„Dnevnikova“ strip avantura: STRAŠNA POVEST O UNIŠTITELJU SVETOVA

Od tog je trenutka na svetsku pozornicu izašao moćni duh razaranja sposoban da uništi čitavu populaciju Homo Sapiensa; ova je pretnja obeležila drugu polovinu 20. veka dobrano potisnuvši dobrobiti koje je atomska energija donela čovečanstvu. Naravno, bombardovanje japanskih gradova bilo je tek finale dugotrajnog procesa koji je započeo par godina pre toga i uglavnom se odvijao pod velom državnih i vojnih tajni. Stoga je priča o stvaranju A bombe, projektu Menhetn, njegovim učesnicima i mnoštvu pojedinosti vezanih za ta dešavanja uglavnom predstavljana u samostalnim/nepovezanim segmentima, a retko ili nikako u svoj svojoj punoći i složenosti.

Grafička novela jednostavnog (a zloslutnog) naslova “Bomba”, nastala iz pera Didijea Svajzena (1970) skrivenog pod pseudonimom Alkant i Lorana-Frederika Bolana (1967) i iscrtana perom Denisa Rodijea (1963), do sada je najpotpunije i najopsežnije (preko 470 strana!) stripovsko delo na temu atomske bombe nastalo 2020. godine povodom 75. godišnjice atomskog napada na Hirošimu, i samo u Francuskoj prodato u više od 120.000 primeraka. “Bomba” je dobitnik 13 međunarodnih nagrada za strip, među kojima se ističu Nagrada kritike Asocijacije stripskih kritičara i novinara na festivalu u Kvebeku 2020, nagradu za najbolji strani strip na međunarodnom festivalu stripa „Bućon“ u Seulu 2022, kao i nagradu za najbolji strip sa istorijskom tematikom na festivalu u Briselu 2021. godine. Ova impozantna grafička novela promptno stiže i do ovdašnjih čitalaca zavaljujući “Čarobnoj knjizi” i njenoj biblioteci “Stari kontinent” koja predstavlja klasike evropskog stipa ali i aktuelnu, tekuću produkciju.

Kako to i priliči epopeji širokog zahvata i zamaha, “Bomba” počinje mitsko-mističnim “Prologom” koji podseća na antičke tragedije i u kome se, posle višeznačnih iskaza (na potpuno crnoj pozadini) “U početku nije bilo ničeg. // Ali u tom ničemu već je bilo sve”, i stvaranja Zemlje obznanjuje sila koju su ljudi nazvali Uranijum (mada ona više voli da je zovu Uran, po starogrčkom bogu nebesa), i koja čeka dolazak doba u kome će se prikazati u svoj svojoj snazi, energiji koja bije, grmi i ključa u njoj. I, posle istraživanja Marije Kiri na scenu, u Berlinu, 1933. godine, stupa Leo Silard, profesor fizike jevrejskog porekla sa Univerziteta „Fridrih Vilhelm“, koji studentima priča o entropiji, o nepovratnosti fizičkih procesa prilikom razmene toplote dok kroz prozor posmatra kolone svrstane pod zastavu sa kukastim krstom i planira da napusti zemlju. Jedan drugi naučnik, Italijan Enriko Fermi, 1938. godine, u Stokholmu dobija Nobelovu nagradu za fiziku, odbija da na ceremoniji uputi fašistički pozdrav i takođe planira beg u Ameriku zbog fašističkog režima. Ova dvojica se sreću 1939. na Menhetnu i raspravljaju o teorijskim osnovama lančanih reakcija atomskog jezgra. Iste godine, dok Hitler posmatra pobedničku paradu u Pragu, 150 kilometara dalje agenti Š-a tragaju za najvećim rudnikom uranijuma u Evropi. U dalekom Japanu, u Hirošimi, gospodin Morimoto dobija dozvolu da ode ranije s posla i dočeka sina koji služi u carskoj mornarici; vojnik govori o svom zadatku da učestvuje u svetskom ratu protiv Kine…

Ratni sukob će naterati nekolicinu naučnika da razmišljaju o strašnom oružju koje bi okonačalo stradanja a potom te ideje predstave i državnim vlastima. Mada je administracija kruta i spora, plan o atomskoj bombi na strani SAD i Engleske se uobličava, menja, prilagođava i realizuje u najdubljoj tajnosti. Istovremeno se preduzima akcija osujećivanja sličnih nacističkih planova…

“Bomba” prati nizove događaja koji vode ka stvaranju atomske bombe, od rudnika uranijuma u Kongu, preko akcija i radova naučnika kakvi su Ajnštajn ili Openhajmer, organizovanja tajnog Projekta „Menhetn“ u Los Alamosu u Nju Meksiku, do učešća tada vodećih političara kao što su predsednici Ruzvelt i Truman, u čitavom dešavanju. Mesto u knjizi našli su i malo poznati podaci o zaverama, sabotažama nemačkih postrojenja i važnim pojedincima o kojima se do danas malo govorilo, o naknadnim kolebanjima naučnika koji su spoznali snagu oružja i strašnu pretnju koju to oružje nosi. Užasne su i stranice koje opisuju sudbine Amerikanaca, običnih radnika, kojima su, bez svog znanja, ubrizgavane injekcije radioaktivnog materijala i beležene reakcije njihovog organizma. Etički i humani principi u eksperimentima na ljudima nisu gaženi samo u nacističkim logorima već i u svetskoj perjanici demokratije i slobode! Ostaje i pitanje (ne)etičnosti i (ne)morala same odluke o bacanju bombi koje su sravnile sa zemljom čitave gradove a od jednog nesrećnika, gospodina Morimota, načinile neizbrisivu senku-fleku na stepenicama banke ispred koje se zatekao u trenu bombardovanja.

Impozantna i stravična priča “Bombe” iscrtana je jasnim, čistim crtežom koji svojim belinama i kjaroskuro manirom i u naizgled običnim prizorima krije određenu dozu zle slutnje. Kao i kratki istorijski stripovi italijanskog velemajstora Dina Batalje, i ovaj gigantski strip svoje težište ima na ličnim sudbinama, idejama i dilemama aktera, bili oni vrhunski naučnici, političari, kruti vojnici ili radnici zahvaćeni vihorom istorije. Ta vizura priči daje nužno potrebnu humanu toplinu, pojačava utiske ali i otežava poražavajuće zaključke koji se nakon iščitavanja knjige neminovno nameću, a sažeti su i u rečenici Roberta Openhajmera koja je citat iz indijske svete knjige “Bhagavad-gite” a glasi: "SADA SAM SMRT, UNIŠTITELJ SVETOVA". Katarza “Bombe” ravna je snažnom udarcu u stomak od koga se gubi dah a na oči naviru suze.

Ilija Bakić