Јованка Столић о изложби „Од поноса до заборава” у Галерији Рајка Мамузића

Управо на то нас подсећа недавно отворена изложба „Од  поноса до заборава” у Галерија ликовне уметности поклон збирци Рајка Мамузића којом се завршава циклус представљања дела која су настала у уметничким колонијама Војводине (Сента, Бачка Топола, Бечеј и Ечка) у послератном периоду, од 1952. па до 70-их година прошлог века. Приказане су слике и скулптуре 15 уметника, који су развили и применили и неке нове технологије, теме и технике за то време.

- Изложба је посвећена уметничким колонијама као феномену, односно улози и значају које колоније имају у  друштву, али из угла колонија које су настајале средином прошлог века. Оне су започеле рад у атмосфери преиспитивања социјалистичких догми али су функционисале по   социјалистичком методу што значи да су се уметници окупљали око једне идеје и да су заједно сликали. Али и публика се окупљала око уметника и давала своје мишљење. Рецимо, кад је видела слику „Обала” Миодрага Миће Поповића  која је била нешто сасвим ново, публика је захтевала да се прекине са тим сликарством и да се уметници баве оним што они воле, а то је пејзаж - објашњава нам кустос Јованка Столић док нас води кроз изложбу.

Мозаик Милоша Бајића у реструктуирању

Уметници окупљени око колоније у Бачкој Тополи увели су нову форму рада познату као Мала синтеза која је требало да повеже сликарство и скулптуру са архитектонским целинама те је донет закон по коме је сваки инвеститор морао да обезбеди средства и за уметничка дела, те су школе, домови здравља и месне заједнице оплемењени мозаицима, фрескама рељефима, који су овај градић претворили у галерију под отвореним небом. Та дела су стварали највећи уметници тог доба, али временом су падала у заборав и многима данас прети уништење, попут мозаик на вратима Милоша Бајића који се налази у једном хотелу у Бачкој Тополи који се тренутно реновира. - Ми смо фотографисали тај мозаик и изложили га на овој поставци, како бисмо га сачували од заборава јер он не припада музејима и није заштићен законом и сутра може нестати, а већ сада је оштећен. То је остављено на милост и немилост неког ко не мора да воли и цени уметност - рекла је кустоскиња Јованка Столић.

- У колонијама је долазило до преображаја уметности од соцреалистичке до уметности засноване на принципима слободе мисли и идеја. Са оснивањем колонија, тачније од 1952, када је основана прва колонија, долази до промишљања слике кроз пејзаж. Уметници, окупљени око Милана Коњевића, добили су прилику да раде нешто другачије. Ипак, како ће радити зависило је од личног сензибилитета, то видимо на примеру  пејзажа Зорана Петровића и Стевана Максимовића који су приказани на изложби. После 1955. године уметници су стварали у  складу са  модернијим схватањима, (Младен Србиновић, Стојан Ћелић), али појављују се и дела која су инспирисана средњовековном уметношћу па чак и у комбинацији са кубистичким потезима (Лазар Возаревић) - рекла је Јованка Столић.

Трећи део изложбе посвећен је репликама које су настале у уметничкој колонији Бачке Тополе где су имали закон да сваки објекат који се подигне мора бити оплемењен неким уметничким делом. Захваљујући томе нека села у тој општини добила су предивна уметничка дела која су красила школе, месне заједнице или домове здравље. Рецимо, Милош Бајић је направио обелиск Пут у космос који се још увек налази у Бачкој Тополи.

- Можете на изложби преко пројектора погледати фреску која је у ОШ у Гунарошу оплеменила простор. Деца у тим малим местима су добила прилику да одрастају уз уметност. Видимо у Новом Саду стрит-арт, али ово су дела школованих уметника који су у том периоду били међу најбољима. Интересантно је да кад смо обилазили те школе и фотографисали та уметничка дела, схватили смо да не постоји свест о њиховој важности и да често пронађемо испред њих цвеће, које не смета, јер не може бити стерилна атмосфера, ту мора живот да се одвија, али понекад тај живот потпуно прекрије само дело. Рецимо, наишли смо у неким школама на неке кавезе са зекама и разне кутије испред осликаних зидова и холова у школама. Често људи, кад им објаснимо важност уметничког дела, склоне те кутије које су биле испред дела - с осмехом се присећа Јованка Столић своје потраге за делима која су настала управо захваљујући колонијама које нису само преображавале уметност него и просторе које су оплемењивале и животе људи који су у њима боравили.  

- Ми смо живели у различитим државама. У историји уметничких колонија, колонија у Сићеву спомиње се као прва, али колоније које су настале у Војводине, више него на њу, надовезују се  на покушаје мађарских уметника који су крајем деветнаестог и у првој половини  двадесетог века покушавали да оснују колоније. Они су студирали у Пешти и Минхену, припадали су групи уметника која се није слагала са  академским начином рада, што их је одвело у природу у којој су слободније сликали. Али су приметили да је средина из које су потекли недовољно културно развијена, те су покушали да донесу колоније овде. Десило се то, да оснивање колонија није успело ни за време Аустроугарске, ни за време Краљевине, али је успело после 1945. године. Иако прва колонија у Суботици није имала већег успеха, него је 1952. године са успехом реализована колонија у Сенти, па Бачка Топола, потом Бечеј, те Рума и Ечка 1956. Ипак, морамо бити свесни да је иза њиховог успеха, у  доброј мери, стајала држава као и музеји и уметници. Врло је важна чињеница и та да  се у том периоду оснивала и  музејска мрежа по мањим градовима па су и сва ова места која смо набројали добила музеје и наравно требала им је ликовна збирка које су формиране путем поклона или откупа дела насталих у тим колонијама. Та уметничка дела настала у колонијама преливала су се у те музеје и преображавала ликовну стварност Војводине. Такође, ту су уметници размењивали искуства и слушали предавања о савременој уметности те се може рећи да су се усавршавали у њима - објаснила је Столићева додавши да када је уметничка колонија у Ечкој почела да ради долазили су људи са разних страна и Ечка је направила такав фонд да је до основања Музеја савремене уметности у Београду имала највећи фонд савремене уметности. Данас не постоји такав начин сарадње са музејима, осим у Ечкој која и даље тако ради. Сада те колоније организују неке институције које нису водеће у култури, заправо то више није институцијализовано на том нивоу на којем је раније било - напомиње кустос Јованка Столић позивајући нас на изложбу „Од поноса до заборава” али и радионицу акварела која ће се у Галерији Рајка Мамузића одржати у децембру, као и на предавање Славице Попов вишег кустоса Уметничке колоније Ечка.

Снежана Милановић