ЈЕЗИКОМАНИЈА: Језичка економија или неписменост
Сигурно сте некада наручили кафу, сендвич, бурек, пицу или сок „ЗА ПОНЕТИ”.
Нисте размишљали да ли је то исправна језичка конструкција. Сада се она одомаћила у нашем језику. Свакодневно се може видети у натписима угоститељских објеката.
Инфинитив се у српском језику не употребљава с предлозима те је ова конструкција граматички неисправна.
Ипак, мишљења су подељена!
Једна група лингвиста сматра да треба избегавати неправилне а устаљене конструкције: за понети, за појести, за попити, за не веровати, за полудети... Предлози у српском језику не стоје уз глаголе, те овакви и слични примери с предлогом ЗА и инфинитивом глагола нису у духу српског књижевног језика и треба их замењивати личним глаголским предикатом, глаголском именицом или реченицом с модалним предикатом.
Са друге стране, има оних који сматрају да су овакви и слични устаљени изрази одраз спонтане тежње да се попуни недостатак у језичком систему, да је овде реч о језичкој економији.
„За понети” и сличне конструкције, наравно, неће нестати зато што се већина језичких стручњака не слаже са његовом употребом.
Можда вам рогобатно звучи, али конструкције КАФА „ДА ПОНЕСЕМ”, „ЗА УСПУТ”, „ЗА НОШЕЊЕ” је – исправно!
Не брините, кафу ћете добити и у једном и у другом случају.
Н. Мирковић