JEZIKOMANIJA Za poneti ili da ponesem
Svako od nas je nekada naručio kafu, sendvič, picu, sok „za poneti”, ne razmišljajući o ispravnosti ove jezičke konstrukcije. Ona se odomaćila u našem jeziku i svakodnevno je srećemo u natpisima ugostiteljskih objekata...
S obzirom na to da se infinitiv u srpskom jeziku ne upotrebljava s predlozima, ova konstrukcija je gramatički neispravna.
Ipak, mišljenja su podeljena i među jezičkim stručnjacima. Jedna grupa smatra da treba izbegavati nepravilne, a ustaljene konstrukcije: za poneti, za pojesti, za popiti, za ne verovati, za poludeti itd.
Sa druge strane, ima onih koji smatraju da su ovakvi i slični ustaljeni izrazi odraz spontane težnje da se popuni nedostatak u jezičkom sistemu, da je ovde reč o jezičkoj ekonomiji, a ne o nepismenosti kao takvoj, i da ovakve konstrukcije ne treba okarakterisati kao nepismene niti ih odbaciti po svaku cenu.
Da rezimiramo: Uz glagole u srpskom jeziku ne stoje predlozi, te ovakvi i slični primeri s predlogom ZA i INFINITIVOM GLAGOLA nisu u duhu srpskog književnog jezika i treba ih zamenjivati nekom drugom konstrukcijom.
Kafa „da ponesem”, „za usput”, „za nošenje” – možda rogobatno zvuči, utoliko više jer smo navikli na „za poneti”, ali je – ispravno.
N. Mirković
