ЕВРОПСКА ПРЕСТОНИЦА КУЛТУРЕ ЈОШ УВЕК ЖИВИ, ШАНСА ДА УМЕТНИЦИ ПРЕДСТАВЕ НОВА ДЕЛА Филип Марковиновић: Реализација новог пројекта отвара нове могућности

- Свакако то је прилика да се реализује нови пројекат, да настане ново дело, а обично се реализацијом сваког новог пројекта отварају нове могућности. Одржавам присутност како на локалној сцени, тако и шире, све у свему то је начин како функционишем(о).

Грантови и микрогрантови су веома драгоцени за уметнике, сматра Марковиновић, како младе тако и за мало искусније. Предност оваквих грантова, за њега је то што је конкурсна процедура поједностављена и не захтева да имате удружење или организацију иза себе као носиоца.

- То је, пре свега, драгоцено јер постоји заиста велик број уметника који се не сналазе најбоље са системом апликација, уобличавања својих идеја у пројектне оквире и слично. А до средстава се најчешће долази управо преко пројеката. Расписивање оваквог конкурса, преко Фондације као неке врсте посредника, омогућава да се превазиђе тај јаз и омогући лакши приступ средствима. И надам се да ће оваквих грантова бити више, бар два пута годишње, јер је то прилика да се брже одговори на потребе уметника и да се директно дође до корисника који стоје иза свог дела својим именом. Добро је и да конкурс нема ограничења по питању места пребивалишта уметника, као ни према годинама, на тај начин можемо да стекнемо бољи увид у стање на уметничкој сцени не само у локалу. Конкурсна процедура је релативно једноставна. За добар део свог стваралаштва сам обезбеђујем средства преко оваквих и сличних конкурса, тако да ту већ имам неког искуства - каже Филип Марковиновић.

- Намера ми је да кроз филм и различите историјске периоде провучем три основне идејне линије – прву о Дистрикту, као месту напредовања и развоја града, другу о Дистрикту као месту које је одувек повезивало Нови Сад са Европом и трећу о Дистрикту као месту које је од почетка планирано као део града у коме би се налазили садржаји везани за културу - рекао је Филип Марковиновић.

Наш саговорник сматра да је учешће у догађају који је добро медијски покривен одлична прилика за младе уметнике, ако ништа друго бар да стекну искуство учешћа у манифестацијама овакве врсте. С друге стране, верује да их учешће на једној манифестацији неће учинити светски познатим, да је потребан континуитет, али да је и сваки корак је драгоцен.

- Мени је велико задовољство што ћу бити у прилици да урадим нешто што до сада нисам имао прилике, кратки документарни филм у форми анимације. Добра је прилика да се реализује замисао која ће, верујем, кад се посао заврши изгледати добро. А надам се и да ће наставити свој живот и након Калеидоскопа културе - рекао је Марковиновић.

Калеидоскоп културе допринео афирмацији Дистрикта

Како се не би фокусирао на само једну манифестацију, Филип сматра да Нови Сад у ово доба има заиста дугу праксу одржавања фестивала различитих врста, профила, величина, и да је у том смислу то немогуће квантификовати. Поред тога, са сигурношћу верује да је Калеидоскоп културе веома допринео афирмацији Дистрикта као новог простора посвећеног културним дешавањима и садржајима.

- Још увек је све то ново и уходава се, тако се мени чини. Рано је да проглашавамо победу, или легат, Европска престоница културе још увек живи. Година престонице је била добра прилика да се отпочне нова пракса и дуготрајан процес који ће донети позитивне помаке, у мањој или већој мери зависи од нас. Дистрикт се заправо још гради, надам се да неће понестати воље да се тај посао заврши до краја. У фази смо уходавања, нормално је да буде и трзавица, критика, различитих ставова, али у питању је, као што рекох, процес, није могуће доћи до инстант решења преко ноћи. Занимљиво ми је, из досадашњег контакта са културним станицама, како свака заправо функционише на другачији начин – имам утисак да Културна станица Барка или Културна станица Буковац рецимо функционишу као простори више окренути локалној заједници, што је добро јер такви простори отворени за све су у једном моменту ишчезли. Ове ближе центру су опет више усмерене на презентацију савремених уметничких садржаја, што је логично и пожељно, јер су Новом Саду дуго недостајали репрезентативни и функционални излагачки простори - истиче Филип Марковиновић.

Причајући о свом пројекту Филип објашњава како он директно одговара на тему овогодишњег Калеидоскопа културе - „Нераскидиве везе“, и да се бави Дистриктом као местом односно делом града кроз чије трансформације се може сагледати и целокупан развој Новог Сада.

- Од прве пруге и прве индустријске зоне, до данас и искорака ка новом добу у ком доминирају креативне индустрије, то је увек био део града који је повезивао Нови Сад са савременим светским токовима - каже Марковиновић.

- Одабрао сам документарно-анимирани стил као најбољи начин да се на визуелно упечатљив начин, користећи фотографије, документа, цртеже и мапе из архиве представи развој Дистрикта у последњих 100 година, а да се са друге стране, на тај начин надомести недостатак филмске архиве везане за тај конкретан простор - истакао је рекао је Марковиновић.

Приближавање уметности „обичном” човеку

Филип Марковиновић истиче како је приближавање уметности „обичном“ човеку питање којим бисмо колективно требало да се озбиљно бавимо пре свега кроз образовни систем.

- Нажалост, предмети као што су музичко или ликовно нису никад озбиљно схваћени и третирају се као мање вредни у односу на неке друге предмете. Едукација у области сценских уметности или филма ни не постоји. Чак се ни књижевност не третира како би требало, већ се своди на бројање епитета и питање шта је песник хтео да каже... Ту су потребне промене. Манифестације као што су Калеидоскоп, као догађаји привлаче публику, и зато су битне, али за праве резултате потребан је континуиран рад. Уметност по мени мора да кореспондира са тренутком у ком настаје. Нажалост она не мења свет, али може да афирмише неке позитивне идеје и предвиди могуће правце у будућности - сматра Марковиновић.

Када су у питању узори на локалној, али и националној уметничкој сцени, Филип Марковиновић истиче како је то питање више намењено младим уметницима.

- Ми нисмо велика земља, и хтели не хтели, пре или касније се сви сусретнемо, што има својих предности, али мало разбија мистику и ауру која је потребна да би ти неко био узор. При том ближим се лагано педесетој години, питање узора је ипак за млађе уметнике. Пратим како домаћу тако и светску сцену, није ме напустила радозналост по том питању, више сам фокусиран на популарну и ундергроунд културу, ако ти појмови уопште више вреде. Тренутно ми је фокус више на експерименталном филму и видеу, а музика је за мене увек била изнад свега - закључио је Филип Марковиновић.

А. Брзак