Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

EVROPSKA PRESTONICA KULTURE JOŠ UVEK ŽIVI, ŠANSA DA UMETNICI PREDSTAVE NOVA DELA Filip Markovinović: Realizacija novog projekta otvara nove mogućnosti

29.08.2023. 14:55 15:11
Piše:
Foto: Privatna arhiva

- S obzirom na to da pripadam korpusu kulturno-umetničkih radnika koji funkcionišu i trude se da prežive u okviru onoga što se naziva nezavisnom kulturnom scenom, javljanje na konkurse različitih vrsta mi je postalo neka vrsta uslovnog refleksa - tako priču započinje Filip Markovinović čiji je projekat jedan od odabranih na javnom konkursu Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture" i koji će biti realizovan na ovogodišnjem šestom Kaleidoskopu kulture.

- Svakako to je prilika da se realizuje novi projekat, da nastane novo delo, a obično se realizacijom svakog novog projekta otvaraju nove mogućnosti. Održavam prisutnost kako na lokalnoj sceni, tako i šire, sve u svemu to je način kako funkcionišem(o).

Grantovi i mikrograntovi su veoma dragoceni za umetnike, smatra Markovinović, kako mlade tako i za malo iskusnije. Prednost ovakvih grantova, za njega je to što je konkursna procedura pojednostavljena i ne zahteva da imate udruženje ili organizaciju iza sebe kao nosioca.

- To je, pre svega, dragoceno jer postoji zaista velik broj umetnika koji se ne snalaze najbolje sa sistemom aplikacija, uobličavanja svojih ideja u projektne okvire i slično. A do sredstava se najčešće dolazi upravo preko projekata. Raspisivanje ovakvog konkursa, preko Fondacije kao neke vrste posrednika, omogućava da se prevaziđe taj jaz i omogući lakši pristup sredstvima. I nadam se da će ovakvih grantova biti više, bar dva puta godišnje, jer je to prilika da se brže odgovori na potrebe umetnika i da se direktno dođe do korisnika koji stoje iza svog dela svojim imenom. Dobro je i da konkurs nema ograničenja po pitanju mesta prebivališta umetnika, kao ni prema godinama, na taj način možemo da steknemo bolji uvid u stanje na umetničkoj sceni ne samo u lokalu. Konkursna procedura je relativno jednostavna. Za dobar deo svog stvaralaštva sam obezbeđujem sredstva preko ovakvih i sličnih konkursa, tako da tu već imam nekog iskustva - kaže Filip Markovinović.


Projekat kroz tri idejne linije

- Namera mi je da kroz film i različite istorijske periode provučem tri osnovne idejne linije – prvu o Distriktu, kao mestu napredovanja i razvoja grada, drugu o Distriktu kao mestu koje je oduvek povezivalo Novi Sad sa Evropom i treću o Distriktu kao mestu koje je od početka planirano kao deo grada u kome bi se nalazili sadržaji vezani za kulturu - rekao je Filip Markovinović.


Naš sagovornik smatra da je učešće u događaju koji je dobro medijski pokriven odlična prilika za mlade umetnike, ako ništa drugo bar da steknu iskustvo učešća u manifestacijama ovakve vrste. S druge strane, veruje da ih učešće na jednoj manifestaciji neće učiniti svetski poznatim, da je potreban kontinuitet, ali da je i svaki korak je dragocen.

- Meni je veliko zadovoljstvo što ću biti u prilici da uradim nešto što do sada nisam imao prilike, kratki dokumentarni film u formi animacije. Dobra je prilika da se realizuje zamisao koja će, verujem, kad se posao završi izgledati dobro. A nadam se i da će nastaviti svoj život i nakon Kaleidoskopa kulture - rekao je Markovinović.

Kaleidoskop kulture doprineo afirmaciji Distrikta

Kako se ne bi fokusirao na samo jednu manifestaciju, Filip smatra da Novi Sad u ovo doba ima zaista dugu praksu održavanja festivala različitih vrsta, profila, veličina, i da je u tom smislu to nemoguće kvantifikovati. Pored toga, sa sigurnošću veruje da je Kaleidoskop kulture veoma doprineo afirmaciji Distrikta kao novog prostora posvećenog kulturnim dešavanjima i sadržajima.

