Jovanka Stolić o izložbi „Od ponosa do zaborava” u Galeriji Rajka Mamuzića

Upravo na to nas podseća nedavno otvorena izložba „Od  ponosa do zaborava” u Galerija likovne umetnosti poklon zbirci Rajka Mamuzića kojom se završava ciklus predstavljanja dela koja su nastala u umetničkim kolonijama Vojvodine (Senta, Bačka Topola, Bečej i Ečka) u posleratnom periodu, od 1952. pa do 70-ih godina prošlog veka. Prikazane su slike i skulpture 15 umetnika, koji su razvili i primenili i neke nove tehnologije, teme i tehnike za to vreme.

- Izložba je posvećena umetničkim kolonijama kao fenomenu, odnosno ulozi i značaju koje kolonije imaju u  društvu, ali iz ugla kolonija koje su nastajale sredinom prošlog veka. One su započele rad u atmosferi preispitivanja socijalističkih dogmi ali su funkcionisale po   socijalističkom metodu što znači da su se umetnici okupljali oko jedne ideje i da su zajedno slikali. Ali i publika se okupljala oko umetnika i davala svoje mišljenje. Recimo, kad je videla sliku „Obala” Miodraga Miće Popovića  koja je bila nešto sasvim novo, publika je zahtevala da se prekine sa tim slikarstvom i da se umetnici bave onim što oni vole, a to je pejzaž - objašnjava nam kustos Jovanka Stolić dok nas vodi kroz izložbu.

Mozaik Miloša Bajića u restruktuiranju

Umetnici okupljeni oko kolonije u Bačkoj Topoli uveli su novu formu rada poznatu kao Mala sinteza koja je trebalo da poveže slikarstvo i skulpturu sa arhitektonskim celinama te je donet zakon po kome je svaki investitor morao da obezbedi sredstva i za umetnička dela, te su škole, domovi zdravlja i mesne zajednice oplemenjeni mozaicima, freskama reljefima, koji su ovaj gradić pretvorili u galeriju pod otvorenim nebom. Ta dela su stvarali najveći umetnici tog doba, ali vremenom su padala u zaborav i mnogima danas preti uništenje, poput mozaik na vratima Miloša Bajića koji se nalazi u jednom hotelu u Bačkoj Topoli koji se trenutno renovira. - Mi smo fotografisali taj mozaik i izložili ga na ovoj postavci, kako bismo ga sačuvali od zaborava jer on ne pripada muzejima i nije zaštićen zakonom i sutra može nestati, a već sada je oštećen. To je ostavljeno na milost i nemilost nekog ko ne mora da voli i ceni umetnost - rekla je kustoskinja Jovanka Stolić.

- U kolonijama je dolazilo do preobražaja umetnosti od socrealističke do umetnosti zasnovane na principima slobode misli i ideja. Sa osnivanjem kolonija, tačnije od 1952, kada je osnovana prva kolonija, dolazi do promišljanja slike kroz pejzaž. Umetnici, okupljeni oko Milana Konjevića, dobili su priliku da rade nešto drugačije. Ipak, kako će raditi zavisilo je od ličnog senzibiliteta, to vidimo na primeru  pejzaža Zorana Petrovića i Stevana Maksimovića koji su prikazani na izložbi. Posle 1955. godine umetnici su stvarali u  skladu sa  modernijim shvatanjima, (Mladen Srbinović, Stojan Ćelić), ali pojavljuju se i dela koja su inspirisana srednjovekovnom umetnošću pa čak i u kombinaciji sa kubističkim potezima (Lazar Vozarević) - rekla je Jovanka Stolić.

Treći deo izložbe posvećen je replikama koje su nastale u umetničkoj koloniji Bačke Topole gde su imali zakon da svaki objekat koji se podigne mora biti oplemenjen nekim umetničkim delom. Zahvaljujući tome neka sela u toj opštini dobila su predivna umetnička dela koja su krasila škole, mesne zajednice ili domove zdravlje. Recimo, Miloš Bajić je napravio obelisk Put u kosmos koji se još uvek nalazi u Bačkoj Topoli.

