Jezikomanija: Ko je ošišao latinicu?
Malobrojnima, onima koji ne koriste mobilni telefon ili internet, neće baš biti jasna tema ovog teksta, ali jeste pitanje za raspravu.
A, ukoliko redovno čitate „Jezikomaniju” znate da je tekst iz prošlog broja „TV magazina” bio o pisanju pisama, poruka i imejlova, a tema „ošišane latinice” je bila u najavi.
Šaljete SMS poruku, i ako nemate neki „ekstra” telefon, ćirilicu ili pravu latinicu (sa pravim slovima, tj. kvačicama, za, recimo, ć (ć)) moraćete da pišete tzv. ošišanom latinicom! Koliko puta mi se desilo da su pogrešno protumačili moju poruku... Ponekad u zagradi moram da napišem da je to i to slovo Š kao ŠERPA ili Ž kao ŽABA...
Poneki žele da kao „pobegnu” od američkog jezika, te „č” pišu kao „ch” (ch), „š” kao "sh" (sh) i slično!
Kompjuter je druga stvar. Tu već možete da iskoristite mogućnost promene jezika...samo što to većinu ljudi mrzi da uradi...a možda i ne znaju. Ko će to znati!
Da ne govorim o o tome da se, npr. Zivan Ciric, može pročitati na bar dva načina... što može dovesti do vrlo neprijatnih administrativnih i birokratskih zavrzlama... a i problema, bogami!
Ovo ide toliko daleko da se i maturski radovi pišu ošišanom latinicom. Đaci ga predaju tako, bez ikakvog straha i bez ispravki rukom. S tim što „Đ” ostaje!
Videla sam poruku jedne šefice svojoj radnici napisanu rukom, olovkom na papiru, ćirilicom: KUPI NESTO ZA DORUCAK!
Nataša Mirković