- Još uvek je sve to novo i uhodava se, tako se meni čini. Rano je da proglašavamo pobedu, ili legat, Evropska prestonica kulture još uvek živi. Godina prestonice je bila dobra prilika da se otpočne nova praksa i dugotrajan proces koji će doneti pozitivne pomake, u manjoj ili većoj meri zavisi od nas. Distrikt se zapravo još gradi, nadam se da neće ponestati volje da se taj posao završi do kraja. U fazi smo uhodavanja, normalno je da bude i trzavica, kritika, različitih stavova, ali u pitanju je, kao što rekoh, proces, nije moguće doći do instant rešenja preko noći. Zanimljivo mi je, iz dosadašnjeg kontakta sa kulturnim stanicama, kako svaka zapravo funkcioniše na drugačiji način – imam utisak da Kulturna stanica Barka ili Kulturna stanica Bukovac recimo funkcionišu kao prostori više okrenuti lokalnoj zajednici, što je dobro jer takvi prostori otvoreni za sve su u jednom momentu iščezli. Ove bliže centru su opet više usmerene na prezentaciju savremenih umetničkih sadržaja, što je logično i poželjno, jer su Novom Sadu dugo nedostajali reprezentativni i funkcionalni izlagački prostori - ističe Filip Markovinović.

Pričajući o svom projektu Filip objašnjava kako on direktno odgovara na temu ovogodišnjeg Kaleidoskopa kulture - „Neraskidive veze“, i da se bavi Distriktom kao mestom odnosno delom grada kroz čije transformacije se može sagledati i celokupan razvoj Novog Sada.

- Od prve pruge i prve industrijske zone, do danas i iskoraka ka novom dobu u kom dominiraju kreativne industrije, to je uvek bio deo grada koji je povezivao Novi Sad sa savremenim svetskim tokovima - kaže Markovinović.


Kako najbolje predstaviti Distrikt u poslednjih 100 godina

- Odabrao sam dokumentarno-animirani stil kao najbolji način da se na vizuelno upečatljiv način, koristeći fotografije, dokumenta, crteže i mape iz arhive predstavi razvoj Distrikta u poslednjih 100 godina, a da se sa druge strane, na taj način nadomesti nedostatak filmske arhive vezane za taj konkretan prostor - istakao je rekao je Markovinović.


Približavanje umetnosti „običnom” čoveku

Filip Markovinović ističe kako je približavanje umetnosti „običnom“ čoveku pitanje kojim bismo kolektivno trebalo da se ozbiljno bavimo pre svega kroz obrazovni sistem.

- Nažalost, predmeti kao što su muzičko ili likovno nisu nikad ozbiljno shvaćeni i tretiraju se kao manje vredni u odnosu na neke druge predmete. Edukacija u oblasti scenskih umetnosti ili filma ni ne postoji. Čak se ni književnost ne tretira kako bi trebalo, već se svodi na brojanje epiteta i pitanje šta je pesnik hteo da kaže... Tu su potrebne promene. Manifestacije kao što su Kaleidoskop, kao događaji privlače publiku, i zato su bitne, ali za prave rezultate potreban je kontinuiran rad. Umetnost po meni mora da korespondira sa trenutkom u kom nastaje. Nažalost ona ne menja svet, ali može da afirmiše neke pozitivne ideje i predvidi moguće pravce u budućnosti - smatra Markovinović.

Kada su u pitanju uzori na lokalnoj, ali i nacionalnoj umetničkoj sceni, Filip Markovinović ističe kako je to pitanje više namenjeno mladim umetnicima.

- Mi nismo velika zemlja, i hteli ne hteli, pre ili kasnije se svi susretnemo, što ima svojih prednosti, ali malo razbija mistiku i auru koja je potrebna da bi ti neko bio uzor. Pri tom bližim se lagano pedesetoj godini, pitanje uzora je ipak za mlađe umetnike. Pratim kako domaću tako i svetsku scenu, nije me napustila radoznalost po tom pitanju, više sam fokusiran na popularnu i underground kulturu, ako ti pojmovi uopšte više vrede. Trenutno mi je fokus više na eksperimentalnom filmu i videu, a muzika je za mene uvek bila iznad svega - zaključio je Filip Markovinović.

A. Brzak

Piše:
Pošaljite komentar