- Možete na izložbi preko projektora pogledati fresku koja je u OŠ u Gunarošu oplemenila prostor. Deca u tim malim mestima su dobila priliku da odrastaju uz umetnost. Vidimo u Novom Sadu strit-art, ali ovo su dela školovanih umetnika koji su u tom periodu bili među najboljima. Interesantno je da kad smo obilazili te škole i fotografisali ta umetnička dela, shvatili smo da ne postoji svest o njihovoj važnosti i da često pronađemo ispred njih cveće, koje ne smeta, jer ne može biti sterilna atmosfera, tu mora život da se odvija, ali ponekad taj život potpuno prekrije samo delo. Recimo, naišli smo u nekim školama na neke kaveze sa zekama i razne kutije ispred oslikanih zidova i holova u školama. Često ljudi, kad im objasnimo važnost umetničkog dela, sklone te kutije koje su bile ispred dela - s osmehom se priseća Jovanka Stolić svoje potrage za delima koja su nastala upravo zahvaljujući kolonijama koje nisu samo preobražavale umetnost nego i prostore koje su oplemenjivale i živote ljudi koji su u njima boravili.  

- Mi smo živeli u različitim državama. U istoriji umetničkih kolonija, kolonija u Sićevu spominje se kao prva, ali kolonije koje su nastale u Vojvodine, više nego na nju, nadovezuju se  na pokušaje mađarskih umetnika koji su krajem devetnaestog i u prvoj polovini  dvadesetog veka pokušavali da osnuju kolonije. Oni su studirali u Pešti i Minhenu, pripadali su grupi umetnika koja se nije slagala sa  akademskim načinom rada, što ih je odvelo u prirodu u kojoj su slobodnije slikali. Ali su primetili da je sredina iz koje su potekli nedovoljno kulturno razvijena, te su pokušali da donesu kolonije ovde. Desilo se to, da osnivanje kolonija nije uspelo ni za vreme Austrougarske, ni za vreme Kraljevine, ali je uspelo posle 1945. godine. Iako prva kolonija u Subotici nije imala većeg uspeha, nego je 1952. godine sa uspehom realizovana kolonija u Senti, pa Bačka Topola, potom Bečej, te Ruma i Ečka 1956. Ipak, moramo biti svesni da je iza njihovog uspeha, u  dobroj meri, stajala država kao i muzeji i umetnici. Vrlo je važna činjenica i ta da  se u tom periodu osnivala i  muzejska mreža po manjim gradovima pa su i sva ova mesta koja smo nabrojali dobila muzeje i naravno trebala im je likovna zbirka koje su formirane putem poklona ili otkupa dela nastalih u tim kolonijama. Ta umetnička dela nastala u kolonijama prelivala su se u te muzeje i preobražavala likovnu stvarnost Vojvodine. Takođe, tu su umetnici razmenjivali iskustva i slušali predavanja o savremenoj umetnosti te se može reći da su se usavršavali u njima - objasnila je Stolićeva dodavši da kada je umetnička kolonija u Ečkoj počela da radi dolazili su ljudi sa raznih strana i Ečka je napravila takav fond da je do osnovanja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu imala najveći fond savremene umetnosti. Danas ne postoji takav način saradnje sa muzejima, osim u Ečkoj koja i dalje tako radi. Sada te kolonije organizuju neke institucije koje nisu vodeće u kulturi, zapravo to više nije institucijalizovano na tom nivou na kojem je ranije bilo - napominje kustos Jovanka Stolić pozivajući nas na izložbu „Od ponosa do zaborava” ali i radionicu akvarela koja će se u Galeriji Rajka Mamuzića održati u decembru, kao i na predavanje Slavice Popov višeg kustosa Umetničke kolonije Ečka.

Snežana Milanović