JEZIKOMANIJA: Jezička ekonomija ili nepismenost
Sigurno ste nekada naručili kafu, sendvič, burek, picu ili sok „ZA PONETI”.
Niste razmišljali da li je to ispravna jezička konstrukcija. Sada se ona odomaćila u našem jeziku. Svakodnevno se može videti u natpisima ugostiteljskih objekata.
Infinitiv se u srpskom jeziku ne upotrebljava s predlozima te je ova konstrukcija gramatički neispravna.
Ipak, mišljenja su podeljena!
Jedna grupa lingvista smatra da treba izbegavati nepravilne a ustaljene konstrukcije: za poneti, za pojesti, za popiti, za ne verovati, za poludeti... Predlozi u srpskom jeziku ne stoje uz glagole, te ovakvi i slični primeri s predlogom ZA i infinitivom glagola nisu u duhu srpskog književnog jezika i treba ih zamenjivati ličnim glagolskim predikatom, glagolskom imenicom ili rečenicom s modalnim predikatom.
Sa druge strane, ima onih koji smatraju da su ovakvi i slični ustaljeni izrazi odraz spontane težnje da se popuni nedostatak u jezičkom sistemu, da je ovde reč o jezičkoj ekonomiji.
„Za poneti” i slične konstrukcije, naravno, neće nestati zato što se većina jezičkih stručnjaka ne slaže sa njegovom upotrebom.
Možda vam rogobatno zvuči, ali konstrukcije KAFA „DA PONESEM”, „ZA USPUT”, „ZA NOŠENJE” je – ispravno!
Ne brinite, kafu ćete dobiti i u jednom i u drugom slučaju.
N. Mirković
