JEZIKOMANIJA: Ja (lično) mislim
U želji da se što potpunije izrazimo, često dupliramo značenja reči, ili uz reč šireg značenja upotrebljavamo drugu, čije je značenje sadržano u prvoj.
To su pleonazmi. Naziv potiče od grčke reči pleonasmós, što znači „suvišak, pretek”.
Kada se pleonazam upotrebljava kao stilska figura, u književnosti, gomilanje reči istog značenja može da pojača intenzitet onoga što pisac želi da kaže, prikaže ili opiše, i tada je prirodan i opravdan.
Naime, nekad je potrebno reći stara baba, da bi se označila baba koja je starija od uobičajene bapske starosti, ili mala kućica, da bi se naglasilo značenje njene veličine...
Međutim, najčešće se javlja kao stilska greška, ili je odlika loše govorne kulture. Evo primera gde najčešće grešimo:
u maju (mesecu)
(vremenski) rok
popeti (gore)
vratiti (nazad)
spustiti (dole)
(oko) desetak
ja (lično) mislim
(no) međutim
(čak) štaviše...
P. S. Ono što je „višak” nalazi se u zagradi
Nataša Mirković
