додатна правила која треба да прати, исписујући упуте на различите начине како бих добила најбоље решење. Уз све то, самостално је одредио и наслов за новинарски текст”, каже наша новинарка Ивана Јапунџа и додаје: „Иако је вештачка интелигенција узнапредовала и даље је потребна стварна особа како би утицала на исход текста исписаног од стране „Chat ГПТ-а“ те је и лекторисање било неизбежно”.
С друге стране, филм "Хер" (Она) истражује везу између људи и технологије на интиман и емоционалан начин. Овај филм приказује емотивну причу такође смештену у блиској будућности, која прати Теодора, усамљеног писца који развија емоционалну везу с оперативним системом вештачке интелигенције под именом Саманта. Кроз њихову везу, филм истражује теме љубави, усамљености и људског односа према технологији. Осим тога, "Хер" такође наглашава парадокс модерне комуникације. Иако смо данас више повезани него икада пре, захваљујући технологији, филм подсећа да та повезаност може бити површна и да нас може удаљити од стварне интеракције с другим људима. Теодорова усамљеност и његова потрага за емотивном везом с вештачком интелигенцијом указују на то колико се човек може осећати изоловано и усамљено упркос сталној присутности технологије. Филм наводи гледаоце на размишљање о природи веза с технологијом, о границама између стварности и виртуелне реалности те о томе како технологија може утицати на емоционално и психичко благостање.
Док се "Хер" фокусира на интимну везу између Теодора и вештачке интелигенције Саманте, филм "А.И. Артифициал Intelligence" приказује причу о андроидном дечаку који тежи да разуме људску љубав и припадност. Стивен Спилберг је људе очарао овим филмом чија прича прати Давида, андроидног дечака који трага за идентитетом у постапокалиптичном свету. Кроз филм се прожимају питања о људскости и моралу у контексту вештачке интелигенције. Кроз Давидове емоције и изазове, представља се дилема о одговорности према стварању вештачке интелигенције. Овај филм остаје важно остварење које подстиче на размишљање о нашој улози у технолошком напретку и очувању људскости у свету напредне технологије. Филм гледаоце такође суочава с мрачним аспектима технолошког напретка, указујући на могуће моралне дилеме и опасности које произлазе из интеракције људи и вештачке интелигенције. "А.И. Артифициал Intelligence" подсећа да је важно размотрити етичке конотације и одговорности које произлазе из стварања ентитета који могу осећати и размишљати.
Chat ГПТ