IZLOŽBA “DIVLJA ŽENA” OTVORENA U ARHIVU VOJVODINE Kada krenu oluje i teška vremena, žena se na ženu oslanja
Naučna fotografsko-likovna izložba etnopsihologije „Divlja žena“, koja je publici predstavila više od 40 dela, među kojima su platna, maske i ogrlice, otvorena je večeras u Arhivu Vojvodine.
Projekat “Divlja žena” smešten je na raskršće likovne umetnosti/fotografije i nauke (antropologije), a najviše njene poddiscipline – etnopsihologije.
Izložba je zajednički rad akademske slikarke i dizajnerke Bojane Jarošenko i antropološkinje dr Marije Vivod, ujedno i projekat udruženja “RavenSisters” iz Novog Sada.
- Ona je naš, ženski, rad i poklon je ženama našeg grada, otuda i odabir ovog simboličnog datuma koji je važan pre svega nama, ženama – objasnila je dr Marija Vivod. - “Divlja žena” ume da deluje kao saveznik, vođa, model, učiteljica ženama. Stari ožiljci, strahovi s kojima treba da se suoči, a strasti i talenti koje gaji u sebi, su vrata kroz koja žena može pronaći put nazad u svoju instinktivnu prirodu. Platna se zasnivaju na fotografijama na kojima smo Bojana Jarošenko i ja, a koje je ona kasnije digitalno obradila. Potom je neke i likovno doradila. Nakit i maske su njenih ruku delo i koristile smo ih tokom fotografisanja. Dela su inspirisana staroslavenskim boginjama, kao što su Lada, Ognjena, Perperuna, Kikimora, Morana… Platna smo tematski organizovale prema njima i onome što te boginje predstavljaju - Morana simbolizuje zimu i smrt, Lada proleće, plodnost, itd. Ideja izložbe takođe je potekla od jedne grane jungovske psihologije, koju je svojom knjigom “Žene koje trče sa vukovima” začela psihološkinja Klarisa Pinkola Estes. Knjiga kroz priče i bajke širom sveta istražuje žensku psihu.
Izložbu je otvorila fotoreporterka dnevnog lista “Mađar So” Čila David.
- Marija Vivod i Bojana Jarošenko su kroz ove radove osetile poriv i poziv iz drevnih vremena, taj stvaralački nemir i obavezu da skinu jedan od velova konformizma sa žena modernog doba – istakla je Čila David. - Uradile su to smelo i ponosno, sa iskrenošću deteta i mudrošću bezvremene starice poklanjajući nam deo sebe. Iza njih stoji nebrojeno mnogo Marija i Bojana, koje su ovde sa nama i danas. One su oličenje svih pretkinja koje čuju ritam i uvek pronalaze snagu za ono što nas tera dalje kad mislimo da nam je došao kraj. Želela bih da završim sa rečima kontadore Klarise Pinkole Estes: „Bez nas Divlja žena će umreti, a bez Divlje žene mi ćemo umreti. Za pravi život sve moramo živeti.“
Program otvaranja izložbe obogatili su predavanje „Kratak uvod u etnopsihologiju“, kao i nastup flautistkinje Aleksandre Horvat.
Po mnogo čemu posebna i drugačija, ova izložba nesumnjivo svima upućuje još jednu duboku poruku.
- U svakoj od nas ‘čuči’ jedna pra-baka. Ona je majka svih nas žena i povezuje sve žene sveta, bez obzira na starost ili etničku pripadnost. Ona spava u našoj duši i dovoljno je da je pozovete da dojuri da vam pomogne u trenutku kada mislite da ste same i da nemate nikoga da vam pomogne… Ta naša pra-majka će tačno znati kome šta trebate da kažete ili šta da uradite. A vežbom, kao što je kreativnost – od pečenja torti i kolača do pisanja lepih mejlova, preko slikanja i farbanja jaja – ćete čuti njen glas sve jasnije i jasnije. Čućete laž pre nego što je izgovorena, osetićete zle ljude čim uđu u prostoriju. A pritom trebate da znate: kada krenu oluje i teška vremena, žena se na ženu oslanja – poručuje dr Marija Vivod.
Izložba će biti otvorena do 24. marta.
B. Pavković
