Jezikomanija: Bo­li bol

Hte­li-ne hte­li, če­sto ko­ri­sti­mo ime­ni­cu bol...

A kog ro­da je ime­ni­ca BOL? Mo­že bi­ti ime­ni­ca žen­skog ro­da - ka­da se go­vo­ri o „na­kna­di za pre­tr­plje­ne du­šev­ne bo­li“. Ina­če je mu­škog: „Taj bol u gru­di­ma uka­zu­je na...“

Zna­či, BOL mo­že bi­ti i mu­škog i žen­skog ro­da. Ne­zva­nič­no, žen­ska va­ri­jan­ta je „pe­snič­ki­ja“, ta­ko da se te­ško mo­že upo­tre­bi­ti u na­uč­nom ili ad­mi­ni­stra­tiv­nom sti­lu.

Se­ti­te se pe­sme „Ti si sav moj bol“ gde je bol u mu­škom ro­du, i uobi­ča­je­na fra­za „du­šev­na bol“ gde je u žen­skom...

I ime­ni­ca DO­BA je ne­gde sred­njeg, a ne­gde žen­skog ro­da. „U do­bi od... de­ca su naj­o­se­tlji­vi­ja“. Ka­da se go­vo­ri o sta­ro­sti obič­no je žen­skog. U dru­gim slu­ča­je­vi­ma ni­je. Ni­ko ne ka­že „go­di­šnja dob“.

DO­BA se u da­na­šnjem je­zi­ku me­nja kao ime­ni­ca sred­njeg ro­da: tom do­bu, tim do­bom itd. U mno­ži­ni, ume­sto DO­BI­MA bo­lje je upo­tre­bi­ti dru­gu reč: VRE­ME­NI­MA, RAZ­DO­BLJI­MA, PE­RI­O­DI­MA. 

I jed­na za­ni­mlji­vost: Ime­ni­ca DO­BA je je­di­na ime­ni­ca sred­njeg ro­da ko­ja se za­vr­ša­va na „a”.

Na­ta­ša Mir­ko­vić